Briselski sporazum za Prištinu kao švedski sto

Ništa iz dijaloga s Beogradom neće biti primenjeno bez postizanja konačnog sporazuma sa Srbijom, izjavio je prištinski premijer Avdulah Hoti na konferenciji posvećenoj izveštaju EK o napretku zemalja Zapadnog Balkana, a to je bila samo poslednja u nizu izjava predstavnika Kosova kojom se već potpisani Briselski sporazum baca pod noge, piše Politika.

Tim povodom doskorašnji direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju i novi ambassador Srbije u SAD Marko Đurić ocenio je da Priština nije zainteresovana za dijalog.

“Ucenjivačka strategija Avdulaha Hotija, osim što ruši dijalog Beograda i Prištine, sadrži poruku da Priština nije zainteresovana za bilo kakvu normalizaciju, već da je normalizacija samo sredstvo da se iznudi priznanje”, istakao je Đurić.

Naveo je da se Hoti koristi sredstvima profesionalnih ucenjivača kako bi i Srbiju i EU pokušao da dovede pred svršen čin, , nudeći izbor između blokade dijaloga i priznanje Kosova od strane Beograda.

“Mi ćemo u Briselu i na svakom drugom mestu nastaviti da insistiramo na sprovođenju dogovora o ZSO jer to jedino ima smisla I to jedino može izvući dijalog iz vrtloga licemerja, laži, pretnja i ucena u u koji ga Hoti svakodnevno gura”, zaključio je Đurić.

Uprkos tome što je EU garant sporazuma i što je Miroslav Lajčak kao evropski posrednik u dijalogu najavio da će se u ZSO ponovo razgovarati Hoti je ove navode demantovao rekavši da pregovara o toj temi neće biti.

Secesionisti iz Prištine, piše Politika, do za sada nisu sproveli do kraja ni jedan od 48 sporazuma koje su potpisali sa Beogradom i uvek su tražili razlog zašto neki dokument koji su parafirali u Briselu ne mogu da sprovedu.

Đurić ističe da je Priština od samog početka odlučila da krene putem sistemske opstrukcije sprovođenja dogovora o ZSO time što je tamošnji ustavni sud ocenio da ključni elementi dogovora nisu ustavni.

“Mi se, međutim, u Briselu nismo ni dogovorili da ZSO bude formirana po važećim prištinskim propisima i zapravo smo dane pregovora utrošili na to da se takva formulacija ne pojavi u sporazumu, znajući da će se u Prištini za t grčevito uhvatiti. Ustavi i zakoni se menjaju, pa neka gospoda u Prištini, izvole i promene elemente svog pravnog sistema kako bi omogućili da ZSO zaživi”, ističe Đurić.

Naglašava da ne može ZSO biti samo obećanje koje će možda biti ispunjeno u okviru nekakvog narednog sporazuma jer je Priština ovakvim ponašenjem potpuno urušila svoj kredibilitet.

“Mi, da budem sasvim otvoren, posle svega, njima ništa više ne verujemo. Oni moraju da dokažu da su ozbiljni i kredibilni ljudi pre nego što dijalog dobije šansu da bude nastavljen u pravcu postizanja nekih novih sporazuma”, kaže Đurić.

Podseća da je prošlo sedam i po godina, tačnije 2.722 dana, od trenutka kada su predstavnici Prištine u Briselu preuzeli obavezu da će omogućiti formiranje ZSO. Da bi još jednom naglasio koliko je Beogradu ta tema važna i koliko je to ključni element u dosadašnjem toku briselskog dijaloga, podsetio je da se prvih šest tačaka prvog briselskog sporazuma upravo odnosi na ZSO.

“Poruke Hotija da je ZSO za Prištinu zatvoreno pitanje zapravo nije učinjen niti jedan korak ka implementaciji dogovorenog, jeste flagrantno urušavanje i obesmišljavanje dijaloga. Dogovori u Briselu nisu švedski sto sa kojeg se mođe uzeti samo ono što vam je ukusno i što vam odgovara, i mi ćemo u svakoj prilici i bez ikakve ograde insistirati da se ZSO formira kako bi dalje tok dijaloga imao ikakvog smisla”, kaže Đurić.

U Prištini dogovor o formiranju ZSO, naročito ako ona bude imala izvršna ovlašćenja, smatraju štetnim po Kosovo uz tvrdnju da dogovor od aprila 2013, ali i avgusta 2015, predviđa državu unutar države.

Predsednik Kosova Hašim Tači, koji je sam potpisao dogovor o formiranju zajednice, sada kaže da ZSO predstavlja “Republiku Srpsku unutar Kosova”.

Takva poređenja ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić smatra neadekvatnim.

Za Politku kaže da kada govorimo o političkim razlozima o nesprovođenju nečega u ovom slučaju sporazuma iz Brisela o ZSO, stvari su jasne – traženje izgovora usled nedostatka političke hrabrosti da dosledno sprovedete ono što ste potpisali.

“Izgovor je najpre tražen kroz postavljeno pitanje ustavnom sudu Kosova i ovo što danas imamo prilike da čujemo samo je nastavak te sage o formiranju ZSO i izbegavanje sprovođenja sporazuma. Mojim kolegama u Prištini bezbroj sam puta rekao da je traženje izgovora lako i to može svako da uradi. Međutim, pravi i odgovorni lideri stoje iza svojih potpisa i reči. Najveća odgovornost je na međunarodnoj zajednici. Upravo su oni bili garant potpisanog sporazuma. I kada razgovaram sa stranim diplomatama isto tako sa albanskim liderima koji mi govore o nekakvoj Republici Srpskoj i kako ZSO mora da bude u skladu sa kosovskim zakonima, postavim im prosto pitanje: zašto bi neko išao u Brisel na pregovore o nečemu što već postoji u zakonima na Kosovu? Valjda se na pregovore ide kako bi se nasla bolja i praktičnija rešenja”, ističe Jevtić.

Kaže da sporazum o ZSO upravo predviđa bolja i praktičnija rešenja kad je život običnih ljudi u pitanju. ZSO nije uprena protiv bilo koga i ta priča da će ugroziti nečija prava ide u kontekst jedne opšte slike da sve što je dobro za Srbe, loše je po Albance i obratno.  

“Da bi ZSO bila Republika Srpska morala bi da ima policiju i mnoge druge nadležnosti. Neka mi neko nađe to u principima sporazuma koji je potpisan. Nema ih. Ali zato ima izgovora i bežanja od odgovornosti. I kada govorim o odgovornosti ona je najveća na Briselu kao garantu potpisanog sporazuma”, zaključuje Jevtić.

Odbijanje Prištine da sedam i po godina nakon zaključivanja briselskog sporazuma konačno omogući formiranje ZSO mora se posmatrati u širem kontekstu odnosa na relaciji Beograd- Brisel-Priština, a kroz prizmu takozvanog manevra poslednjeg poteza kojem pribegavaju kako kosmetski Albanci, tako i Evropska administracija.

Spoljnopolitički komentator Nemanja Starović kaže da svi albanski zvaničnici u Prištini gotovo bez izuzetka već godinama ponavljaju stav po kome nikakav dalji politički kompromis s Beogradom nije moguć budući da su svi ustupci koje su mogli da daju već sadržani u Ahtisarijevom planu.

Niko od njih, naravno, nije spreman da uvaži tu činjenicu da Ahtisarijev plan nije prihvaćen od Beograda, niti usvojen na sednici Saveta bezbednosti UN i da u najboljem slučaju može predstavljati tek meru kompromisa Prištine s delom međunarodne zajednice koja je podržala njihove separatističke težnje.

“Imajući u vidu da pravo za formiranje ZSO direktno proističe iz Ahtiserijevog plana i njegovog aneksa 3, koji su u celini inkorporirani u Ustav Kosova, Albanci su 2013 prihvatili na sebe tu obavezu kao poslednji ustupak srpskoj strani, očekujući za uzvrat barem implicitno priznanje nezavisnosti od strane Beograda. Kako predsednik Vučić i tada nije pristao na to da se Srbija obaveže da neće ometati pristup Prištine UN, a od takvog stave nije odstupio ni u godinama koje su usledile, prištinska strana je jednostavno odlučila da svoj poslednji potez ostavi kovertiranim i do daljnjeg ga ne povlači”, kaže Starović.

Kurtijev suzavac, letnji odmor i “preševska dolina” kao izgovori

Povod za to što EU sada pokazuje razumevanje za opstrukciju Prištine jeste činjenica da je kosovska vlada slaba i od Beograda se traži strpljenje. Kada za koji mesec ta ista vlada ojača, onda će kosovski Albanci naći novi razlog za nesprovođenje dokumenta koji su potpisali i za šta je EU granat.

Zato i ne čudi, dodaje se, to što je opstrukcija briselskog sporazuma počela svega nekoliko dana pošto je potpisan.

Kada je taj dokument trebalo da bude ratifikovan u pokrajinskom parlamentu, poslanici Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija više meseci bacali su suzavac, time su onemogućavali svaku raspravu. Posle toga su Demokratski savez Kosova i tadašnji premijer Isa Mustafa tražili da se utvrdi da li je formiranje ZSO u skladu s kosovskim propisima i kao uslov postavljali saglasnost kosovskog ustavnog suda.

Kada su dobili delimično negativan odgovor, odbili su svaku pomisao da ga sprovedu, iako je prilikom parafiranja u Briselu tadašnji potpisnik Hašim Tači decidirano rekao da će na Kosovu morati da promene oko 70 zakona da bi ZSO zaživeo. U međuvremenu je usledila široka paleta izgovora – predlog statuta ZSO koji je napravio srpski tim pravnika u Prištini nisu ni pogledali. Kasnije su izmislili da je document napisan na ćirilici (što nije bilo tačno) i da je to razlog zašto su odbili da analiziraju nacrt statute.

U međuvremunu su utvrdili da ne mogu da ga sprovedu govoreći da je nemoguće da namaknu kvorum u parlamentu jer je leto, dok je preko zime bilo prioritetno razgovarati o povećanju plata za premijera i minister.

Kasnije je stigao virus korona, a nakon što su ponovo bili pritisnuti u Prištini su izmislili da na jugu Srbije u “preševskoj dolini”, treba da bude formirana zajednica albanskih opština, iako je samo Preševo grad gde su Albanci većina.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da je ovaj potez sada inicirala Priština, a ne albanska zajednica sa juga Srbije.

“Priština želi da na svaki našin spreči formiranje ZSO, koja je dogovorena briselskim sporazumom i za tako nešto traži različite modalitete. Jedan od njih je da pokuša da veštački izjednači situaciju na KiM sa situacijom na jugu Srbije”, kaže Anđelković.