Bugačku: Politička i ustavna kriza na Kosovu pokazala da postoje praznine u zakonu

Pravni stručnjak iz Kosovskog instituta za demokratiju Vulnet Bugačku istakao je da je neuspeh u konstituisanju devetog saziva Skupštine Kosova pokazao zakonske praznine i da je potrebno menjati Ustav ili Uredbu o radu parlamenta, kako bi formiranje tog zakonodavnog tela bilo jednostavnije.

Bugačku je mišljena da poslanici nakon konstituisanja skupštine posebnu pažnju moraju da posvete delovima Uredbe o radu parlamenta koji se odnose na formiranje i način na koji se bira predsednik tog zakonodavnog tela.

Takođe, smatra da je neophodan i dogovor o rukovođenju konstitutivne sednice, jer se, u ovom slučaju, dodaje, pokazalo da predsedavajući Avni Dehari, pod uticajem stranke kojoj pripada - Samoopredeljenja - propagira svoju agendu.

„Prema poslednjim tumačenjima Ustavnog suda, političke situacije u zemlji, političke i ustavne krize koju imamo, jasno se vidi da imamo zakonske praznine koje bi trebalo popraviti i izmeniti kada se konstituiše kosovski parlament. Hteo bih tu da naglasnim izmenu Uredbe rada kosovskog parlamenta o razjašnjenju pitanja procedure glasanja: da li se, ili se ne dozvoljava pitanje konstituisanja, naročito izbora predsednika parlamenta. Bilo bi dobro da poslanici sednu i dogovore se oko promene procedura i konstitutivnog rukovođenja sednice. Vidite da je vođenje sednice jednog poslanika, koji je u godinama, predstavljalo problem, jer on gura napred svoje agende pod uticajem svoje parlamentarne grupe“, izjavio je Bugačku za Kosovo onlajn.

Dodao je da bi, po pitanju kandidata za predsednika skupštine, trebalo odrediti rok za stranku koja je odnela pobedu na izborima, a da se, ukoliko partija ne uspe da obezbedi 61 glas za izbor predsednika, nakon isteka roka, šansa pruži drugim strankama.

„Zato smatram da Uredba rada parlamenta i Ustav imaju potrebe za menjanjem na način koji bi bio što jednostavniji i lakši za primenu konstituisanja parlamenta, i neka druga pitanja za koja mislim da treba da se razmatraju. Prvo je pitanje predloga kandidata za predsednika parlamenta. Trebalo bi odrediti rok koji omogućava korišćenje predloga i mogućnost druge parlamentarne grupe da i ona predloži poslaničkog kandidata koji može da obezbedi 61 glas. Tako da je ostavljeno dosta prostora da se popravi Ustav ili Uredba rada parlamenta“, rekao je Bugačku.

Prema njegovim rečima, Ustavni sud je ustanovio praksu da u svojim odlukama određuje kome pripada pravo za predlog kandidata za predsednika parlamenta.

„Ustavni sud je u prošlosti, istina, tumačio razne situacije, sada je već ustanovio jednu praksu, pre svega da određuje kome pripada pravo predloga i imenovanja predsednika parlamenta. Ustav je u toj odluci odredio i kako voditi  konstitutivnu sednicu. Znamo da je u slučaju izbora bivšeg predsenika DSK Ise Mustafe za predsenika parlamenta, Ustavni sud konstatovao da je njegov izbor bio potpuno protiv Ustava, i vratio je proces na početnu tačku. I sada imamo presudu od 26. juna ove godine, kada je Ustavni sud odredio pravo i odgovornost poslanika da oforme parlament. Naglasio je da je najveća odgovornost na najvećoj parlamentarnoj grupi da postigne kompromis sa drugim političkim subjektima, kako bi obezbedili glasanje“, naveo je.

Veruje da će Ustavni sud nakon 8. avgusta u novoj odluci na zahtev DPK i DSK, doneti procenu o ustavnosti načina na koji su vođene sednice od 26. juna od strane Avnija Deharija.

„Pretpostavljam da će Ustavni sud proceniti da je od momenta odluke od 26. juna, procedura od strane pedsedavajućeg Avnija Deharija bila neustavna, bez pridržavanja Uredbe rada parlamenta, jer je nametnuo poslanicima formiranje komisije koja nije predviđena dnevnim redom, i to je onemogućilo poslanicima da izraze svoje mišljenje za ili protiv kandidature za predsednika parlamenta“, kazao je Bugačku.

Prema mišljenju našeg sagovornika, postoje dileme u vezi sa pitanjem o čemu će konkretno Ustavni sud odlučiti nakon 8. avgusta, do kada traje zabrana da se preduzimaju radnje u konstituisanju parlamenta. Kako je istakao, jedna od mogućnosti je da Ustavni sud odluči da dosadašnje procedure nisu sprovedene po zakonu, i da se zbog toga proces konstituisanja skupštine vrati na početnu tačku.

„Može se desiti da Ustavni sud u budućnosti odredi rok i obim prava najveće parlamentarne grupe za predlog kandidata za predsenika parlamenta. Može tumačiti na analogan način, po pitanju biranja vlade u slučaju da najveća parlamentarna grupa ne može da postigne dogovor u vezi sa tim pitanjem, te se daje mogućnost da predsednik parlamenta bude iz drugih parlamentarnih grupa... Ima mnogo dilema i diskusije, a postoji mogućnost i da Ustavni sud samo odluči o tome šta nakon isteka roka od 30 dana. Neki tumače da će biti prevremenih izbora, a neki da ovaj rok nije iskorišćen, jer je proces bio neustavan. Ustavni sud može ponovo odlučivati o tome, a može i da nakon 8.avgusta u svojoj odluci konstatuje da dosadašnje procedure nisu sprovedene kako bi trebalo, i da ceo proces vrati na početak“, zaključio je Bugačku.