Bugačku i Pulja: Kurti bi trebalo da podnese ostavku na mesto premijera

Vuljnet Bugačku iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI) i Ema Pulja iz Grupe za pravne i političke studije (GLPS) ocenili su da kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti i drugi članovi izvršne vlasti, koji su položili zakletvu kao poslanici, krše odredbu Zakona o Vladi i da bi trebalo da podnesu ostavke na izvršne funkcije nakon što su izabrani za poslanike.

„Ne može javni funkcioner istovremeno da bude izabrani poslanik, koji je već položio zakletvu, i da bude premijer, čak i ako je u tehničkom mandatu, ili ministar u tehničkom mandatu“, ocenio je Bugačku za Radio Slobodna Evropa.

Pulja kaže da, imajući u vidu princip podele vlasti, članovi Vlade koji su izabrani za poslanike ne mogu istovremeno da obavljaju izvršne funkcije, odnosno da, „shodno tome, ne mogu da donose ni odluke na izvršnom nivou“.

Tri glavne institucije na Kosovu već mesecima vode funkcioneri koji su ili vršioci dužnosti ili u tehničkom mandatu. Nakon polaganja zakletve poslanika 11. saziva Skupštine Kosova, 6. avgusta, legitimitet nosilaca državnih funkcija doveden je u pitanje.

Aljbin Kurti je premijer u tehničkom mandatu od raspuštanja Skupštine, što je dovelo do vanrednih izbora 7. juna, dok je predsednica Skupštine iz 10. saziva, Aljbulejna Hadžiju, vršilac dužnosti predsednika od 4. aprila, nakon isteka petogodišnjeg mandata Vjose Osmani.

Kurti je i ranije bio premijer u tehničkom mandatu, nakon izbora u februaru prošle godine, koje je pratila politička kriza, kada poslanici mesecima nisu uspevali da formiraju nove institucije zemlje zbog nedostatka konsenzusa.

Ovlašćenja Vlade u tehničkom mandatu ograničena su Zakonom o Vladi. U njemu se navodi da Vlada u tehničkom mandatu obavlja samo neophodne aktivnosti predviđene godišnjim planom rada i godišnjim zakonom o budžetu. Vladi u tehničkom mandatu, između ostalog, nije dozvoljeno da odobrava inicijative za međunarodne sporazume za koje je potrebna ratifikacija u Skupštini, da usvaja nacrte ustavnih amandmana, nacrte zakona, strategije i konceptualne dokumente, niti da pokreće nove procedure za imenovanje na javne funkcije.

Nakon polaganja zakletve kao poslanik, Kurti je na konferenciji za novinare obećao da će poštovati ograničenja utvrđena zakonom, ali je rekao da će nastaviti da obavlja funkciju premijera u tehničkom mandatu.

„Ja i dalje ostajem premijer u tehničkom mandatu i u potpunosti i striktno ću poštovati ustavnost i zakonitost, uključujući i Zakon o Vladi“, rekao je on.

Bugačku iz KDI navodi da se odluke funkcionera koji su vršioci dužnosti „veoma lako“ mogu osporiti pred sudovima i poništiti, zbog čega je, prema njegovim rečima, ugrožen i princip pravne sigurnosti u zemlji, „jer odluke donose osobe koje više nisu ovlašćene da ih donose“.

Međutim, za Bugačkua i Pulju najveći problem predstavlja pitanje obavljanja funkcije predsednika države od strane predsednice Skupštine iz prethodnog saziva, Hadžiju, nakon što je 6. avgusta položila zakletvu kao poslanica.

„U konkretnom slučaju, budući da je gospođa Hadžiju položila zakletvu kao poslanica, više ne postoji ustavni osnov za nastavak obavljanja funkcije predsednika države od strane nje, jer je obavljanje te funkcije direktno povezano sa obavljanjem funkcije predsednika Skupštine“, kaže Pulja.

Zakon o predsedniku određuje da funkciju vršioca dužnosti predsednika može obavljati najduže šest meseci, što znači da Kosovo može imati vršioca dužnosti predsednika do 4. oktobra.

Bugačku kaže da je vođenje Kosova od strane funkcionera koji nemaju puni legitimitet bez presedana i neprihvatljivo.

„To nije na čast ni državi, ali ni građanima Kosova, jer glavne državne institucije, odnosno Skupština, Vlada i Predsedništvo, i dalje funkcionišu bez legitimnih nosilaca koji obavljaju te funkcije“, kaže Bugačku.

Smatra da bi trebalo da postoji novo tumačenje Ustavnog suda kojim bi se razjasnio legitimitet obavljanja funkcija predsednika Skupštine i poslanika.

„Sada je diskutabilan i veoma sumnjiv aspekt donošenja odluka, kao i uloga i ponašanje koje može imati predsednica Skupštine dok istovremeno obavlja i funkciju vršioca dužnosti predsednika, jer Skupština Kosova nije konstituisana u ustavnom roku. Shodno tome, još ne znamo ni u kojoj meri su sada važeći mandati ovih poslanika“, kaže Bugačku.

Kurti i Hadžiju nastavljaju da obavljaju tri najviše funkcije, dok novi saziv još nije završio konstituisanje zakonodavnog tela.

Prema presudi Ustavnog suda, objavljenoj u junu prošle godine, poslanici moraju da konstituišu Skupštinu, odnosno da izaberu predsednika i pet potpredsednika, u roku od 30 dana od datuma potvrđivanja rezultata junskih izbora. Taj rok istekao je u ponoć 7. avgusta.

Međutim, Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, koji je pobedio na junskim izborima, tvrdi da je ovaj rok počeo da teče 6. avgusta, kada je počela konstitutivna sednica.

Kurti odbija da predloži kandidata za predsednika Skupštine, dok traži dogovor sa političkim subjektima o pitanju predsednika države. Nedostatak konsenzusa o tom pitanju doveo je do junskih izbora.

U vezi sa pitanjem roka za konstituisanje, nekoliko nevladinih organizacija obratilo se Ustavnom sudu kako bi preduzeo mere u vezi sa svojom presudom o ovom pitanju.

Dok se Kosovo suočava sa uzastopnim institucionalnim i političkim krizama, s obzirom na to da je od februara 2025. godine tri puta održalo parlamentarne izbore i da bi građani ponovo mogli da izađu na birališta u slučaju da ne bude izabran novi predsednik, Pulja iz GLPS kaže da su ove krize direktno uticale na funkcionisanje institucija i ostvarivanje njihovih ustavnih i zakonskih nadležnosti.

Prema njenim rečima, nefunkcionisanje institucija proizvodi direktne i dugoročne posledice po građane.

„Odugovlačenje funkcionisanja institucija sprečava donošenje neophodnih odluka, odlaže reforme i ograničava sposobnost institucija da efikasno odgovore na potrebe i probleme građana“, kaže Pulja za Radio Slobodna Evropa.

Ona navodi da, osim uticaja unutar zemlje, institucionalna kriza slabi i poziciju Kosova na međunarodnom planu, „ugrožavajući njen kredibilitet kao partnera, otežavajući napredak njene evropske agende, ali i članstvo u međunarodnim organizacijama“.

Jedna od mogućih posledica, ukoliko zemlja ne uspe da dobije nove institucije, mogla bi da bude trajni gubitak miliona evra koje je Evropska unija izdvojila za Kosovo u okviru Plana rasta.