Analitičari: Najopasniji scenario za Kosovo da predsednik ne bude izabran do 4. oktobra

Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta upozorio je da bi, ukoliko novi predsednik ne bude izabran do 4. oktobra, to bio najopasniji ustavni scenario sa kojim bi Kosovo moglo da se suoči, dok istraživač u Kosovskom pravnom institutu Meljoš Koljši ukazuje da bi svaki nastavak obavljanja funkcije predsednika u tom slučaju bio bez osnova i narušio bi ustavni poredak, piše Radio Slobodna Evropa.

Cakoli je rekao da šestomesečni period za obavljanje funkcije vršioca dužnosti predsednika Kosova predstavlja apsolutni rok i da se ne može ponoviti ni u jednom scenariju.

Zato bi, kaže, ukoliko novi predsednik ne bude izabran do 4. oktobra, to predstavljao najopasniji ustavni scenario sa kojim bi Kosovo moglo da se suoči.

„U takvoj situaciji zemlja bi ušla na teren koji bi, osim što bi bio ozbiljan i opasan, neminovno morao da bude predmet podneska Ustavnom sudu“, rekao je Cakoli za RSE.

Ukazao je i da činjenica da Skupština Kosova nije konstituisana u roku, stvorila dvostruki problem sa ustavnim rokovima.

„Što se više odlaže konstituisanje, to se više ovaj rok [od 60 dana] pomera nakon 4. oktobra, kada ističe šestomesečni rok za vršioca dužnosti predsednika“, dodao je Cakoli.

Prema njegovim rečima, kašnjenje skraćuje vreme za rešavanje pitanja predsednika pre isteka šestomesečnog perioda tokom kojeg umesto izabranog, funkciju predsednika obavlja vršilac dužnosti.

„Ako predsednik ne bude izabran i iskoristi se i rok od 60 dana, stvara se još ozbiljniji problem u vezi sa nadležnostima za eventualno raspisivanje izbora, ako je u međuvremenu istekao i ustavni rok vršioca dužnosti predsednika. To je rizik koji je stvoren kašnjenjem. Imamo dva ustavna roka koja sada više ne teku paralelno i, u scenariju neuspeha izbora predsednika, mogu zemlju dovesti u situaciju za koju Ustav ne nudi rešenje“, upozorava Cakoli.

Istraživač u Kosovskom pravnom institutu Meljoš Koljši rekao je da bi nakon 4. oktobra svaki nastavak obavljanja funkcije predsednika bio bez ustavnog osnova i ozbiljno bi narušio ustavni poredak.

Objašnjava da odsustvo predsednika sa ustavnim mandatom nije samo formalno pitanje, ističući ulogu koju predsednik ima u „funkcionisanju i formiranju institucija, predstavljanju zemlje, bezbednosti i odbrani, kao i u drugim postupcima koje Ustav poverava šefu države“.

„Odsustvo osobe koja ima ustavni osnov za vršenje ovih nadležnosti suočilo bi zemlju sa novom institucionalnom i ustavnom krizom, za koju Ustav ne nudi jasan mehanizam za rešavanje“, rekao je Koljši.

I on ukazuje da je „maksimalni šestomesečni rok za obavljanje funkcije predsednika poseban rok i nije povezan sa rokom od 60 dana za izbor predsednika“.

„Dakle, eventualni početak roka od 60 dana ne produžava niti suspenduje šestomesečni rok vršioca dužnosti predsednika“, naglašava Koljši.

Aljbuljena Hadžiju, kao predsednica parlamenta u prethodnom, 10. sazivu, stupila je na poziciju vršioca dužnosti predsednika 4. aprila, kada je prethodnoj predsednici Vjosi Osmani istekao petogodišnji mandat. Skupština Kosova nakon vanrednih parlamentarnih izbora još nije konstituisana, a RSE konstatuje da „politički subjekti i dalje deluju kao da su daleko od dogovora“.

Prema rečima Cakolija i Koljšija, rešenje za situaciju jeste da se pitanje uputi Ustavnom sudu Kosova.

Cakoli smatra da bi najmanje deset poslanika Skupštine Kosova, nakon 4. oktobra, trebalo da zatraži od Ustavnog suda da, kao prvo, odredi privremenu meru, a kao drugo, utvrdi kakav je pravni efekat koji je proizveo neuspeh parlamenta da izabere predsednika pre isteka šestomesečnog roka za obavljanje te funkcije.

„Zatim ostaje na Sudu da, bilo na osnovu pripremnih dokumenata Ustava, bilo na osnovu mišljenja koja bi mogao da dobije od drugih zemalja, utvrdi šta se dalje dešava: da li predsednik Skupštine nastavlja, ili postoji neka druga instanca koja bi preuzela tu funkciju“, objašnjava Cakoli.

Koljši navodi da bi utvrđivanje ustavnih posledica i načina funkcionisanja institucija u takvoj situaciji trebalo da bude ključno pitanje koje bi definisao Ustavni sud.

„Stoga rešenje pre svega treba tražiti u okviru postojećih ustavnih rokova, kroz izbor novog predsednika. Dozvoljavanje da ti rokovi prođu bez izbora predsednika uvelo bi Kosovo na ustavni teren koji nije predviđen, i na kojem nastavak obavljanja funkcije nakon nakon isteka šestomesečnog roka ne može biti opravdano bez jasnog ustavnog osnova“, rekao je Koljši.

U Pokretu Samoopredeljenje situaciju za izborom kosovskog predsednika vide drugačije. Poslanik Samoopredeljenja Adnan Rustemi kaže da je položaj vršioca dužnosti predsednika povezan sa položajem predsednika Skupštine.

Prema njegovim rečima, nakon izbora, novi predsednik Skupštine počinje da obavlja funkciju predsednika do izbora predsednika. Smatra da šestomesečni rok, utvrđen Ustavom, počinje da teče iznova izborom novog predsednika parlamenta.

„U duhu je i sadržaju, ali i funkciji Ustava, da garantuje institucionalni kontinuitet. Nikada i ni iz jednog razloga zemlja ne može ostati bez predsednika ili vršioca dužnosti predsednika. Institucionalni vakuum ne može postojati ni pod kojim okolnostima“, uveren je Rustemi.

Dodaje da je rešenje izbor novog predsednika, a za to, kako kaže, mora postojati dijalog i politički dogovor.

U vezi sa mandatom vršioca dužnosti predsednika i postupcima koji bi trebalo da budu sprovedeni u slučaju neuspeha izbora novog predsednika do 4. oktobra, RSE je upitao i kabinet v.d. predsednika, ali je odgovor izostao.