Cakoli o CIK: Osmani počinila prekršaj, slučaj bi mogao da završi na Ustavnom sudu

Iako je još ostalo vremena za imenovanje poslednjeg člana Centralne izborne komisije (CIK), glavna dilema ostaje da li bi ova pozicija trebalo da pripadne Pokretu Samoopredeljenje ili Demokratskoj partiji Kosova. Programski menadžer Kosovskog demokratskog instituta Eugen Cakoli smatra da bivša predsednica Vjosa Osmani nije iskoristila svoja ustavna ovlašćenja u ovom procesu i da sada proces može završiti na Ustavnom sudu, prenosi Ekonomija onlajn.

Cakoli tvrdi da bi situacija mogla da postane još komplikovanija, posebno zato što vršilac dužnosti predsednice Aljbuljena Hadžiju dolazi iz redova Samoopredeljenja.

„Pre svega, ono što je jasno jeste da predsednica Osmani nije iskoristila svoja ustavna ovlašćenja, naime, počinila je prekršaj u slučaju neimenovanja preostalog člana CIK-a, posebno nakon odluke Ustavnog suda da ne prihvati njen slučaj. U tom smislu, utvrđeni zakonski rokovi su već prekršeni i za mene je bilo besmisleno kako predsednica u poslednjim danima svog mandata nije iskoristila ovlašćenje koje je njeno isključivo ovlašćenje. Dok sada kada imamo vršioca dužnosti predsednika zemlje, verujem da bi situacija mogla biti dodatno komplikovana jer od kada gospođa Hadžiju, iako je vršilac dužnosti, dobija poziciju i unutar Pokreta Samoopredeljenje, ali i kao predsednica parlamenta“, rekao je on.

On je pojasnio da Kosovo u ovom slučaju koristi model zastupljenosti i proporcionalnost u Skupštini se ne uzima u obzir.

„Nije bitno koliko poslanika ima politički subjekt, sve dok se parlamentarna grupa kvalifikuje kao takva, onda se automatski podela mesta vrši na isti način“, kaže Cakoli.

Upozorio je da bi, ako član bude imenovan iz redova Pokreta Samoopredeljenje, slučaj mogao da završi na Ustavnom sudu.

„U slučaju da gospođa Hadžiju donese odluku o imenovanju trećeg člana u ovom slučaju Pokreta Samoopredeljenje, verujem da će ovo pitanje lako završiti na Ustavnom sudu. Što, pre svega, rizikuje dalje potkopavanje kredibiliteta i poverenja javnosti prema CIK-u, a sa druge strane, nesumnjivo bi bio pokazatelj da bi pozicija vršioca dužnosti predsednika mogla biti iskorišćena za promovisanje stranačke agende kojoj zapravo pripada i sama gospođa Hadžiju, bez želje da se spekuliše o njenom donošenju odluka“, rekao je on.

Cakoli je takođe pomenuo presedan iz 2021. godine, naglašavajući da je praksa bila jasna.

„Po mom mišljenju, jedina legalna i dosledna odluka sa onim što se do sada desilo, uključujući i slučaj iz 2021. godine kada smo bili u potpuno istoj situaciji, odnosno kada je bilo više predloga nego što je bilo preostalih mesta za raspodelu unutar CIK-a, predsednica Osmani je, slično predsedniku Tačiju i predsednici Jahjagi pre njega, imenovala članove CIK-a po modelu stroge reprezentacije. I da isti garantuje neku vrstu većeg kredibiliteta zapravo u CIK-u, jer CIK nije minijaturna Skupština gde se ogleda politička ravnoteža, već je telo koje će morati da se pojavi u očima javnosti kao nezavisno telo i koje nepristrasno administrira izborni proces“, naglašava on.

Takođe je podsetio na odluku Ustavnog suda iz iste godine.

„U tom smislu, Ustavni sud je u slučaju vršioca dužnosti predsednika Jakupa Krasnićija izdao mišljenje, odnosno tadašnju odluku, prema kojoj se vršiocu dužnosti predsednika priznaje puno ustavno diskreciono pravo za ceo spektar odlučivanja koji on predstavlja u skladu sa relevantnim članom Ustava. Što znači da u ovom slučaju ne postoji drugi modalitet, osim da gospođa Hadžiju bude ta koja imenuje preostalog člana CIK-a i upotpunjuje sastav ove institucije. Ali, ostaje da se vidi da li će se pratiti trenutna praksa i pravni okvir ili ćemo imati odluku koja bi lako mogla da završi na Ustavnom sudu“, rekao je on.

Demokratska partija Kosova se u sredu obratila vršiteljki dužnosti predsednice Aljbuljeni Hadžiju, sa zvaničnim zahtevom da se nastavi sa imenovanjem drugog člana ove stranke u Centralnu izbornu komisiju.

Prema Ustavu, šest članova CIK-a imenuje šest najvećih parlamentarnih grupa koje nemaju rezervisana mesta. U slučaju da ima manje parlamentarnih grupa, najveće grupe mogu imenovati dodatne članove.

Zakonski rok za imenovanje je 11. april.