Cakoli: Treća nedelja jula optimalan rok za sazivanje konstitutivne sednice Skupštine Kosova

Eugen Cakoli iz organizacije Demokratija na delu ocenio je da je, nakon okončanja žalbenih postupaka i potvrđivanja izbornih rezultata, treća nedelja jula optimalan rok za sazivanje konstitutivne sednice Skupštine Kosova.

Prema njegovim rečima, proces prebrojavanja glasova protekao je regularno i nisu utvrđene nepravilnosti koje bi dovele u pitanje integritet izbornih rezultata.

Cakoli je u intervjuu za Ekonomiju onlajn rekao da je Demokratija na delu angažovala gotovo 100 posmatrača u svih 38 opštinskih centara za brojanje glasova, koji su pratili tok procesa.

„Demokratija na delu angažovala je oko 100 posmatrača raspoređenih u svih 38 opštinskih centara, koji su pratili tok procesa i regularnost brojanja glasova za kandidate. Podaci sa terena pokazuju da, osim manjih ljudskih grešaka koje su evidentirane i u izveštajima CIK-a, nije bilo nijedne ozbiljne nepravilnosti koja bi mogla da ugrozi integritet i validnost procesa, kao što je bio slučaj nakon izbora 28. decembra prošle godine. Zbog toga verujem da je sada jasno da je proces brojanja doneo, pre svega, tačne i kredibilne rezultate, a drugo, veoma važan element je to što izgleda da ti rezultati gotovo u potpunosti odražavaju volju građana iskazanu na izborima održanim 7. juna“, izjavio je on.

Govoreći o izbornim žalbama, Cakoli je rekao da kandidati imaju zakonsko pravo da iskoriste sva pravna sredstva, ali je naglasio da je dosadašnja praksa Izbornog panela za žalbe i predstavke (IPŽP) i Vrhovnog suda uspostavila jasne standarde za njihovo razmatranje.

„Naravno, kandidati koji su učestvovali na izborima imali su i imaju zakonsko pravo da podnesu žalbu, čak i kada se ona odnosi na ograničen broj glasova. Međutim, važno je da je već stvoren određeni presedan od strane IPŽP-a, kao i u prethodnim izbornim ciklusima, kada je reč o nivou dokazivanja eventualnih nepravilnosti. U tom pravcu verujem da će odluke IPŽP-a i Vrhovnog suda po ranijim žalbama, dakle ne po ovim poslednjim, poslužiti kao osnova za odlučivanje i u predmetima koji bi eventualno mogli biti podneti Vrhovnom sudu“, rekao je Cakoli.

Prema njegovim rečima, konačne odluke nadležnih institucija mogle bi biti donete veoma brzo, čime bi bio otvoren put za potvrđivanje izbornih rezultata.

„Zbog toga verujem da bi, ako ne tokom ovog vikenda, onda najkasnije u prvim danima naredne sedmice, IPŽP i Vrhovni sud mogli da donesu odluke, što predstavlja poslednji korak ka potvrđivanju izbornih rezultata. To je, po mom mišljenju, ključni korak u procesu formiranja institucija. Nakon potvrđivanja izbornih rezultata počeće da teku rokovi za formiranje institucija, posebno za izbor novog predsednika zemlje i izbor vlade, kao i za konstituisanje skupštine. Upravo sa konstituisanjem skupštine počinje da teče rok od 60 dana za izbor predsednika, kao i ostali rokovi za formiranje vlade“, rekao je Cakoli.

On smatra da je sredina jula najizvesniji period za sazivanje konstitutivne sednice.

„Pošto je Ustavni sud odredio da je rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine Kosova konačan i apsolutan, u smislu obaveze poslanika da taj postupak okončaju, a imajući u vidu da je za pripremu sednice obično potrebno od jedne do dve nedelje, verujem da bi treća nedelja jula, odnosno sredina jula, mogla biti optimalan rok za sazivanje konstitutivne sednice. Broj mandata, kao takav, diktira relativno miran tempo kada je reč o konstituisanju skupštine, jer Pokret Samoopredeljenje, kao stranka koja je osvojila najviše glasova, i njegovi partneri iz redova zajednica, ne verujem da će imati problema kada je reč o konstituisanju skupštine. Iako bi potreba za političkim dogovorom oko izbora predsednika mogla da utiče na dinamiku političkih dešavanja, kako u vezi sa konstituisanjem skupštine, tako i sa izborom vlade“, rekao je Cakoli.

On je dodao da najveći izazov neće biti formiranje vlade, već izbor novog predsednika.

„Ako skupština bude konstituisana u drugoj polovini jula, to znači da će sredina ili kraj septembra biti krajnji ustavni rok za izbor novog predsednika ili predsednice države. To je najstroži rok, dok u slučaju izbora vlade postoje dva paralelna roka. S jedne strane postoji rok od 60 dana od dana poveravanja mandata, a s druge ukupni rok od 40 dana, koji obuhvata 15 dana za prvog kandidata, kojeg predlaže vršilac dužnosti predsednika, odnosno u zavisnosti od toga koja će procedura prva biti sprovedena, a u slučaju eventualnog neuspeha postoji rok od 10 dana za izbor drugog kandidata, pa zatim još 15 dana za tog kandidata, što ukupno iznosi 40 dana. To znači da bi odluka o vladi mogla biti doneta najkasnije početkom septembra, ako ne i ranije. Međutim, pošto ne očekujem da će pitanje vlade predstavljati problem zbog rasporeda mandata, verujem da će najosetljivije i potencijalno najproblematičnije biti pitanje izbora predsednika, pri čemu će rok isteći sredinom ili eventualno krajem septembra, u zavisnosti od procedura koje budu primenjene za konstituisanje skupštine“, objasnio je Cakoli.