Centri za migrante van EU: Da li je Zapadni Balkan sledeće rešenje?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je na razmatranje mogućnosti formiranja ''centara za povratak'' van EU u pismu liderima Unije o neregularnim migracijama, navodeći sporazum između Italije i Albanije kao mogući model. Pojedini mediji naveli su da bi potencijalni centri za migrante koji traže azil u EU ili su odbijeni, mogli da budu smešteni na Zapadnom Balkanu, piše Insajder.

Međutim, što se tiče Zapadnog Balkana (BiH, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija, Kosovo), ne postoji zajednički stav. Nemačka najveća opoziciona partija Hrišćansko-demokratska unija (CDU) u načelu podržava rešenje da se postupak dodele azila iz Evropske unije izmesti u treće zemlje, ali je visoki zvaničnik CDU Torsten Fraj ocenio da za to nisu pogodne zemlje Zapadnog Balkana.

Krajem prošle nedelje lideri EU saglasili su se da iskoriste sve svoje poluge, uključujući trgovinu, razvojnu pomoć i viznu politiku, da ubrzaju povratak migranata koji su ilegalno ušli u blok i zatražili od Evropske komisije da hitno izradi odgovarajući zakon.

Odmah posle sastanka lidera EU, Fon der Lajen je došla u posetu državama našeg regiona. Ona će u petak boraviti u Beogradu.

Migranti utiču na izbore u državama EU

Pravnik i stručnjak za ljudska prava Nikola Kovačević navodi da pitanje migranata utiče na izbore u većini evropskih zemalja i podstiče birače krajnje desnice.

„Veliki broj država EU želi da eksternalizuje pitanje azila i migracija. Mislim da su im Srbija, Albanija i druge države Zapadnog Balkana podobne. Međutim, nema indicija da će se to desiti za sada. Međutim, nema nikakve sumnje da će u budućnosti da se stvori veći pritisak“, navodi Nikola Kovačević.  

Prema njegovim rečima, to može da se dogodi 2026. godine, kad počne da se primenjuje Pakt o azilu i migracijama. 

„Tada će migracije postati deo političkog pregovaranja. Kao što je pitanje sad sa litijumom. Moja pretpostavka je da nas EU sve više posmatra kao mesto na kome neće biti mnogo ljudskih prava i vladavine prava. Već kao državu koja može da se koristi za neke druge stvari, kao što je u ovom trenutku slučaj sa prirodnim resursima ili u drugom slučaju migracije, koje su politički osetljivo pitanje političkih elita u EU“, navodi Kovačević.  

Sagovornik Insajdera ukazuje da politički lideri EU sada žele da profitiraju od ove teme, tako što će problem migracija izmestiti izvan svojih granica. 

„Vladajuće partije se plaše da će izgubiti na izborima. Opozicione partije, koje su desnog spektra, potenciraju to pitanje i dobijaju veliku popularnost. Zbog svega toga, dolazimo sada do jednog populističkog narativa. Principi na kojima počeva EU, Savet Evrope, ljudska prava, prestaju da budu važni zbog ostanka na vlasti. Najbolji primer je deportacija 30 ljudi iz Nemačke i Avganistana“, zaključuje Kovačević.  

Deportacioni centri nose sa sobom niz pravnih i tehničkih problema

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović za Insajder objašnjava da postoji ideja da bi u budućnosti, u trećim državama, mogle da postoje dve vrste centara. Jedan, u kome bi bili smešteni oni koji traže azil u EU, a drugi bi bili deportacioni centri, za one koji su odbijeni. 

Prema statističkim podacima, od 484.000 državljana van EU kojima je prošle godine naloženo da napuste EU, samo 20 odsto se vratilo kući.

„Postoji interesovanje pojedinih zemalja, da ti centri budu blizu spoljne granice EU. Ako su blizu spoljne granice EU, to onda možda bude i na Balkanu. Ti deportacioni centri bi trebalo da budu lokacije u koje bi dolazili ljudi koji su odbijeni u ulaznom postupku EU i koji bi trebalo da budu vraćeni u zemlju porekla“, navodi Đurović. 

Prema njegovim rečima, koncept tih centara nosi sa sobom niz pravnih i tehničkih problema. 

„Moramo da imamo u vidu da treba da postoje sporazumi o readmisiji sa zemljama porekla. To znači, gde treba ljude vraćati, a to je najveći problem inače. Tu onda imamo pitanje jurisdikcije, mogućnosti žalbe, pravnih lekova, pitanje kretanja i smeštanja tih ljudi, kao i ograničenja kretanja. Treba rešiti pitanje osnova - po kom osnovu se ljudi vraćaju u tu treću zemlju. Odakle bi bili deportovani i tako dalje. Niz nerešenih pitanja se tu javlja“, objašnjava Đurović. 

Sagovornik Insajdera ukazuje da države porekla često ne žele da prihvate ljude. Deportacije su izuzetno skupe, tehnički teško izvodljive, a postoje i pravni lekovi koji usporavaju proceduru i to dovodi do neefikasnog sistema povratka. 

Vučić i Kurti negativno reagovali 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u utorak 22. oktobra, posle sastanka sa premijerima Slovačke i Mađarske Robertom Ficom i Viktorom Orbanom, odgovarajući na novinarsko pitanje o stavu Srbije prema migracijama, rekao da Srbiji ne pada na pamet da bude hot spot za migrante, kao i da mu to niko od "većih igrača" na evropskom kontinentu nije tražio.

Kosovski premijer Aljbin Kurti je, takođe u utorak, kritikovao sporazum Italije i Albanije o smeštaju migranata, rekavši da sporazum nije rešenje za problem migracija.

"Privremeni prihvat izbeglica, ako to zahteva vanredna situacija, naravno uvek je moguć", izjavio je Kurti odbacujući ideju imitacije italijanskog modela.

Italijanski sud vratio migrante

Petogodišnji plan italijanske premijerke Đorđe Meloni da šalje migrante i izbeglice spasene na moru u kampove u Albaniji, doživeo je krupan udarac na sudu, svega nekoliko dana posle prvih prelazaka brodova preko Jadranskog i Jonskog mora.

Specijalni imigracioni sud u Rimu doneo je odluku da 12 migranata, poslatih u kamp Đader nedaleko od jadranske obale u severnoj Albaniji, treba da se vrate u Italiju zato što potiču iz zemalja koje se smatraju nebezbednim za povratak.