Cingel: Pomak u dijalogu nije realan, i Beograd i Priština čekaju izbore u EU i SAD

Brisel
Izvor: kurir

Pomak u pregovorima Beograda i Prištine nije realan jer obe strane čekaju na ishod izbora za Evropski parlament, s tim što Beograd s posebnom pažnjom iščekuje rasplet na američkim predsedničkim izborima na jesen, kaže za Radio Slobodna Evropa izvršni direktor nevladine organizacije za Strateške analize u Bratislavi Jan Cingel.

"Srbija smatra da bi administracija Donalda Trampa bila njoj mnogo naklonjenija, nego Bajdenova koju doživljava kao preblagu prema Prištini", ističe Cingel.

Navodi da je i pre objavljivanja stava Evropske komisije da se Ohridski sporazum ubaci u pregovarački okvir Srbije sa EU bilo jasno da je normalizacija odnosa sa Kosovom preduslov što je, uostalom, predviđeno u poglavlju 35.

"Sada je to samo formalizovano. Ovaj potez Evropske komisije tumačim kao dodatni pritisak na Srbiju da ispuni odredbe Ohridskog sporazuma koji je prihvatila prošlog marta, jer od tada nije ostvaren neki napredak", navodi on.

Cingel dodaje da su za to odgovorne obe strane jer nisu pristupile ozbiljnoj realizaciji pomenutog dogovora.

"Stoga, pretpostavljam da je Brisel hteo da pojača pritisak na Srbiju formalnim uključivanjem Ohridskog sporazuma u pregovarački okvir o njenom članstvu u Evropskoj uniji. Istovremeno, Brisel pojačava i pritisak na Prištinu. Očigledno je da Evropska unija nastoji da iskoristi preostalo vreme do izbora za Evropski parlament u junu kako bi se ostvario neki pomak u dijalogu Beograda i Prištine, jer će tokom leta biti obustavljen zbog čekanja na konstituisanje novog saziva Evropske komisije koji će zavisiti od ishoda tih izbora", kazao je.

Dodaje da je teško unapred znati kakva će biti struktura novog Evropskog parlamenta, ali i da je dosta drugih nepoznanica.

"Zbog toga sadašnja Evropska komisija žuri da ostvari neki pomak u dijalogu Beograda i Prištine. Ja sam skeptičan jer su prošle godine bile povoljnije okolnosti za iskorak u pregovorima, ali su u ćorsokaku. Zato sada pogotovo nije realan pomak jer i Beograd i Priština čekaju na ishod izbora za Evropski parlament, s tim što Beograd s posebnom pažnjom iščekuje rasplet na američkim predsedničkim izborima na jesen", dodaje.

Na pitanje da li to što se u Srbiji snažno protive primeni Ohridskog sporazuma, naročito ako to bude uslov za njene evropske integracije, može dovesti do udaljavanja Srbije od EU i nastavka "njene politike 'sedenja na dve stolice'", Cingel smatra da će se to odraziti na percepciju Evropske unije u Srbiji, odnosno da bi vodilo daljem smanjenju podrške evropskim integracijama.

Dodaje i da bi vlasti reagovale još usporenijim reformama jer bi se smanjio "apetit" za promene osim ako ne bude značajnih podsticaja.

Na pitanje da li će Evropski savet prihvatiti predlog Evropske komisije s obzirom na informacije da je komesar za proširenje Oliver Varhelji opstruisao taj predlog i da li to znači da bi Mađarska mogla da se usprotivi ovoj inicijativi imajući u vidu njenu specifičnu poziciju i sporove sa Briselom o mnogim pitanjima, Cingel smatra da je vrlo verovatno da Evropski savet blokira ovu inicijativu, pre svega Mađarska, zbog čega je Varhelji oklevao da je uvrsti u pregovarački okvir sa Srbijom, dok su neke druge zemlje na tome insistirale.

Ukazuje da je Varhelji blizak mađarskoj vladajućoj partiji Fides, iako bi kao evropski komesar trebalo da bude nezavisan i neutralan.

"Stoga se može očekivati da neke zemlje, pre svega Mađarska, a možda i Slovačka, s obzirom na komplikovanu političku klimu u Bratislavi, blokiraju predlog Evropske komisije. Doduše, možda slovačka Vlada Roberta Fica ne želi da se upusti u sukob sa Briselom oko ovog pitanja, jer nastoje da u ovom trenutku izbegnu pritisak sa te strane", kazao je.

Kako kaže, i mađarski premijer Viktor Orban oko kosovskog pitanja može zauzeti drugačiji stav iznoseći zamerke.

Odgovarajući na pitanje zašto bi Viktor Orban, imajući u vidu da je napokon podržao pomoć Ukrajini, opstruisao dogovor kada je reč o Srbiji, Cingel kaže da se čini da su Budimpešta i Kijev pronašli rešenje za međusobne sporove jer je šef mađarske diplomatije Peter Sijatro tokom nedavne posete Ukrajini dogovorio sa tamošnjim vlastima poboljšanje prava mađarske manjine.

"Kada je reč o Srbiji, treba imati u vidu bliske Orbanove odnose sa Aleksandrom Vučićem, ali i interese Mađarske u Srbiji i možda Republici Srpskoj. To bi mogao da bude razlog da blokira uključivanje normalizacije odnosa sa Kosovom u pregovarački okvir Srbije sa Evropskom unijom", dodaje.

Govoreći o uredbi Centralne banke Kosova u vezi ukidanja platnog prometa u dinarima, Cingel navodi da je s jedne strane razumljivo da vlasti u Prištini žele da kontrolišu valutne tokove na Kosovu, ali da postoji problem, a to je nepovoljan trenutak za primenu takve odluke.

"Američki i evropski ambasadori su to predočili kosovskoj administraciji. Nije okončana priča sa vanrednim lokalnim izborima na severu koji se, čini se, naziru. Naime, predstavnici Srba na Kosovu su prihvatili okvir za njihovo održavanje te da predlože svoje kandidate. Činilo se da to ide u dobrom pravcu i onda, najednom, vlasti u Prištini su to poremetile insistirajući na ukidanju dinara", kaže Cingel.

Dodaje da su možda o tome duže vreme razgovarali sa zvaničnim Beogradom, ali javnost je kasno obaveštena sa veoma kratkim rokom za primenu te odluke za građane na severu Kosova da promene novac i pronađu druge načine za finansiranje svojih potreba.

"Dakle, ova mera je primenjena u nesrećnom trenutku, jer je situacija na severu Kosova išla koliko toliko u pozitivnom smeru, iako je i dalje teška, ali su barem pripremani izbori i rešene su registarske tablice. Stoga ne mislim da je to logičan potez u ovom trenutku. To je još jednom pokazalo da je Vučić pristupačniji Zapadu. Opet može da se prikaže kao političar koji radi na održavanju vanrednih lokalnih izbora na severu Kosova, dogovora oko registarskih tablica, da je konstruktivna strana. Istovremeno, da predstavi Aljbina Kurtija kao aktera koji ispostavlja nove zahteve komplikujući poziciju Srba na severu i Kosovu u celini", kaže.

Cingel dodaje da je to na neki način adut Vučićevim vlastima koje su pod znatnim pritiskom zbog protesta u Srbiji nakon izbora koji se nisu završili kako su one očekivale, pre svega kako ih Zapad percipira.

Komentarišući pritiske zapada na kosovske vlasti da formiraju Zajednicu opština u kojima su Srbi u većini, dok u međuvremenu one posežu za novom merom isključivanja dinara iz prometa, Cingel kaže da Kurtijeva vlada ovim potezima, poput isključivanja dinara, upravo pokazuje da ne sluša Zapad, već da vodi nezavisnu politiku koja možda ima odjeka na domaćem terenu.

"Zapadni partneri su sve nestrpljiviji", kaže Cinglel.

Podseća da su još uvek na snazi evropske i američke sankcije Kosovu.

"Možda Kurti razmišlja da pošto su sankcije i dalje na snazi i Zapad ne menja stav, onda će rešiti pitanje dinara što je želeo odavno da učini. Sada je pitanje da li će Zapad pojačati sankcije ili striktno primeniti postojeće, pošto ih se neke zemlje poslednjih meseci nisu striktno pridržavale. Videćemo šta će biti, ali pozicija vlasti u Prištini nije jednostavna", kaže Cingel.