Članice SB UN traže uspostavljanje ZSO, spor oko preispitivanja mandata Unmika

Diplomatski predstavnici članica Saveta bezbednosti UN istakli su danas da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova ključna za bezbednost i stabilnost u regionu, te ističu da je s tim u vezi bitno primeniti sve do sada postignute sporazume, tako i Zajednicu srpskih opština, a na sednici je izražen bio spor oko toga ima li potrebe za preispitivanjem mandata Unmika.

SAD, Velika Britanija i Japan zatražile su preispitivanje mandata Unmika, dok su Kina, Rusija, Brazil i Ujedinjeni Arapski Emirati istakli da za tim nema potrebe.

Diplomatski predstavnik SAD naglasio je da treba prihvatiti da je misija Unmik odavno ispunila svoj mandat. On je kazao da pozitivan razvoj proteklih meseci pokazuje da je vreme za UN da razmotri odgovarajuću ulogu na Kosovu, koja ne zahteva mandat na osnovu Člana 7.

"Sledeći kritični trenutak procesa, čije je dogovor iz Ohrida ključni deo, je uspostavljanje Zajednice srpskih opština", rekao je on.

Istakao je da SAD ostaju privržene jačanju stabilnosti na Balkanu, posebno u ovo doba i naglasio da će Amerika nastaviti da podržava dijalog. Pohvalio je što su Priština i Beograd u Briselu i Ohridu postigli pravno obavezujuće sporazume, i pozvao na brzu primenu preuzetih obaveza, uz izbegavanje novih kriza.

„Nadamo se da ćemo videti više ovog duha i kada se lideri Kosova i Srbije budu sastali 2. maja u Briselu. Ključno je da se uspostavi ZSO na način koji je u saglastosti sa Ustavom Kosova“, podvukao je on.

Ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da je pozicija Rusije neprimenjena, i da se zalaže za dogovor Srbije i Kosova na osnovu Rezolucije UN 1244, koji mora da odobri Savet bezbednosti UN.

"Priština uz pomoć Zapada pokušava da preuzme kontrolu nad srpskim sredinama i Srbima, o čijim pravima, kako se čini, niko ne vodi računa. Na taj način stvara se čisto albanska sredina", objasnio je on.

Nebenzja je rekao da je Priština potpuno nezainteresovana za sprovođenje postignutih sporazuma, a tako i ZSO, koju pokušava da svede na nivo nevladine organizacije, bez ikakvih ovlašćenja.

Podsetio je da je prošlo deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, koji vlasti u Prištini odbijaju da primene.

„Priština nije zainteresovana za normalizaciju odnosa i ispunjavanje svojih obaveza, zato insistira da ZSO mora biti u skladu sa kosovskim ustavom, da bude multietnička, bez ikakvih nadležnosti. To se mora odbaciti. Samo ZSO kakva je dogovorena u Briselu može obezbediti prava Srba, i to je preduslov za napredak“, rekao je on.

Rusija, dodaje, smatra da je preteran optimizam Unmika oko sporazuma postignutog u Ohridu, jer je Priština, nedugo zatim, održavanjem lokalnih izbora na severu Kosova, ponovo podigla tenzije. Podsetio je da je od dolaska Aljbina Kurtija na vlast bilo više od 300 etnički motivsanih incidenata bez odgovarajućeg sudskog epiloga.

On je optužio Zapad da podržava Prištinu, jer ima za cilj da zemlje Zapadnog Balkana uvede pod okrilje svog ekonomskog i vojnog bloka. Kritikovao je pritisak Albanaca na Unmik, rekavši da takvo ponašanje zapadne zemlje ne bi nikada dozvolile u vezi drugih misija. S tim u vezi je pozvao na istragu hapšenja pripadnika Unmika i pozvao Prištinu da obustavi takvo ponašanje prema predstavnicima misije UN.

Politički koordinator britanske misije pri UN Fergus Ekersli istakao je da Velika Britanija u potpunosti podržava Rezoluciju 1244, ali je naglasio da je vreme da se preispita mandat misije Unmik.

On je istakao da su Kosovo i njegove institucije u proteklom periodu pokazale zrelost i da se situacija na terenu ne može porediti sa onom iz 1999., zbog čega je potrebno preispitati mandat Unmika, odnosno njen budući rad prilagoditi stanju.

Naglasio je da nedostatak normalnih odnosa Beograda i Prištine ima uticaj na regionalnu bezbednost, i da Velika Britanija s tim u vezi pozdravlja značajan napredak koji je postignut u dijalogu.

„Sada je trenutak za obe strane da se angažuju u dijalogu koji bi doveo do konačnog sporazuma. Kosovo i Srbija su dogovorile uspostavljanje ZSO. Pozivamo obe strane da učine sve kako bi se to što pre ispunilo, da demonstriraju političku volju i ispune što se od njih očekuje“, rekao je on.

Ukazao je da postoji bezbednosni vakuum na severu Kosova, i pozdravio ulogu Kfora i Euleksa u obezbeđivanju bezbednosti, ali je dodao da nije moguće trajno da rade na tome, već da je potrebno podržati lokalne institucije.

Zamenik kineskog ambasadora pri UN, Geng Šuang upozorio je na etnički motivisane incidente na Kosovu, navodeći da je neophodno sprečiti da se oni dešavaju u budućnosti. 

On je podvukao ulogu Unmika i istakao da se značaj misije u izgradnji multietničke saradnje i drugim oblastima društva ne može zameniti.

Zamenica francuskog ambasadora pri UN Natali Estival-Broadhurst rekla je da Pariz smatra da je u ovom trenutku formiranje ZSO od ključne važnosti.

„Očekujemo da će na predstojećem sastanku Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića biti konkretno razgovarano o potencijalnom statutu“, objasnila je ona.

Ukazala je da Beograd i Priština moraju da izbegnu bilo kakvu eskalaciju situacije u narednom periodu kako ne bi došlo do prekida pozitivnog trenda, kao i da su prioritet "implementacija Zajednice srpskih opština i povratak Srba u institucije".

"Ni za Beograd ni Prištinu nema drugog puta do postizanja sporazuma", podvukla je ona pozivajući dve strane da nađu rešenja za otvorena pitanja, pre svega oko registarskih tablica.

Podvukla je da sporazum i aneks predstavljaju deo evropskog puta Kosova i Srbije. Istovremeno je konstatovala da ton ministara Srbije i Kosova na sednici zabrinjava. Ocenila je da su protekli izbori na severu održani bez incidenata zahvaljujući profesionalizmu prištinskih institucija i međunarodnih misija, uz istovremeno žaljenje zbog slabog odziva.

„Zbog toga ti izbori ne mogu biti dugoročno rešenje. Neophodni su uspostavljanje ZSO i povratak Srba u kosovske institucije“, rekla je ona.

Ambasador Japana pri UN Išihane Kimihiro zatražio je preispitivanje mandata Unmika, kako bi se izbeglo preklapanje nadležnosti misija.

"Situacija na Kosovu se promenila od uspostavljanja misije Unmik. Potrebno je preispitati mandat Unmika kako bi se izbegla preklapanja sa EU i drugima", rekao je on.

Istakao je da Japan pozdravlja postignute sporazume i naglasio da bi normalizacija odnosa kroz dijalog doprinela stabilnosti i miru u regionu Zapadnog Balkana.

„Očekujemo da obe strane primene postignute sporazume“, poručio je on.

Ujedinjeni Arapski Emirati pozdravili su ulogu Unmika u izgradnji međusobnog dijaloga, razumevanja i izgradnji poverenja, navodeći da su UN to nebrojeno puta dokazale na Bliskom istoku.

Lokalni izbori na Kosovu koji su održani bez učešća Srba pokazuju koliko su svari na terenu složene, ne samo u tim opštinama već na celom Kosovu, rekla je ambasadorka UAE pri UN Lana Nuseibeh.

I Brazil se izjasnio za ostanak Unmika na Kosovu.

Diplomatski predstavnik Ekvadora rekao je da ta zemlja podržava rešenje koje bi bilo u okvirima Rezolucije 1244. On je pozvao obe strane da izbegavaju jednostrane mere, koje bi mogle ugroziti mir.

I diplomatska predstavnica Malte naglasila je da je dijalog od ključnog značaja. Ohrabrila je obe strane da iskoriste aktuelni trenutak i primene sve što je dogovoreno. Istovremeno je izrazila zabrinutost zbog delova izveštaja šefice Unmika o incidentima i pritiscima.

„Podvlačimo da je dijalog ključan za stabilnost regiona, a normalizcija odnosa rezultiraće većom stabilnosti na Zapadnom Balkanu i njegovim ekonomskim razvojem“, objasnila je ona.

Švajcarska je istakla da treba iskoristiti pozitivan trenutak i primeniti sve što je dogovoreno, jer je napredak moguć samo kroz dijalog. Diplomatski predstavnik Berna konstatovao je da se bezbednosna situacija proteklih meseci pogoršala, i pozvao strane da izbegnu sve mere koje bi ugrozile mir. Švajcarska je osudila i međuetničke incidente, dodajući da to minira približavanje.

Predstavnica Gane rekla je da implementacija dogovorenih sporazuma može da spreči incidente i pozvala strane da intenziviraju napore u njihovoj primeni.

I Gana je naglasila da podržava mandat Unmika, ističući da rešenje kosovskog pitanja mora biti u skladu sa dokumentima UN.

Ambasador Gabona Mišel Gzavije biang kazao je da je ključno da Beograd i Priština postignu dugoročno održivo političko rešenje. Naglasio je da pitanje registarskih tablica i ZSO ostaju problematično pitanje, i da su uzrok za povlačenje Srba iz institucija i bojkot izbora na severu. Izbori, dodao je, pokazuju kolika je podela. Gabon, podvukao je podržava evropsko rešenje za normalizaciju odnosa, i smatra da normalizacija odnosa zahteva implementaciju Briselskog sporazuma.

Istakao je da se u pronalaženju rešenja ne sme izgubiti iz vida Povelja UN, posebno poštovanje teritorijalnog integriteta. Izrazio je zabrinutost zbog etničkih incidenata, pre svega usmerenih protiv verskih objekata i pripadnika manjina. Naglasio je da je neprihvatljiva disproporcijalna primena sile.

„Pozivamo Prištinu da garantuje bezbednost svih zajednica kako bi sprečila izbijanje tenzija. Insistiramo i na povratku raseljenih lica, i smatramo da je ključno da prištinske vlasti primene s tim u vezi potrebne zakonske mehanizme“, rekao je on.

Diplomatski predstavnik Mozambika rekao je da ta zemlja podržava dijalog i postignute dogovore. Pozvao je sve strane da ostanu privržene primeni Rezolucije UN 1244. Izrazio je zabrinutost zbog tenzija i neprijateljstva koje postoji između Sbrije i Kosova. Pozvao je obe strane da proaktivno promovišu pomirenje u svojim zajednicama, i odustanu od akata nasilja i provokacije.