Crna Gora: Za Ustavni sud Temeljni ugovor nesporan

Ustavni sud Crne Gore odbacio je juče dva predloga za ocenu ustavnosti izmena Zakona o slobodi veroispovesti, kao i jedan za utvrđivanje neustavnosti Temeljnog ugovora koji je zaključen između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve 3. avgusta 2022. godine, prenosi Pobjeda.

Ustavni sud Crne Gore u sastavu predsednika Milorada Gogića i sudije - Snežane Armenko, Dragane Đuranović, Faruka Resulbegović, Momirke Tešić i Budimira Šćepanovića, doneli su odluku, većinom glasova, da se odbija predlog za utvrđivanje neustavnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica.

Izdvojeno mišljenje 

Sudije Dragana Đuranović i Budimir Šćepanović imali su drugačije, izdvojeno mišljenje.

Iste sudije su izdvojile mišljenje i u odluci o odbacivanju predloga za razmatranje ustavnosti Temeljnog ugovora, preambula i pojedinih članova ovog dokumenta.

Pre ove ocene Ustavnog suda, Vlada je 4. aprila usvojila mišljenje da je Temeljni ugovor sa SPC u svemu usaglašen sa Ustavom i zakonima Crne Gore. To je bio odgovor na inicijativu koju je SDP uputio Ustavnom sudu uz obrazloženje da je Temeljni ugovor u suprotnosti sa pravnim poretkom Crne Gore u svojoj ukupnosti, kao i u pojedinim odredbama. Vlada je na toj sednici isti stav zauzela i povodom slične inicijative koju je podnela Radmila Mijanović. Uz dodatak da široko postavljene primedbe u toj inicijativi nisu dovoljno pravno argumentovane, te, takođe, smatra da nemaju osnova.

Ustavni sud je juče, kako je saopšteno, ocenio da ne postoje razlozi za pokretanje postupka za ocenu saglasnosti s Ustavom i zakonom Temeljnog ugovora koji je zaključen između Crne Gore i Srpske pravoslavne Crkve u celini, zbog formalno-pravnih razloga, kao ni posebno člana 2 stav 1, 2 i 4, člana 3, člana 5, člana 6 stav 2 i 3, člana 7 stav 3, 4 i 6, člana 8, člana 10 stav 2, člana 11 i člana 12 stav 1 Temeljnog ugovora, zbog materijalno-pravnih razloga.

Ispoštovana autonomija 

Sud je ocenio da su verska prava iz Temeljnog ugovora sadržana u gotovo identičnom ili sličnom obliku u pomenutim ugovorima koji su zaključeni sa drugim verskim zajednicama.

„Navedeno pokazuje da država u kontinuitetu i dosledno realizuje poštovanje autonomije verskih zajednica i verskih prava uopšte, na što se obavezala Ustavom Crne Gore, Zakonom o slobodi veroispovjesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, kao i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima“, saopšteno je iz US.

U odnosu na prigovore podnosilaca formalno-pravne prirode, Ustavni sud je utvrdio da zaključenjem Temeljnog ugovora u ime Crne Gore od strane Vlade Crne Gore, gde su kao strane ugovornice označene Crna Gora i Srpska pravoslavna crkva, nije prekoračena nadležnost Vlade iz člana 100 Ustava.

Ocenjeno je, takođe, da zaključivanjem Temeljnog ugovora između Crne Gore i SPC, kao stranama ugovornicama, gde je u ime Crne Gore takav ugovor potpisan od strane predsednika Vlade Crne Gore, nije povređeno načelo podele vlasti iz člana 11 Ustava, niti je Vlada Crne Gore prekoračila ovlašćenje koje crpi iz nadležnosti propisane članom 100 Ustava.

Ističu da je obezbeđeno poštovanje ustavnosti i zakonitosti jer je Temeljni ugovor zaključen od strane ovlašćenog lica, budući da nije mogao biti zaključen kao međunarodni ugovor jer je reč o verskoj zajednici a ne državnom subjektu.

„Ustavni sud je imao u vidu da su svi ugovori koji su do sada zaključeni sa verskim zajednicama, iako naslovljeni da su zaključeni između Vlade Crne Gore i verske zajednice (osim Ugovora koji je sa Svetom Stolicom zaključila Crna Gora), zapravo potpisani „U ime Crne Gore – Predsednik Vlade“. Svaki ugovor sa verskom zajednicom je potpisao tadašnji predsednik Vlade „u ime Crne Gore““, pojasnio je Ustavni sud.

U delu koji je ocjenjivao navode podnositeljke Inicijative da je zaključivanjem Temeljnog ugovora došlo do favorizovanja SPC a da je Crnogorska pravoslavna crkva dovedena u diskriminatorni položaj, te da je prethodno trebalo sprovesti postupak njihovog razdvajanja, Ustavni sud konstatuje da se na sve verske zajednice koje su registrovane u skladu sa Zakonom primenjuju na isti način odredbe Zakona o slobodi veroispovesti.

„SPC (odnosno njeni organizacioni delovi na teritoriji Crne Gore) i CPC upisane su kao verske zajednice u Registar verskih zajednica, čime je Država ispoštovala svoju obavezu neutralnosti i nepristrasnosti određenu Ustavom i potvrđenom i objavljenim međunarodnim ugovorima, kao i praksom ESLJP“, saopšteno je iz Suda.

Preambula ne obavezuje državu 

Po pitanju osporene Preambule, Ustavni sud je utvrdio da deo stava koji glasi „u nameri da stvore pravni okvir“ sam po sebi ne stvara obavezu, odnosno nema normativni karakter, jer niti pojedinačna pravna niti konkretna obaveza državnih vlasti ne proizilazi iz njenog teksta, što ukazuje da nije suprotna načelu podele vlasti iz člana 10 i člana 11 Ustava.

„Ustavni sud je ocenio da pozivanje u Preambuli na Ustav Crne Gore i potvrđene i objavljene međunarodne ugovore, ali i na Ustav SPC i kanonsko pravo, podseća na važnost poštovanja i Ustava i međunarodnog prava u pogledu poštovanja slobode veroispovjesti, ali i uzdržavanja od mešanja u unutrašnje ustrojstvo i funkcionisanje verskih zajednica“, odlučio je taj sud.

Ističu da se Preambulom nije derogiralo pozitivno pravo niti su na bilo koji način interna pravila verske zajednice postala pozitivnopravna norma i obaveza državnim organima u budućem postupanju.

U odnosu na prigovore koji se odnose na pravni kontinuitet i subjektivitet Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Crne Gore, kao i određena pitanja istorijskog karaktera, posebno istinitost ili neistinitost istorijskih činjenica u pogledu postojanja verskih zajednica na teritoriji Crne Gore, Ustavni sud je ukazao da navedena pitanja nisu u nadležnosti Ustavnog suda.

Ustavni sud je utvrdio i da je osporeni član 6 stav 3 Temeljnog ugovora koji propisuje da „nadležne crkvene vlasti imaju pravо da u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pоretkоm i оdgоvarajućim crkvenim prоpisima dоnоse оdluke duhоvne i disciplinske prirоde bez ikakvоg uplitanja državne vlasti“ u skladu sa načelom svetovnosti iz člana 10 Ustava i jedinstva pravnog poretka iz člana 145 Ustava, posebno imajući u vidu praksu ESLJP koja konstantno naglašava obavezu države da ostane neutralna i da poštuje autonomiju verske zajednice poštujuću i ne mešajući se u njenu unutrašnju organizaciju, funkcionisanje i pravila.

Uknjižba u skladu sa poretkom

Ustavni sud je ocenio da iz sadržine osporene odredbe člana 7 stav 4 Temeljnog ugovora da se „država оbavezuje da, u skladu sa sоpstvenim pravnim pоretkоm, izvrši uknjižbu svih neupisanih nepоkretnоsti u vlasništvо Mitrоpоlije crnоgоrskо-primоrske, Еparhije budimljanskо-nikšićke, Еparhije mileševske, Еparhije zahumskо-hercegоvačke i njihоvih crkvenо-pravnih lica kоjima pripadaju“ u normativnom smislu, ne proizilazi mogućnost arbitrarnosti i zloupotrebe prava od strane adresata zakona koji vrše njenu primenu, niti se daju veća prava Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao potpisnici ovog ugovora.

„Naime, osporena norma odnosi se na odluke koje treba da budu donete u postupcima u skladu sa pravnim poretkom države i po oceni Ustavnog suda ne stvara neizvesnost u pogledu krajnjeg ishoda, već naprotiv, upućuje da će se sva pitanja oko uknjižbe rešavati u skladu sa važećim pravnim poretkom tj. zakonima, zavisno od vrste predmeta spora u pitanju - smatra većina sudija US.

Po utvrđenju Ustavnog suda ništa u osporenoj odredbi nije neprecizno ili zbunjujuće, već jasno upućuje na primenu propisa obaveznog prava (važećeg pravnog poretka).

Ističu da gotovo identičnu odredbu sadrži član 10 stav 3 Ugovora o uređenju odnosa od zajedničkog interesa između Vlade Crne Gore i Islamske zajednice u Crnoj Gori.

Osporen je i deo odredbe člana 7 Temeljnog ugovora da „u оbjektima i prоstоrima iz stava 3 ovog člana državni оrgani ne mоgu preduzimati bezbednоsne mere bez prethоdnоg оdоbrenja nadležnih crkvenih оrgana, оsim u slučajevima kada tо nalažu razlоzi hitnоsti zaštite živоta i zdravlja ljudi“. Po oceni Ustavnog suda je u skladu sa načelom nezavisnog postojanja verskih zajednica od države i odredbom Zakona o slobodi veroispovesti.

„Istim se suštinski realizuje poštovanje načela autonomije verskih zajednica da se bez samovoljnog uplitanja države, ostvaruje pravo na slobodu veroispovesti, onako kako to podržava i na što nas upućuje i sam ESLJP“, ocenio je US.

Ustavni sud je utvrdio da određenje iz osporenog člana 8 Temeljnog ugovora da će nadležni organi obavestiti nadležnog arhijereja o krivičnom i prekršajnom postupku protiv klirika i verskih službenika crkve, predstavlja čin saradnje i razumevanja sa pozicije države, autonomije verskih zajednica i poštovanje unutrašnjeg ustrojstva verske organizacije koje je priznato Ustavom, Zakonom o slobodi veroispovijesti i ovim Temeljnim ugovorom, jer se pored prekršajnih i kaznenih normi propisanih prozitivnim pravom, paraleleno mogu snositi sankcije koje verska zajednica određuje unutrašnjim pravilima shodno Ustavu SPC, a koja važe prema kliricima i verskim crkvenim licima.

Osim toga, Ustavni sud konstatuje da svi ugovori koji su do sada zaključeni sa verskim zajednicama imaju gotovo identičnu odredbu, što ukazuje da država uvođenjem ove norme realizuje ono na što se obavezala Ustavom.

Ocenjivan je i član 12 Temeljnog ugovora kojim se definiše restitucija pokretnih i nepokretnih crkvenih dobara, oduzetih ili nacionalizovanih bez pravične naknade. Biće izvršena u skladu sa zakonom koji će uređivati materiju restitucije u Crnoj Gori uz prethodni dogovor sa nadležnim crkvenim vlastima.

„Nepokretnu i pokretnu imovinu koja treba da bude vraćena Crkvi u vlasništvo ili za koju će država obezbijediti pravičnu naknadu utvrdiće Mešovita komisija sastavljena od predstavnika strana ugovornica“, piše u članu 12.

Pitanje restitucije 

Po oceni Ustavnog suda i odredba člana 12 stav 1 Temeljnog ugovora je upućujućeg karaktera, imajući u vidu normativno uređenje. Navode da će se sporovi koji mogu nastati iz imovinskih odnosa između verskih zajednica, s jedne strane, i države, lokalne samouprave, kao i fizičkih i pravnih lica, rešavati pred redovnim sudovima opšte nadležnosti u skladu sa pravilima parničnog postupka.

„Prema tome, budući da navedena odredba upućuje samo na to da će restitucija pokretnih i nepokretnih crkvenih dobara, oduzetih ili nacionalizovanih bez pravične naknade, biti izvršena u skladu sa zakonom koji će uređivati materiju restitucije u Crnoj Gori, to se za ovu odredbu ne može smatrati da utemeljuje bilo kakvo pravilo normativnog karaktera ili da stvara bilo kakvu ustavnu obavezu“, piše u obrazloženju Ustavnog suda.

Ističu da identičnu odredbu sadrže i preostali ugovori zaključeni sa verskim zajednicama.

Ocenjen i Zakon o slobodi veroispovesti 

Sudije su većinom glasova, uz različito izdvojeno mišljenje sudija Dragane Đuranović i Budimira Šćepanovića donele odluku da se odbija prijedlog za utvrđivanje neustavnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica.

Povodom druge Inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 12 Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju vjerskih zajednica, jednoglasno je odlučeno da se inicijativa ne prihvata.

Ustavni sud je ocijenio da zakonodavac osporenim odredbama čl. 5, 7, i 19 Zakona nije prekoračio svoja ovlašćenja niti je povredio ustavne principe o vladavini prava. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da su osporene odredbe precizne i da zadovoljavaju zahteve pravne sigurnosti i vladavine prava iz Ustava, kao i standard zakonitosti u smislu stavova Evropskog suda za ljudska prava.