Crnobrnja: Pošta Kosova dala niz netačnih informacija, još jedan pokušaj nasilnog kreiranja identiteta

Predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja kaže za Kosovo onlajn da je Pošta Kosova juče dala niz pogrešnih informacija prilikom objavljivanja serije poštanskih markica sa figurinom "Bronzanog jarca" i ističe da je zapanjen "tolikom količinom diletantizma". On upozorava da je u pitanju samo "kap u moru pokušaja nasilnog kreiranja identiteta".

Crnobrnja podseća da su u saopštenju Pošte Kosova naveli da je bronzani jarac pronađen na Kosovu, da su naveli tačno mesto i 1939. godinu kao godinu pronalaska i da se figurina nalazi u Narodnom muzeju u Vranju, ali da činjenice niko nije proverio, za šta je, kako kaže, bilo potrebno manje od pola sata. 

"Taj predmet je nađen krajem 19. ili početkom 20. veka negde u okolini Prizrena, znači ne zna se tačno mesto, pogrešili su i mesto i vreme. Onda se zna da je bio u posedu jednog turskog paše do 1913. godine, pa prelazi u ruke šefa pošte u Prizrenu, da bi 1973. godine, kada je ta figurina bronzanog jarca objavljena u Vranjskom glasniku, glasilu Narodnog muzeja Vranje, autor koji je to pisao, etnolog koji je radio u Narodnom muzeju Vranje, lepo naveo da se ta figurina nalazi u njegovom privatnom posedu. Znači ne u Muzeju u Vranju. Sve su pogrešne informacije dali", ističe Crnobrnja.

Sa druge strane, on sumnja da je i sama fotografija koja se nalazi na poštanskoj markici - montaža.

"Gotovo identična crno-bela fotografija je objavljena 1973. u Vranjskom glasniku. Sa druge strane, oni ne znaju očigledno gde se nalazi taj predmet i nisu mogli da naprave novu fotografiju. Ja da sam na mestu Narodnog muzeja u Vranju, tužio bi ih za uzurpiranje autorskih prava kao bilo koga drugog u svetu da je to uradio", poručuje arheolog.

Dodaje da su ovakve stvari veoma opasne, jer se malo po malo gradi "piramida" netačnih informacija.

"Ova markica sa figurinom jarca je samo kap u moru pokušaja nasilnog kreiranja nekog identiteta za koji bi Albanci želeli da se razvlači ne samo od Ilira, nego pokušavaju od neolita do danas da ga razvlače. Koliko je to opasno možemo da vidimo u velikoj meri lažiranim istorijama Balkana iz savremenog perioda, koje se pojavljuju kod eminentnih izdavača na Zapadu. To ovako krene na malo, onda napravite piramidu, a to je posle teško srušiti", upozorava Crnobrnja.

Prema njegovim rečima, ljudi ne sagledavaju kolike posledice može da ima pseudo-nauka u arheologiji i istoriji, pogotovu ako ima podršku određenih struktura, "a to se očigledno dešava danas na Kosovu".

Međutim, ovakve situaciju su i prilika da se ukaže na nešto korisno, dodaje naš sagovornik.

"Narodni muzej u Vranju gde su velike pare uložene u obnovu postavke i koji se nalazi na krajnjem jugu naše zemlje i gde vi treba da imate dobre i kompletne muzejske postavke, uopšte nema od 2017. godine arheološki deo postavke. Arheologiju tamo ne možete da vidite i zaista niko od laika ne može da proveri da li se taj jarac tamo nalazi. Sa druge strane, ja se stalno pitam, zašto mi u Srbiji u našoj pošti nemamo npr. komplet vinčanskih figurina na markicama, kao stalno izdanje. Naše bogato kulturno nasleđe bi trebalo da vidimo na takvim stvarima", zaključuje Crnobrnja.