Ćurčić: EU planira birokratske reforme, neće uticati na Zapadni Balkan

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić izjavio je da EU planira „birakratske reforme“ kako bi efikasnije mogla da odgovori na aktuelne „izazove“, ali da se reorganizacija unutar Unije neće odraziti i na Zapadni Balkan zato što je u pitanju „odvojeni kolosek“ u odnosu na agendu spoljnopolitičkih prioriteta Unije.

„Mislim da su odvojeni koloseci. Pre svega zato što je Evropska unija svoju agendu proširenja na Zapadni Balkan stavljala postepeno, od 1997, a posebno 2003. godine. Dakle, proširenje će zavisiti prvenstveno od bilateralnih i multilateralnih odnosa zemalja Zapadno Balkana sa pojedinačno zemljama EU i sa EU kao posebnom organizacijom“, izjavio je Ćurčić za Kosovo onlajn.

Otuda je uveren da najavljene reforme unutar EU mogu da pozitivno utiču na Zapadni Balkan.

„Može se dobro odraziti u smislu da će biti efikasniji sistem konkurisanja, prihvatanja i implementacije nekih zajedničkih projekta. U tom smislu, imaće određeni, ali vrlo posredan uticaj“, smatra Ćurčić.

Uveren je da će i po završektu transformacije Evropske komisije, region ostati na agendi prioriteta EU.

„Zapadni Balkan ima svoje mesto u spoljnopolitičkoj agendi prioriteta. Ostaće svakako u okvirima administracije, imaće svoje mesto, a to nije veliko odeljenje. Od oko 30.000 birokrata koji se nalaze u Briselu samo je jedan mali deo koji je posvećen našem regionu“, precizira ovaj istraživač.

Ćurćić naglašava da će kada je reč o Zapadnom Balkanu ključne smernice i dalje davati najmoćnije članice Unije gde se, kako ističe, „evropska politika i oblikuje“.

Tu pre svega misli na Nemačku, Francusku i Italiju.

„Oni su tradicionalno zainteresovani za ovaj region. Njihove diplomate će nastaviti da se bave ovim regionom, a EU svakako ima svoj širi mehanizam odlučivanja. Tu govorimo i o poljoprivredi, saobraćaju, komunikacijama, digitalizaciji“, navodi Ćurčić.

Objašnjava da je za EU trenutno prioritet „jačanje birokratije“ kao „odgovor“ na aktuelne izazove.

„I to je širi kontekst, da nekako svoju administraciju u očima javnosti učini efikasnom, a sa druge strane pokaže da želi da se modernizuje“, kaže Ćurčić.

Na odluku o reorganizaciji unutar EU, dodaje, verovatno su doprinele reforme unutar američke administracije koje je započeo Donald Tramp. Ali, naglašava da su se u Evropi  ti „glasovi“ i ranije mogli čuti.

„Nesumnjivo je da su ti glasovi autohtono poticali i iz EU, od raznih opozicionih, što sistemskih stranaka unutar Evropskog parlamenta, ali i samih država članica koje naravno pokušavaju da se prilagode ovim okolnostima. Ovo je birokratska reforma koja neće značajnije uticati na sisteme i donošenje odluka u spoljnoj, ali i unutrašnjoj politici EU“, naglašava Čurčić.