Ćurčić: Izbor šefa Evropske komisije tek na jesen, bez uticaja na proces dijaloga Beograda i Prištine

Petar Ćurčić
Izvor: Kosovo Online

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić ocenio je da nije realno očekivati ime novog šefa Evropske komisije pre jeseni, a da bez obzira ko dođe na tu funkciju to neće proizvesti dramatične promene u pristupu pregovorima Beograda i Prištine zato što će zastupati logiku evropskih, a ne nacionalnih interesa.

“Nije realno očekivati da ćemo ime kandidata imati do jeseni ove godine zato što će nakon izbora najverovatnije uslediti ‘dugo toplo leto’ u kome će se ići na odmor i verovatno će se razmatrati različite političke opcije. Naravno, sam sastav Evropskog parlamenta će u velikoj meri odlučiti ishod pobednika: da li će to biti neko iz Evropske narodne partije ili će pobediti neka druga stranka, mada se čini da će ENP na ovim izborima odneti pobedu”, izjavio je za Ćurčić za Kosovo onlajn.

Komentarišući kalkulacije ko bi nakon izbora za Evropski parlament mogao da bude novi šef Evropske komisije i da su trenutno “na stolu” tri imena: aktuelna šefica Ursula fon der Lajen, kao i premijeri Hrvatske i Grčke Andrej Plenković i Kirjakos Micotakis, Ćuričić kaže da je to u ovom trenutku jako teško progonozirati zato što nakon izbora sledi duga i komplikovana procedura koja podrazumeva da prvo svih 27 zemalja članica EU donese savetodavno mišljenje, a da nakon toga Evropski savet predloži kadrovska rešenja Evropskom parlamentu.

Ipak, on ne isključuje mogućnost da bi Fon der Lajen mogla da dobije još jedan mandat navodeći da to ne bi bio presedan u praksi EU zato što su na čelu Evropske komisije u dva mandata bili i Valter Haltajn, Žak Delor ili Žoze Manuel Barozo.

“Imajući u vidu snagu Nemačke i u Evropskoj narodnoj partiji i u Evropi čini se da bi ona verovatno mogla da obnovi taj mandat. U slučaju da ostane ne verujem da bi se dramatično stvari menjale, pogotovo što je njena Komisija bila ta koja je inicirala proces Ohridskog sporazuma i novu etapu u odnosima Beograda i Prištine”, kaže Ćurčić.

Upitan kako ocenjuje šanse hrvatskog ili grčkog premijera ovaj istraživač kaže da dosadašnja praksa govori da šef Evropske komisije nikada nije biran sa jugoistoka ili istoka Evrope - izvan zone zemalja osnivača EU.

“Nije se do sada dešavalo da predsednik Evropske komisije bude neko ko nije iz šest zemalja koje su osnivači Evropske zajednice plus Španija, Portugal i Velika Britanija. Iz jugoistočne i istočne Evrope i Grčke nije bio niko, tako da mislim da nije realno očekivati da će to biti Micotakis ili Plenković. Bez obzira što je Plenković uradio za svoju zemlju važnu stvar u evropskim integracijama, ulazak u Šengen i Evro zonu. Međutim, to su pre svega političari koji su iz manjih zemalja. Takođe, Plenković je sada veoma sklon da kolaborira sa ekstremno desnim partijama i pitanje koliko je to utilitarno nakon izbora. To će pokazati rezultati kasnije, ali sada to desno skretanje Hrvatske nije nešto što bi pozitivno moglo da se vrednuje u ovoj aktuelnoj konstalaciji snaga”, objašnjava Ćurčić.

Upitan koliko bi izbor kandidata baš sa ovih prostora pomogao ili odmogao u procesu dijaloga Beograda i Prištine, Ćurčić kaže da treba razlikovati nacionalne od evropskih interesa.

 “Grčka verovatno neće u dokledno vreme promeniti svoj stav po pitanju odluke da ne priznaje nezavisnost Kosova. Međutim, jedno je evopska perspektiva, a drugo je perspektiva nacionalnih država, članica EU zato što smo videli na primeru Dore Bakojani da bez obzira što je ona državljanka Grčke ona se nije vodila nacionalnim interesima svoje zemlje već interesima evropskih institucija. Jedno su logike nacionalni država, a drugo je logika evropskih institucija”, zaključio je Ćurčić.