Ćurčić: Izjave Rodea i Rajfenštula protivrečne, deo nemačke strategije prema Zapadnom Balkanu

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić ocenio je da kontradiktorne izjave nemačkih zvaničnika po pitanju sudbine srpskog sistema zdravstva i prosvete na Kosovu treba tumačiti kao „deo strategije“ ove zemlje u kojoj nedvosmisleno podržava Prištinu, ali i želi dobre odnosi sa državama Zapadnog Balkana, posebno Srbijom.

„Te dve izjave su deo, tako tumačim, strategije u kojoj postoji jedna vrsta razumevanja i to strateškog pozicioniranja politike Nemačke koja se nije suštinski promenila još od kosovske krize: od 1987, pa do 2008. Nemačka u tom smislu ostaje jedna od ključnih zemalja koje podržavaju nezavisnost Kosova i kako oni kažu - njihovu dalju integraciju u okvire EU i drugih multilateralnih organizacija. Ali, sa druge strane prosto Nemačka mora da vodi računa o široj regionalnoj politici“, izjavio je Ćurčić za Kosovo onlajn. 

Direktor za Zapadni Balkan, Tursku, Savet Evrope i Oebs u MSP Nemačke Mihael Rajfenštul pozvao je Kosovo 15. septembra da se hitno uzdrži od napada na zdravstvene ustanove kojima upravlja Srbija, ocenivši kao zabrinjavajuće akcije koje su kosovske vlasti preduzele upadom u RFZO i Pio fond u Severnoj Mitrovici.

Pet dana kasnije, nakon upada Kosovske policije u KBC i Dom zdravlja u Severnoj Mitrovici odlazeći ambasador nemačke Jorn Rode je optužio Srpsku listu da nije tačno da zdravstvo i prosveta nisu bili deo pregovora i sporazuma potpisanih u Briselu.

Ćurčić kaže da je Rode tokom većeg dela svog mandata pokazivao simpatije za Prištinu, ali imao i određene „kritičke tonove“, a „da su u diplomatskim okvirima različiti pogledi u zavisnosti od hijerarhije“.

Rajfenštul je u tim nadležnostima bolje pozicioniran u odnosu na Rodea, pa tako treba tumačiti i njegovu percepciju regiona.

„Zapadni Balkan je posebno osetljivo područje i tu ne govorimo samo o dijalogu Beograda i Prištine, već i o drugim zemljama: od Severne Makedonije do Albanije“, naglašava Ćurčić.

Izjavu Rajfenštula otuda treba posmatrati i kao nemačko „tumačenje implementacije onoga što oni smatraju Briselskim sporazumom“.

„Postoje ta različita tumačenja između Beograda koji insistira na osnivanju ZSO i sa druge strane imamo Nemačku i druge zemlje koje na neki način podržavaju čvršću integraciju Kosova i organizaciju nadležnosti. Dakle, to jeste deo jedinstvene politike, samo je pitanje koliko su Nemci spremni da insistiraju na ubrzavanju i podršci Kurtijevom režimu“, smatra Ćurčić.

Dodaje da postoji i „kosovska perspektiva“.

„Imamo nestabilnu političku situaciju, imali smo izbore koji nisu doneli jasni politički rezultat. Kurti opet pokušava da određenom politikom pritiska zaoštri retoriku. Međutim, u opštim političkim okolnostima svakako da stranci pokušavaju da dodatno ne radikalizuju situaciju koja je već zaoštrena u regionu“, ističe ovaj analitičar.

U tom svetlu treba posmatrati i disonantne tonove nemačkih zvaničnika po pitanju Briselskog sporazuma i nadležnosti ZSO.

„Ove dve izjave jesu možda protivrečne, ali su suštinski deo iste strategije, jer se politika Nemačke prema Srbiji, odnosno prema Kosovu neće menjati“, uveren je Ćurčić.

Smatra da Nemačka pridaje značaj Briselskom sporazumu, ali da je pitanje u „tumačenjima“.

„To je primetno u formulacijama. Ne govori se o ZSO, nego o 'zajednici opština sa srpskom većinom', Dakle, prihvata se prištinski diskurs u tumačenju. Svakako da izjava Rodea oko nerešenog pitanja zdravstva,  školstva i nauke da potpadaju pod nadležnost Prištine govori da Nemačka ima tumačenje koje je svakako bliže prištinskom, što i ne čudi s obzirom na to da je Nemačka priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova još 2008.“, precizira Ćurčić.

Zbog toga pitanje ZSO i dalje ostaje nerešeno.

„To je veliko, otvoreno pitanje koje tek treba se reguliše, a videćemo kakav će biti format tog pitanja. Naravno, prištinske stranke nisu baš naročito voljne da u ovom trenutku tako nešto sprovedu. Po tom pitanju nesumnjivo će biti potrebna i podrška pre svega zapadnih zemalja koje podržavaju i savetuju predstavnike prištinskih institucija na donošenje odluka“, smatra Ćurčić.

Upitan da li to znači da pitanje ZSO više nije tema ni za Nemačku, ali ni za EU, Ćurčić kaže da će „vreme pokazati“.

„Mislim da to pitanje svakako mora da se reši i da ZSO mora da bude formirana. Naravno, opšte političke okolnosti su takve da morate da insistirate na određenoj vrsti stabilnosti. Sada je samo pitanje do koje mere i opsega postoji spremnost i strpljenje. Ali, nesumnjivo je da i Briselski sporazum, ali i sve one odluke koje su donete pre procesa pregovora i posle toga, nešto što će morati da se implementira. To su u ovom dugom procesu pregovaranja pitanja koja moraju da se otvore“, zaključuje Ćurčić.