Da li se težište prebacuje sa Кosova u Bosnu?

Albanac sa američkom zastavom
Izvor: AP/Hektor Pustina

Nakon iznenadnog pojavljivanja u Briselu, izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar imao je nimalo prijatan razgovor sa srpskim članom predsedništva BiH, piše Sputnjik.

Ipak, po mišljenju bivšeg dopisnika lista „Politika“ iz Nemačke Miroslava Stojanovića, Milorad Dodik sa pravom insistira na vraćanje prvobitnom Dejtonu.

Stojanović smatra da Sjedinjene Američke Države ne mogu imati ništa protiv toga što su same doprinele da se taj originalni sporazum kruni, ali su od početka bile protiv ideje rasturanja BiH koja ne funkcioniše.

Težište krize sa Кosova u Bosnu i Hercegovinu

U tom smislu će, kaže Stojanović, biti interesantno posmatrati da li će se težište premeštati na teren BiH i hoće li će se smirivati kosovska tema, jer one postoje u nekoj ravni.

„Treba se samo podsetiti ideje promene granica u famoznim non pejperima gde su se uvek na prvom mestu isticale Bosna i Hercegovina i Republika Srpska. Angela Merkel je uvek govorila da je to otvaranje Pandorine kutije, a da bi rasplet u BiH bio žestok, vojnički i krvav i da bi destabilizovao ceo balkanski prostor pa i samu Evropsku uniju,“ rekao je Stojanović u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.

Zaostavština Merkel je kosovsko pitanje

Nemačka, međutim, kaže Stojanović, slanjem Кristijana Šmita u Sarajevo i neposredno postavljanjem Miroslava Lajčaka na mesto posrednika u razgovorima Beograda i Prištine, pokazuje da nije izgubila interesovanje za ovaj deo Evrope.

Berlinski proces je, dodaje on, Merkel započela da temperatura oko jednog broja zemalja koje čekaju na prijem u EU ne splasne, jer sam zamor oko prijema novih članova postoji odavno. Ta njena zaostavština je trebalo da bude rešavanje tog političkog balkanskog čvora u čijem sedištu se nalazi kosovska tema.

„Merkel je računala da će sa Lajčakom da ubrza taj proces, ali uskim kolosekom koji je ona sama odredila, a da je krajnji cilj nezavisnost i suverenitet Кosova i ni jedna nemačka vlada se toga neće odreći,“ navodi Stojanović.

Srbija i dalje u redu za EU, a možda i za vize

Ipak, po svemu sudeći, smatra Stojanović, preostale zemlje Zapadnog Balkana i dalje će čekati u predvorju EU, ali ne samo zahvaljujući francuskom predsedniku koji je to jasno izustio. Makron je rekao da EU ni sa svojih 27 članica ne može da funkcioniše, a kamoli sa trideset i nešto.

Stojanović međutim podseća, da je zamor postojao i pre izjave francuskog predsednika.

„Ipak, verujem da treba da se priključimo EU, ne zbog nje same, već bi bila dobrodošla neka vrsta standarda. Na tom putu može mnogo toga da se učini, a kada će se to ostvariti, to je sada pitanje. Pretnje sankcijama dodatno prave atmosferu otuđenja, jer ovde postoji neraspoloženje prema EU koja želi da popuni neki prostor koji su neki drugi već zauzeli,“ naglasio je on.

Zanimljivo je, dodaje Stojanović, da se EU, bez obzira na pomoć koju je i ranije pružala, tek u poslednji čas setila, kada je Кina krenula sa velikim investicijama, da i oni odreše kesu i da insistiraju na dva velika projekta – na autoputu i na pruzi, što je svakako dobrodošlo.

Nemačka pomaže Srbiji zbog sopstvenog interesa

Nakon 16 godina kancelarskog mandata možemo da podvučemo crtu da se Merkelova za Srbiju zalagala samo u ekonomskom smislu, što je i logično, kaže on, jer je predvodila zemlju koja je prevashodno izvozno orjentisana.

„Ona je ohrabrivala investitore, a u poslednje vreme su ovde došli da bi uposlili ljude koji imaju veze sa novim tehnologijama i činjenica je da nemačke firme zapošljavaju oko 70 hiljada radnika u Srbiji. To treba staviti u kontekst zemlje kojoj je bitna svaka ekspanzija izvoza, bez obzira na kom terenu“, zaključuje Stojanović.

Ja
03. Oktobar 2021.
Kosovo je sasvim drugo oni zele otimati kosovo to se nemoze i necese dozvoliti to su teroristi i zele veliku albaniju !!!