Depolitizacija CIK-a: Može li se komisija odupreti političkim pritiscima i regularno sprovesti nove izbore?

Izveštaj Misije eksperata za izbore Evropske unije o poslednjim lokalnim i parlamentarnim izborima na Kosovu održanim 2025. godine ukazao je na potrebu depolitizacije Centralne izborne komisije (CIK). Političke odluke poput nesertifikovanja Srpske liste i neodobravanje medijima koji izveštavaju na srpskom jeziku da prate izborni proces sagovornici Kosovo onlajna vide kao glavnu zloupotrebu ove komisije od strane članova iz redova albanskih političkih partija, dok brojanje glasova, prema njihovim rečima, ostaje glavni izazov i na predstojećim izborima 7. juna.

Piše: Milena Miladinović

Malverzacije po pitanju glasova na izborima održanim 28. decembra ostavile su glavni utisak po pitanju tog izbornog procesa. Zbog krađe glasova tužilaštvo na Kosovu je otvorilo istragu, dok je uhapšeno 109 osoba osumnjičenih za falsifikovanje izbornih rezultata, pritisak, zastrašivanje i davanje i primanje mita širom Kosova – od Južne Mitrovice, do Peći, Đakovice, Mališeva…

Nakon otkrivene krađe glasova, oni su ponovo brojani, a konačni rezultati izbora objavljeni su tek 9. februara ove godine.

Prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, manipulacije su se odnosile na pojedine poslaničke kandidate, te nisu značajno uticale na konačni rezultat izbora, ali su te nepravilnosti odužile proces brojanja glasova.

Odluke poput nesertifikovanja Srpske liste za učešće na izborima analitičari vide kao političke i očekuju da će se i u budućim izbornim procesima ponavljati. Poručuju i da je neophodno da predstavnici političkih partija koji su članovi CIK-a prestanu sa zloupotrebom komisije, dok je za njenu reformu potrebno menjati Ustav Kosova u parlamentu, i to glasovima 120 poslanika i većinom glasova poslanika manjinskih zajednica.

Neutralni organi, a ne predstavnici političkih partija

Univerzitetski profesor Mazlum Baraljiju izjavio je za Kosovo onlajn da je nužna potreba da se CIK, opštinske izborne komisije, pa i sam sekretarijat, više profesionalizuju i budu neutralni organi, a ne politički predstavnici političkih stranaka.

„Član 139 Ustava Kosova kaže da je CIK ustavni organ za organizaciju, sprovođenje i nadzor izbora. Međutim, da bi se to menjalo, da to bude profesionalna institucija od nezavisnih predstavnika — ne političkih partija, nego stručnjaka dotične profesije — onda bi trebalo da se menja Ustav. A Ustav se može menjati samo dvostrukom većinom: većinom od 120 poslanika i većinom poslanika manjinskih zajednica. Zbog toga je to poprilično proceduralan posao koji traje. Ali svakako je nužna potreba da se CIK, opštinske izborne komisije, pa i sam sekretarijat, više profesionalizuju i budu neutralni organi, a ne politički predstavnici političkih stranaka, kao što je sadašnji ustroj te institucije“,  rekao je Baraljiju.

Po pitanju neregularnosti na prethodnim izborima, Baraljiju je naveo da je, što se tiče izbornog dana, sve bilo u redu, a da je ono što je ustanovljeno kasnije, odstranjeno.

„Prošli izbori nisu bili manipulisani. Sve što se tiče izbornog ciklusa prvog dana, što je najvažniji dan, bilo je u redu. Ono što nije bilo u redu, i što je ustanovljeno ponovnom verifikacijom rezultata, jeste pitanje nekih slučajeva u nekim opštinama za pojedine poslanike. To se ustanovilo i odstranilo. Proces je, kao takav, bio potpuno demokratski i fer. Ali ono što su neki predstavnici političkih partija uradili, to je u postupku i verovatno će se kazniti od strane sudova“, poručio je Baraljiju.

Kada je reč o nastojanju predstavnika političkih partija u CIK-u da ne sertifikuju Srpsku listu za učešće na izboima, Baraljiju naglašava da je Ustavni sud dao svoje mišljenje po tom pitanju.

„Ustavni sud je dao odgovor na to pitanje. Očigledno je da je jedan od političkih subjekata dva puta pokušao da dokaže da bi trebalo da se ona isključi iz registra političkih partija, međutim, Ustavni sud je to odbio. Prema tome, može biti ponovnih pokušaja, ali ne verujem da će neko opet pretendovati na to pitanje. Svakako da Srpska lista treba da vodi računa da postupa u duhu zakona i Ustava ove zemlje, prvenstveno zbog njenog članstva i građana srpske zajednice koje predstavlja ili pokušava da bude njihov jedini predstavnik. Treba da vodi računa da se ne identifikuje kao institucija koja ne postupa u duhu zakona, jer to ruši imidž i autoritet i te partije i uopšte“, dodao je Baraljiju.

Unutarpartijskih krađa bilo i ranije

Programska menadžerka Nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Milica Andrić Rakić istakla je da albanske političke partije na Kosovu i u ovoj predizbornoj kampanji mogu da zloupotrebe Centralnu izbornu komisiju (CIK) i donesu odluke koje se odnose na nesertifikovanje Srpske liste ili zabranu praćenja izbornog procesa medijima koji izveštavaju na srpskom jeziku.

„Konkretno sa istim inicijativama koje smo viđali prethodna dva izborna ciklusa gde su odbijali da glasaju za overu kandidata Srpske liste za učešće na izborima. U prošlom izbornom ciklusu smo čak imali i odbijanje overe za učešće medija koji izveštavaju na srpskom jeziku. Strahujem da se takve stvari mogu ponoviti“, rekla je Andrić Rakić za Kosovo onlajn.

Po pitanju neregularnosti u CIK-u u prethodnom izbornom procesu, kada je zbog krađe glasova više osoba završilo iza rešetaka, Andrić Rakić kaže da se unutarpartijska krađa glasova između kandidata na Kosovu i ranije dešavala, ali da je ovoga puta javnost bila alarmirana, zbog čega je i tužilaštvo moralo da reaguje.

„Setimo se onog izbornog ciklusa kada je uhvaćen na delu bio suprug Meljize Haradinaj-Stuble, koja je u tom trenutku bila ministarka. Dakle, te su se stvari dešavale, svi su znali da se dešavaju, ali se nisu dešavale na toj skali čini se kao na proteklim izborima. Čini mi se da je javnost ovog puta bila dosta alarmirana, zato je, pretpostavljam, došlo do takve reakcije tužilaštva i mislim da će sada to biti dosta suzbijeno i od strane stranaka, ali i, na kraju krajeva, od strane ljudi koji su učestvovali u takvim stvarima. Ako do sada nije bilo kazni za te stvari, sada postaje očigledno da može biti barem problema u smislu da budete deo istrage, tako da mislim da će sada predstavnici partija u biračkim odborima odbijati to da rade“, kaže naša sagovornica.

Takve neregularnosti, naglašava Andrić Rakić, nisu uticale na opštu raspodelu glasova između stranaka, već se radilo o nelegalnoj preraspodeli glasova između kandidata unutar jedne partije.

Brojanje glasova problem

Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da Kosovo generalno nema značajnijih problema sa izbornim uslovima, ali da bi predstojeći izbori mogli da se suoče sa starim izazovima - tehničkim problemima u prebrojavanju glasova i političkim pokušajima diskvalifikacije Srpske liste.

Gogić za Kosovo onlajn ističe da su kampanje i sami izborni dani u dosadašnjim izbornim procesima prolazili u relativno pristojnoj atmosferi, bez većih pritisaka na birače koji bi ugrozili regularnost procesa. Međutim, ocenjuje Gogić, kritična tačka nastupa nakon zatvaranja biračkih mesta.

„Najveći problem koji je Centralna izborna komisija (CIK) imala nije samo sprovođenje organizacije na izborni dan, već kasnije brojanje glasova i saopštavanje rezultata. Nakon februarskih izbora dugo se čekalo na rezultate jer platforma koju je CIK koristio nije funkcionisala, što se ponavljalo i tokom kasnijih izbornih ciklusa“, podseća Gogić.

Kao jedan od najozbiljnijih incidenata, Gogić navodi neregularnosti pri glasanju za pojedinačne kandidate sa lista na prethodnim izborima. Ipak, Gogić napominje da ove neregularnosti nisu suštinski promenile ishod izbora, jer je mali broj poslanika, ako ih je uopšte i bilo, izgubio mandat zbog toga, zbog čega se, ocenjuje, preko celog slučaja olako prešlo.

Kao poseban problem, Gogić izdvaja pokušaje političke zloupotrebe CIK-a, naročito kada je reč o potvrđivanju kandidatura predstavnika Srba.

„Pojedinačno najveći incident tiče se sertifikacije Srpske liste. Tokom prošlogodišnjih ciklusa, CIK je prvo odbio da potvrdi listu, a potom i njene pojedinačne kandidate. Te odluke su kasnije uvek obarane pred Izbornim panelom za žalbe i predstavke (IPŽP) i Vrhovnim sudom, jer su Srpska lista i njeni kandidati ispunjavali sve zakonske uslove“, objašnjava on.

Gogić predviđa da bi se sličan scenario mogao ponoviti.

„Možemo predpostavljati kakav će biti scenario. Predstavnici Samopredajenja u CIK-u će verovatno glasati protiv sertifikacije Srpske liste, a onda će druge partije biti uzražane. Tako da će to verovatno ponovo završiti pred drugostepenim organom“, navodi naš sagovornik.

I pored navedenih problema, Gogić smatra da se ne može reći da na Kosovu nema fer i slobodnih izbora.

„Medijska scena je relativno raznolika i nije pod potpunom kontrolom vlasti, iako je aktuelna vlada koristila budžetska sredstva za pomoć određenim kategorijama građana uoči izbora, što se smatra zloupotrebom pozicije“, kaže Gogić.

Kako je naveo, ključno je da CIK u ovom izbornom procesu pokaže otpornost na političke pritiske.

„Postoje delotvorni pravni mehanizmi. Iako se pokušava sa opstrukcijama, na kraju niko nije ostao uskraćen za svoje aktivno ili pasivno biračko pravo“, zaključuje Gogić.