Dimitrov: Na evropskim izborima iskazano nezadovoljstvo građana životnim standardom i ugroženom bezbednošću

Istraživač u beogradskom Centru za evropske politike Đorđe Dimitrov kaže da rezultati evropskih izbora odražavaju realnost EU u poslednjih pet godina, odnosno nezadovoljstvo građana usled pada životnog standarda, ali i ugroženom bezbednošću kako na unutrašnjem, tako i na spoljašnjem planu.

Dimitrov za Kosovo onlajn podseća da je EPP ostao na manje-više jednakom broju glasova, dok sociodemokrate imaju blagi pad, ali kod Zelenih se beleži veliki pad, kao i kod liberalne grupe.

Dodaje da je zabeležen rast kod desnice, kako kod konzervativne, tako i krajnje desnice i kod AfD-a koji je nastupao kao nezavisna stranka.

"To manje-više odražava realnost koju imamo u EU u prtethodnih pet godina, gde je došlo do kriza i pada standarda građana EU. Tu je i bezbednosni aspekt, kako unutrašnji prouzrokavan migrantima koji su ugrozili bezbednost na unutrašnjem planu, tako i spoljašnji koji dolazi od napada Rusije na Ukrajinu", kazao je Dimitrov.

Glasanjem za desnicu, navodi Dimitrov, građani su pokazali nezadovoljstvo i da žele promene.

"Privučeni su porukama koje su im poslate, a s druge strane nisu imali poverenje u strukture koje su na prethodnim izborima imale bolje rezultate", navodi.

Kada je reč o situaciji nakon izbora u Francuskoj i Belgiji, Dimitrov kaže da je iznenađenje bilo veliko za Francusku, ali da se u Belgiji tako nešto moglo i očekivati.

Navodi da je bilo za očekivati da će stranka Marin le Pen ostvariti dobar rezultat, ali ne toliko dobar, dok za stranku francuskog predsednika Emanuela Makrona kaže da je najveći gubtnik ovih izbora iz perspektive Makrona.

Dodaje da verovatno Makron kalkuliše raspuštanjem parlamenta jer želi da pokaže da će njegova stranka ipak imati legitimitet na unutrašnjem nivou.

"Ne mora da znači da će se rezultati sa izbora na evropskom nivou preliti na nacionalne jer Francuska ima potpuno drugačiji izborni sistem kada se glasa za evropske i za nacionalne izbore i rezultati se mogu i razlikovati", dodaje.

Što se tiče Belgije, Dimitrov ukazuje da su to rezultati koji su bili očekivani.

"U Belgiji su imali redovne izbore na federalnom nivou koji su se podudarali i već godinu dana unazad je poznato da aktuelni premijer i njegova stranka ne uživaju veliku podršku tako da tu nema nekakvog velikog iznenađenja", kaže Dimitrov.

Ono što može da se vidi u zemljama gde su ankete ukazivale da će biti jačanja desnice, tipa Austrije, jeste da je tako i ostalo što će se verovatno, kako dodaje, odraziti na njihove nacionalne izbore koji slede na jesen ove godine.

Kada je reč o eventualnim geopolitičkim promenama, Dimitrov kaže da prvo treba videti ko će biti predsednik Evropske komisije i budući komesari.

"Iako je EPP dobio ne mora da znači da će Ursula fon der Lajen biti predsednica Komisije. Činjenica jeste da je EPP, odnosno ta grupacija ima šefova država u velikoj većini zemalja, ali ona dolazi iz te EPP konzervativne struje odakle ne dolazi Emanuel Makron, a još važnije odakle ne dolazi ni Olaf Šolc i postoji šansa da ona neće imati podršku niti Francuske, niti Nemačke i da će oni ipak tražiti nekog kandidata koji im je pogodniji i bliži. Naravno, doći će do velikih pregovara, a u parlamentu je manje više jasno da će koalicija EPP zajedno sa socijalistima imati potrebnu većinu", kazao je.

Što se tiče situacije na geopolitičkom nivou i onoga što se nadalje može očekivati, Dimitrov kaže da je na novoj Komisiji da pre svega uspostavi autonomiju EU.

"Oni moraju da jačaju to, mnogo će se raditi na jačanju kapaciteta koji se tiče odbrane, najavljena je i funkcija komesara za bezbednost koji će biti zaseban, tako da će probati da nađu neki način da postanu nezavisni pre svega od SAD i Kine, kako ekonomski, tako i vojno i politički", ukazuje.

Za razvoj situacije u vezi dijaloga Beograda i Prištine, kako kaže Dimitrov, mora se sačekati da se vidi ko će zameniti Miroslava Lajčaka na mestu specijalnog izaslanika EU za dijalog.

Ipak, navodi, da sami izbori neće imati neki uticaj na to.

Dimitrov kaže da se imenovanje novog kandidata očekuje u avgustu, septembru i podseća da su za kandidate spominjani Borut Pahor, ali i bivši ministar Finske, zatim aktuelnoi ministar spoljnih poslova Danske.

"Ima tu kandidata, a opet će se možda desiti da neko bude izvučen iz šešira kao što je to bio slučaj sa Lajčakom. Međutim, što se tiče EU, ona ima jasnu poziciju - Poglavlje 35 sada uključuje normalizaciju odnosa tako da iz pogleda EU i za jedne i za druge to mora da se primeni", kazao je Dimitrov.

Navodi da to podrazumeva da Kosovo ima obavezu da formira ZSO u skladu sa predlogom EU i navodi da Unija tu može uslovljavati Planom rasta i fondova.

"To je jedan od uslova i za jedne i za druge da dobiju sredstva panirana Planom rasta. EU će verovatno usloviti time, da li će to biti dovoljno jak motivator, da li će EU ipak ostati dosledna tome da zbog manjka napretka zaista i uskrati to i da na taj način izoluje Srbiju i Kosovo, to treba sačekati da se vidi. Tu će biti i kalkulacija koje će zavisiti od mnogo faktora, ali što se tiče evropskih izbora, oni nemaju neki preterani uticaj", zaključio je Dimitrov.