Đokutaj: Uskraćivanje sredstava iz Plana rasta jasna politička poruka Bosni i Kosovu

Ekonomski analitičar iz Tirane Eduard Đokutaj izjavio je da EU koristi političke i ekonomske kriterijume u odobravanju sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan, a da je neisplaćivanjem predfinansirajućih iznosa BiH i Kosovu poslata jasna politička poruka.

„Bosna i Kosovo još nemaju koristi od sredstava iz Plana rasta EU uglavnom zbog političkih problema i zbog toga što još nisu započeli određene reforme i usvojili dokumenta koja su ključna za pokretanje ovako velikog projekta. Na ovaj način EU im poručuje da su trenutno u pat poziciji što najviše stvara problem njihovim ekonomskim politikama“, izjavio je Đokutaj za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je Plan rasta za Zapadni Balkan EU projekat koji se zasniva ne samo na politici ekonomskog povezivanja svake zemlje sa evropskim tržištem, tako i međusobnom povezivanju tržišta regiona.

„Kriterijumi koje EU koristi u vezi sa ovim planom su i politički i ekonomski, što je u okviru strateških ciljeva zasnovanih na prioritetima Evropske unije. U ovom pristupu, EU zahteva da svaka zemlja koristi svoje kapacitete da apsorbuje projekte i da te projekte učini efikasnim. Sve se to meri rezultatima, kao što je slučaj u procesu integracije zemalja u EU“, kazao je Đokutaj.

Navodi da je Srbija vodeća ekonomija na Zapadnom Balkanu što ima uticaja i na EU.

„Srbija je vodeća ekonomija na Zapadnom Balkanu. Druga tranša novca koju je Srbija dobila poklapa se upravo sa ovim pristupom. Ova zemlja je pokazala spremnost da uskladi svoje investicione politike sa politikama EU i trebalo je da ima koristi od više sredstava, s obzirom na dimenzije svoje ekonomije. To se nije dogodilo zbog unutrašnjih političkih izazova i zbog rezultata u borbi protiv korupcije i jačanju vladavine prava“, kaže ovaj analitičar.

Smatra da je Albanija dobila projekte zahvaljujući napretku u reformama i investicijama.

„Albanija je ostvarila zadovoljavajući napredak u tom pogledu, nalazi se u dobrom političkom trenutku na Balkanu, pa je čak i na liderskom nivou. Našu zemlju prati Makedonija, koja takođe pravilno sprovodi sve što je vezano za Plan Rasta. Takođe je i Crna Gora, iako je mala zemlja i ima veće izazove od drugih zemalja“, naglašava Đokutaj.

Na osnovu spremnosti zemalja Zapadnom Balkana da sprovedu reforme i projekte, mogu se davati i predviđanja za budućnost, precizira ovaj ekonomski analitičar.

„Iako Srbija ima unutrašnje probleme, bila je korektna u većini obaveza za reforme, sprovođenja po potrebi. Isto važi i za Albaniju, koja ima bolji politički trenutak od svih ostalih zemalja, i od koje može imati koristi više zemalja, ali to će zavisiti od unutrašnjih kapaciteta da bi se ovi projekti mogli brže sprovesti. Albanija treba više da poveća svoje unutrašnje kapacitete“, kaže Đokutaj.

Kada je reč o položaju Kosova poredi ga sa institucionalnom krizom iz 2014. godine.

„I tada je bilo kašnjenja u formiranju vlade, bilo je unutrašnjih problema koji kada traju duže vreme, stvaraju sve dublje komplikacije. S obzirom na to da je kosovska ekonomija slaba, zasnovana na uvozu i ima hitnu potrebu da ulaže u infrastrukturne projekte i druge projekte vezane za reforme, ova situacija nanosi veliku štetu. Ovo, ne samo zbog nedobijanja sredstava, već i zbog bleđenja političke podrške, što šteti ne samo jednoj stranci, već šteti samom Kosovu na međunarodnoj sceni”, upozorava Đokutaj.