Đorđević: Neću da plaćam Vučićev i Tačijev račun, moguć je suživot Srba i Albanaca

Dok na Kosovu sede ljudi sa krvavim rukama i u Srbiji ratni huškači, nema dogovora jer imaju interes da konflikt traje 100 godina i da ga ne rešavaju, rekao je za KoSSev Mlađan Đorđević, bivši savetnik bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića kao sekretar Saveta za Srbe u regionu – u značajnom delu za odnose sa crkvom i život ljudi na Kosovu.

 “Vučića i Tačija Zapad podržava zato jer nemaju drugo rešenje”, napomenuo je Đorđević i dodao da on nema nameru da plaća „njihov račun“.

Smatra da bi, kako se nada, nove vlasti u Beogradu i Prištini morale da imaju čvrstu međunarodnu podršku da započnu nove razgovore i to kao garanciju da na samom početku počiste kriminal kao najveći problem.

Na pitanje čime bi kao opozicioni aktivista pridobio zapad s obzirom na rigidan stav po pitanju poštovanja ustava o Kosovu, kazao je – opredeljenjem da se narodi pomire i zato što nije ratni huškač, već onaj ko zna da je moguć zajednički život Srba i Abanaca. Zapad ako hoće, može da pomogne razvoju demokratije.

“Moje ambicije su da po pitanju Kosova i Metohije ne ustupam ni korak. Imam moralnu obavezu i kao neko ko je rođen dole, na kraju imam i pravo da se borim za Kosovo i Metohiju, a ako ono što ja govorim o KiM neko smatra za predsedničku ambiciju, to je njegov problem. Ja nisam član nijedne stranke. Podržavam političke aktivnosti Dragana Đilasa i Saveza za Srbiju, podržavam bojkot, jesam za jedinstvenu opoziciju i podržavam 30 tačaka Saveza, naročito da tačke o KiM ostanu takve kakve jesu. Podržavam i da Deklaracija o pomirenju jeste naš put”, rekao je Đorđević na pitanje da li će biti kandodat na predsedničkim izborima u Srbiji 2022.

Kaže da je na Kosovu video zabrinutost i u crkvi i kod ljudi.

“Svaka priča o podeli plaši Srbe južno od Ibra i iseljava ih. Opstali su i posle 21 godine od rata. Idu na pijacu, kupuju, rade sa Albancima. Ali znaju da u slučaju podele, neće moći da ostanu u Albaniji. Međutim, video sam i iskonsku želju da se ostane u manastirima i oko njih, u bogosloviji u Prizrenu pedesetak studenata iz cele Srbije koji žive, profesore i njihove porodice – sa koliko ljubavi opstaju. Video sam mladog sveštenika Jovana Radića u Crkvi Sv. Đorđa u Prizrenu koji čeka prinovu.

Kada vidite da je u Bogorodicu Ljevišku iz Valjeva došao mlad sveštenik sa ženom i ćerkicom i da živi tamo, kako mi možemo da kažemo da dižemo ruke i pustimo to?! Dakle, video sam da je zajednički život u Prizrenu i na Kosovu i Metohiji moguć”, konstatovao je Đorđević za KoSSev.

Kazali ste da se u Srbiji na vlast dolazi i sa nje odlazi zbog Kosova. Šta to znači?

Milošević je učvrstio vlast rečenicom ‘Niko ne sme da vas bije’, raspad Jugoslavije je počeo sa demonstracijama na Kosovu, preko preko bombardovanja ’99; tragična sudbina Zorana Đinđića po mnogima je vezana za njegov stav o Kosmetu da bi trebalo da se rešava kao nacionalno pitanje; Koštunice koji je zbog Kosova vratio mandat; Tadića koji je na vlast došao sa porukom i Kosovo i Evropa, pa 2011, nije hteo da pihvati plan Merkel da se država Srbija povuče sa Severa Kosova – ne kažem da je zbog toga izgubio na izborima ali jeste faktičku podršku koju je i imao; i ovog poslednjeg – od kampanje Tome Nikolića, jer je Nikolić pobedio i to na poslednjim regularnim izborima, sa krilaticom da će poništiti sve sporazume i rečenicom izgovorenom u Kosovskoj Mitrovici.

Tako mi Boga neću se smiriti dok Kosovo ne vratim u sastav Srbije; do Aleksandra Vučića koji je doveden jer je dao obećanje koje niko nije mogao da da – da će Kosovo postati članica Ujedinjenih nacija i faktički država i on to odrađuje do dan danas. Zato ga ja nazivam izdajnikom jer ne smatram da će on izdati. Ja tvrdim da je on već izdao, onim što je uradio sa Briselskim sporazumom izdao je, ostalo je još ponešto da se formalizuje i sada priprema narod kako da to uradi.

Nema eksplicitnog prejudiciranja statusa u briselskim dogovorima…

Ali je pregovore koji su se do tada vodili na tehničkom nivou i na nivou nižih državnih činovnika, Vučić podigao na premijersko-predsednički nivo. Time je legalizovao ratne zločince, Tačija i Haradinaja kao pregovarače, za kojima su u tom trenutku bile raspisane poternice iz Srbije, dakle, faktički im je oprostio zločine, i drugo, započeo je razgovore o statusu, jer do tada su to bili razgovori o tehničkim pitanjima. Nije postojao nijedan razlog da mi razgovaramo o statusu u to vreme jer smo imali razgovore o postizanju standarda pre statusa.

To je bilo sve pre dolaska Vučića na vlast:  standardi pre statusa, standardi i status, potom status pa standardi…

…On je razgovore podigao na statusni nivo.

Nezavisnost Kosova proglašena je 2008, kada smo već imali status pa standardi, a nadgledana nezavisnost je ukinuta pre njegovog dolaska na vlast – 2012…

…Da, ali imamo rezoluciju UN SB 1244 koja je na snazi.

Međunarodna zajednica zajednica usvojila je nakon rezolucije i ove politike…

…Ali je rezolucija na snazi i izveštaji o stanju na KiM se i dalje redovno podnose SB, te se o statusu nije pregovaralo.

Preformulisaću pitanje: Šta je to što je on mogao, odnosno trebalo da uradi drugačije?

Prvo, ako je već obećao da će da poništi tehničke sporazume, trebalo je to i da uradi. Istovremeno znam da to nije bilo realno, ali je dao obećanje i narod slagao već u startu. Drugo, nivo pregovarača nije nikako smeo da podigne, mogao je nego drugi u ime Srbije iz Ministarstva spoljnih poslova da pregovara. Ne možete da pregovarate sa osumnjičenim ratnim zločincima. Dakle, pregovaralo bi se o primeni prethodno postignutih dogovora, a koji su do dan danas samo delimično realizovani. I naravno, nije trebalo da potpisuje Briselski sporazum.

 O čemu bi se to drugačije pregovaralo?

Sa tehničkog nivoa o tome da se pre svega radi na poboljšanju uslova života na terenu – za ljude, na njihovoj komunikaciji, olakšicama za život, lečenje i putovanje, rešavanje pitanja imovine, koje ni danas nije rešeno. Samo uzmite pitanje crkve i njene imovine, koja nikada nije bila uključena u razgovore. Zbog toga verujem da je, između ostalog, veoma važno odobrit viznu liberalizaciju svim građanima Kosova i Metohije.

Znate kakve su Kurtijeve ideje. Kako biste sa njim pregovarali?

Vrlo lako. On je čovek sa jasnim idejama. On nema krvave ruke. Dok tamo sede ljudi sa krvavim rukama i ovde ratni huškači, nema dogovora. Oni imaju interes da konflikt traje 100 godina i da ga ne rešavaju. Vlast ovde i vlast tamo bi moralo da imaju međunarodnu podršku da započnu nove razgovore a sam Kurti je rekao da će sve sporazume revidirati. Premda, malo deluje suludo jer su svi sporazumi u korist njihove ‘države’. Zašto i mi kao nova vlast ne bi rekli, i mi ćemo revidirati sve pa ćemo da sednemo i da razgovaramo?!

Slažete se da se pregledaju sporazumi i da je potrebno vreme. Međutim, onog trenutka kada se srpski i kosovski pregovarači budu našli za pregovarački sto, i srpska strana kaže da ne može da odstupi od ustava, a kosovska se pozove na svoj ustav, zatraži priznanje, „ratnu odštetu“, priznavanje „genocida“, izgledaće da nije moguć kompromis. Gde je tu real-politika?

Evo gde je. Bio sam sada u Smaću gde sam rođen. U Smaću nema nijednog Srbina. Tokom rata nijedan Albanac nije napustio Smać jer niko od Srba tamo nije pravio problem. Bilo je to mešovito selo. Kada su se Srbi povukli spaljene su sve srpske kuće i minirana crkva. Dvadeset jednu godinu kasnije kod svog komšije, sedimo i pijemo rakiju, razgovaramo. Još je jedan komšija tu. Ja mu kažem, naše groblje je porušeno, imate li vi nešto protiv da mi to uredimo, a naše je groblje pored njihovog. 

Ne, komš’o, ja ću sa traktorom da dođem, da pomognem ako treba. Crkva je minirana i porušena, kažem mu, hoćemo i to da obnovimo, ali prvo da uredimo groblje, da postavimo ogradu kao i vi oko vašeg. Imate li nešto protiv? Nemaju i hoće da pomognu. Razgovaramo o životu, ima četvoricu sinova, svi su mu napolju, život im je težak. Putevi do njiva su zarasli, njive se ne obrađuju, jer su im deca napolju, po neko ostalo u selima. I još mi kaže, kada bi dobili ove pasoše, svi bi otišli. Eto, to bih ja rekao Kurtiju.