Đukić: Poseta Kulebe Srbiji značajna vest, Ukrajini ne pada na pamet da prizna Kosovo

Bivši diplomata i analitičar Srećko Đukić ocenio je posetu ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe Srbiji kao značajnu vest i dodao da ovoj državi, bez obzira na najave „ne pada na pamet da prizna Kosovo“.

“To je značajna vest jer objektivno odnosi Srbije i Ukrajine pate od deficit redovnih bilateralnih poseta. Deficit je poseta, deficit je kontakata i razumevanja“, kaže Đukić.

Smatra da bilateralni odnosi dve zemlje i pored manjka zvaničnih susreta nisu patili.

“Mi nešto znamo iz javnih saopštenja, nešto ne znamo, nešto se da naslutiti ili zaključiti iz odnosa Kijeva prema Beogradu i još više iz odnosa Moskve prema Beogradu zbog isporuke tog naoružanja, odnosno municije”, tvrdi Đukić.

Dodaje da poseta Kulebe Beogradu najverovatnije nije bila isključivo bilateralna, već u sklopu turneje u regionu u  kojoj Ukrajina pokušava da podstakne i pozove direktno zemlje na globalni sastanak mira koji se 15. i 16. juna održava u Ženevi.

“To je veliki skup kom će prisustvovati i generali sekretar UN, Bajden, zapadni lideri... Računa se da će biti prisutno oko 100-nak zemalja”, objašnjava Đukić.

Na pitanje da li bi ova poseta mogla da se tumači i kao svojevrsno otopljavanje odnosa Ukrajine i Srbije, Đukić kaže bi je trebalo tumačiti kao korak u tom pravcu.

“Nemamo ni jedan jedini razlog da kočimo odnose između Srbije i Ukrajine. Mi smo glasali u Organizaciji UN, na njenoj Generalnoj skupštini, za rezolucije koje osuđuju rusku agresiju, okupaciju Ukrajine i otuda je ta platfma između nas i Rusije potpuno čista i jasna. Tu nema nikakve dileme”, ističe Đukić.

Dodaje da su ključne poveznice dve zemlje i činjenica da Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova, ali i javnosti malo poznat podatak da su njene oružane snage najduže bile prisutne u sastavu Kfora sa bazama u Štrpcu i Dragašu.

„Ukrajinski vojni kontigent u okviru Kfora je bio najduže na Kosovu i Metohiji, izuzimajući Kvintu koje tamo imaju svoje stalne snage. Oni su imali svoj kontigent od agresije 1999. do 2019. godine“, podseća Đukić.

Ističe da je pozicija Ukrajine po pitanju priznavanju Kosova veoma jasna, a da ne treba da čudi što i unutar ove zemlje postoje disonantni glasovi koji se zalažu da se taj stav promeni uz objašnjenje da bi to trebalo učiniti „zato što je Srbija navodno na strani Rusije u ratu“.

„To su neki poslanici u njihovoj Vrhovnoj radi, parlamentu koji to govore. Nešto je govorio i njihov ambasador u Tirani. Ali, nisu to glasovi koji nešto mogu da promene i to nije nikakvo iznenađenje ili čudo“, smatra Đukić.

Bivši diplomata nema dilemu da Ukrajina ne razmišlja o mogućnosti da prizna nezavisnost Kosova.

„Ukrajini niti pada na pamet niti bi joj to u ovom momentu koristilo, u momentu dok traju svi ti problemi i procesi. Čak i posle toga. Ukrajina je dosta velika i značajna zemlja u Evropi, a sada se pokazalo i mnogo šire u međunarodnoj zajednici da bi olako menjala svoje stavove. Mislim da naši odnosi sa Ukrajinom moraju brže, šire i dublje da jačaju”, ocenjuje Đukić.

Na pitanje da li bi eventualna promene odluke po pitanju priznanja Kosova Ukrajini donela neki benefit, ovaj diplomata kaže da takvom odlukom faktički ne bi dobila ništa u očima međunarodne zajednice.

“Mislim da ne bi čak pojačala ni svoju potenciju kod saveznika u okviru Nato i EU”, zaključuje Đukić.