Đurđević: Ulaz srpske robe na Kosovo preko jednog prelaza više politička nego bezbednosna mera

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević izjavio je za Kosovo onlajn da je poskupljenje transporta robe direktna posledica činjenice da je već godinu dana ulazak srpske robe na Kosovo dozvoljen samo preko jednog prelaza i da to svima koji su u ekonomskom lancu, pa i građanima, komplikuje i poskupljuje život. Privredna komora Srbije, napominje, više puta je apelovala da ta stvar treba da se promeni.

Đurđević smatra da za ovakvu meru suštinski nema razloga i da je više politička nego bezbednosna. 

Zbog odluke vlasti u Prištine od 7. oktobra 2024. godine da srpska roba može da ulazi samo preko Meradra, šteta je, kako kaže Đurđević, velika, ali je svakako manja nego kada je blokada bila potpuna. 

„Sama činjenica da je dozvoljen prolaz samo preko jednog prelaza, komplikuje poslovanje kompanijama, vozačima, odnosno kamionima, jer se stvaraju dugački redovi na ulazu na Kosovo. Ono što je direktna posledica toga je da imate poskupljenje transporta robe, jer vozači ne žele da voze po određenim cenama, pošto se duže se zadržavaju, manje krugova mogu da prave, a i zbog toga što uslovi na tom prelazu nisu adekvatni za dugo čekanje“, ističe Đurđević. 

Kako kaže, moglo je da se čuje da je razlog uvođenja  takve mere nabavljanje skenera koji bi obezbedili bolju kontrolu ulaza robe na svim prelazima, kao neka vrsta antiterorističke, odnosno bezbednosne mere. 

„Međutim, mi smo do sada zaista imali na svim prelazima komunikaciju naših carinskih organa i kompanija sa carinskim organima Kosova bez ikakvih problema.

Mislim da je takva mera nekako više politička, da bi se smanjila mogućnost protoka robe iz Srbije ka Kosovu, nego što ona stvarno odgovara tim merama borbe protiv terorizma. Ono što treba takođe da imamo u vidu je da je Kosovska carina postavljena po međunarodnim principima, postavili su je međunarodna zajednica kada su počeli da izgrađuju tehničke institucije na Kosovu i ona spada među najopremljenije službe i vrlo su profesionalni. Tako da u suštini, ako bismo zaista ušli u te proceduralne stvari, nema razloga za ovakvu jednu meru“, ocenjuje naš sagovornik. 

Ističe da se ovakvom praksom krši i sporazum Cefta, ali i  duh i ideje koje su započete u okviru Berlinskog procesa, usmerene na omogućavanje bolje komunikacije i integraciju i stvaranje zajedničkog tržišta na Zapdnom Balkanu.

„Postoji akcioni plan koji su vlade usvojile, pa i Vlada Kosova i Vlada Srbije, a koji podrazumeva mnogo mera da bi se olakšala komunikacija i prelaz carina, odnosno kontrola. Ako uzmemo to sve u obzir, mi smo mnogo koraka unazad sa ovom jednom merom, a da ne kažem kako ona utiče na poverenje između dve zajednice. Poslovna zajednica ima poverenje, ali ona komplikuje, poskupljuje robu, poskupljuje i za kosovske kompanije uvoz robe, jer kosovske kompanije uvoze i repromaterijale iz Srbije, uvoze žito, koje posle obrađuju, prerađuju i puštaju na tržište. Znači, svima u suštini koji su u ekonomskom lancu, pa i građanima na kraju, komplikuje i poskupljuje život“, ističe Đurđević. 

On naglašava da su se na sprovođenje akcionog plana obavezale vlade, a ne poslovne zajednice. 

„Apelujem da u okviru Berlinskog procesa akcioni plan zaživi. Na njega se nisu obavezale poslovne zajednice, nego vlade u ime svojih poslovnih zajednica i za račun tih poslovnih zajednica i svojih građana. Videćemo da li će naš apel, i uopšte taj međunarodan okvir, pomoći da se stvar promeni i da se svi prelazi otvore“, zaključuje Đurđević.