Đurić: Kurtijev režim nije uradio ništa da promeni odnos prema Srbima

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da režim Aljbina Kurtija za tri godine, koliko su na snazi mere koje je EU uvela Prištini, ništa nije učinio da promeni odnos prema Srbima, zbog čega smatra da nije dobra odluka Brisela da ukine sankcije Kosovu.

„Nemam manir ni želju da negativno govorim o donosiocima odluka u Briselu, iako je to popularno, jer to ne donosi dobit Srbiji, niti koristi evrointegracijama i pozicioniranju zemlje u Evropi. Ali, istine radi, ne mislim da je ispravna odluka Brisela da počne da ukida mere prema Prištini, koje je uvela Kurtijevoj vladi pre tri godine, jer njegov režim nije uradio suštinski ništa da promeni odnos prema Srbima“, istakao je Đurić za Njuzmaks Balkan.

Ukazao je da, ako je to nagrada, jer su održali lokalne izbore i dozvolili da ljudi glasaju, te da ne budu više nametnutih albanskih gradonačelnika u sredanama gde je 99 odsto Srba, i ako treba da se slavi kao uspeh demokratije, iako je pre tri nedelje Kurtijeva vlada pokušala da zabrani Srpskoj listi učešće na izborima - onda nešto nije u redu sa kriterijumima na osnovu kojih se procenjuje šta je nečiji uspeh.

Dodao je da je to i jedan od razloga odsustva Srbije sa poslednjeg samita EU-Zapadni Balkan u Briselu.

Poručio je da Srbija svakako neće prekidati dijalog sa EU, već će ga, upravo suprotno, intenzivirati.

„Ne bežimo od razgovora, ali smo osećali potrebu da pošaljemo signal“, rekao je Đurić.

U vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, te pozivima EU da Priština formira ZSO, a Beograd da ne ometa međunarodne integracije Kosova, Đurić je napomenuo da ne postoji nijedna obaveza koju Beograd do sada nije ispoštovao, što nije slučaj sa Prištinom.

„Nađite mi jednu fundamentalnu obavezu iz sporazuma od 2011. i 2012 godine koju Srbija nije sprovela. Nema je, ne postoji. Vodio sam 221 rundu dijaloga, znam gotovo napamet 46 sporazuma i mi, ne da smo bili odgvorni, nego smo možda nekada i ćutali suviše u interesu mira“, rekao je Đurić i dodao da „vreme ne radi za separatiste“.

Srbija čvrsto usidrena u spoljnopolitičkoj orijentaciji

Govoreći o četiri stuba srpske spoljne politike, ministar je naveo da Srbija nije list na vetru da bi se povijala na udare epizodnih ili privremenih promena, te da čak ni tektonske promene neće uticati da Srbija preko noći odluči da menja svoje principe, opredeljenja i spoljnopolitički kurs.

„Prijateljstva i savezi uzrokovani su brojnim faktorima, neki su istorijski, u manjoj meri, neki ekonomski, geografski. U tom smislu mogu reći da je Srbija vrlo čvrsto usidrena u spoljnopolitičkoj orijentaciji. Vodimo multivektorsku spoljnu politiku, gde su srpski interesi u središtu. Naša politika istovremeno je i realna politika. Mi 77 odsto trgovine obavljamo sa evropskim zemljama, sa EU i zemljama u našem okruženju. Kao odgovorni i ozbiljni ljudi moramo da vodimo računa da Srbija ekonomski napreduje, raste i razvija se“, objasnio je Đurić.

On je rekao da ne bi bilo ekonomskog rasta da Srbija nije otvorila širom vrata za saradnju sa evropskim zemljama, da nije bilo buma u saradnji sa SAD u visokim tehnologijama, i da objektivno gledano Srbija ima, bez obzira na trenutne poteškoće, jednu od najjeftinijih energija na evropskom kontinentu, a to je rezultat saradnje sa ruskom stranom.

To su, podvlači, objektivni, merljivi, neideološki parametri koji utiču na pozicioniranje Srbije na mnoge teme.

Takođe, je podsetio da je Kina postala drugi po veličini investitor u Srbiji, a Nemačka „broj jedan“.

„To su činjenice koje moramo da uzmemo u ozbir i uvažimo. Imamo i druge izazove a to je pitanje Kosova i Metohije”, dodao je Đurić.

On je naglasio da Srbija mora da bude pragmatična i prilagodljiva, jer je to recept za uspeh u eri u kojoj se stvari menjaju jako brzo, i da s druge strane ne možemo bez jasne ekonmske i bezbednosne alternative da napusti sva partnerstva.

„Srbija je vrlo ozbiljno pristupila evropskim reformama, a i Evropska komisija je dala petu godinu zaredom pozitivnu ocenu. Ako merimo kvalitet reformi, uz Crnu Goru, Srbija je prva u regionu po reformama”, kazao je on.

Đurić je rekao da zbog političkih razloga postoji zastoj na evropskom putu Srbije.

„Pojedine države članice bi želele da Srbija ima drugačiji stav prema odnosima sa Rusijom, a pojedine članice nisu preterano srećne zbog postavljanja Srbije kada je reč o Kosovu i Metohiji, ali to je manji deo problema”, rekao je on.

Đurić je naglasio da Srbija procenjuje dinamiku procesa proširenja, i dodao da će se videti da li će se u budžetskom periodu od 2028. do 2034. predvideti nove članice.

Ukazao je na primer Severne Makedonije, ističući da je odnos EU prema toj zemlji dosta destimulišući za sve u regionu.

„Oni su 30 godina radili sve što je od njih traženo. Promenili su ime, menjali ustav bezbroj puta, pustili Albance da uzmu više od trećine vlasti. Ništa nije rezultiralo da bude odobren napredak na evropskom putu, našla se jedna država članica koja je sputila rampu. Smatramo da je interes Evrope da Srbija, kao zemlja koja čini 53 odsto Balkana, zemlja koja je na ključnoj strateškoj raskrsnici, da bude ravnopravni član EU. Da li će se to dešavati i kojom brzinom ne zavisi isključivo od nas. Ali naša je odgovornost da sve sprovedemo zbog nas. Plašim se ako Evropa ne bude presekla taj Gordijev čvor, da će to biti još jedan od uzroka za kaskanje za drugim globalnim akterima”, rekao je Đurić.

Za Srbiju je mir svetinja

Govoreći o politici vojne neutralnosti i naoružavanju Srbije, ali i drugih u regionu, Đurić je istakao da Srbija ima dugu tradiciju samostalne brige o sopstvenoj bezbednosti, a da je snažna odbrambena industrija dodatna komparativna prednost zemlje.

Naveo je i da su po svim merilima srpske oružane snage najsnažnije u regionu, što je veliki faktor mira i odvraćanja.

„Srbija je trajno i snažno opredeljena za mir. Zato i pozdravljamo inicijativu američkog predsednika Donalda Trampa za mir u Ukrajini. Za nas je mir svetinja. A, da bismo ga sačuvali, moramo da ojačavamo naše sposobnosti i da diversifikujemo izvore snabdenja naoružavanjem“, rekao je šef srpske diplomatije.

Podsetio je na dogovor sa Francuskom u vezi sa nabavkom naoružanja, ali i naveo da Srbija razgovara i aktivno sarađuje sa predstavnicima mnogih država po tom pitanju, dok pre svega mnogo ulaže u sopstevne kapacitete.

Srbija, podvukao je Đurić, kao zemlja koja se nalazi na kontinentu na kojem na 50 godina dolazi do velikog rata, mora da se naoružava i jača svoje kapacitete, ali to ne znači da druge posmatra kao neprijatelje, već da želi da zaštiti svoje.

 „I to je naše bazično pravo. Građani treba da znaju da smo izvdajali i više od tri odsto BDP-a da bismo unapređivali kapacitete naše vojske. Suviše je turbulentno vreme da bismo se igrali i zapuštali naše vojne snage“, jasan je ministar.

Podsetio je i da Ukrajina još od 2008. godine ne priznaje nezavisnost Kosova, što Srbija veoma poštuje.

Kada je reč o poslovanju domaće namenske industrije, ukazao je da je Srbija opredeljena da poštuje norme Ujedinjenih nacija i da ne izvozi u zemlje učesnice oružanih sukoba. Dodao je i da je predsednik Vučić, sagledavajući prilike u regionu, Evropi i svetu, doneo odluku da se u sistem uvede još jedan nivo kontrole – Savet za nacionalnu bezbednost, upravo da bi se izbegli pokušaji da se na posredan način doprinosi dolivanju ulja na vatru.

„Naš sistem se toga čvrtso drži“, podvukao je Đurić.

Verujem da će ovo biti godina strateškog dijaloga Srbije i SAD

Kada je reč o odnosima sa SAD, konstatovao je da se, iako su u fokusu vesti uglavnom sankcije NIS-u, olako zaboravlja da je Trampova administracija, suspendovala strateški dijalog sa Kosovom zbog položaja srpskog naroda, ako i da je situacija u vezi sa RS i u BiH znatno unapređena.

„Možemo više i hoćemo još više u budućnosti i verujem da će ovo biti godina strateškog dijaloga Srbije i SAD“, rekao je Đurić, podsećajući na njegove, ali i susrete predsednika Vučića sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom tokom 2025. godine.

Izostanak sa samita EU-Zapadni Balkan: Ponekad je ćutanje jače od glasnih reči

Kada je reč o odluci predsednika Vučića da ne ode na samit EU-Zapadni Balkan, održan u decembru, ministar je naveo da je veliki deo javosti razumeo kakvu poruku šalje Srbija zbog činjenice da ono što je urađeno tokom pet godina na sproveđenju reformi nije priznato, ako je Evropska komisija pet godina za redom preporučila otvaranje klastera.

„Nekada su odsustvo, ćutanje i glasna tišina jasnije od glasnih reči“, rekao je Đurić odgovarajući na pitanje da li je to bio pravi način da se pošalje poruka.

Dodao je i da se predsednik Vučić nije olako odlučio na taj potez, već nakon pažljivog sagledavanja.

„Taj potez nije povučen da bi Srbija bila dalje od EU, nego da se ubrza proces evropskih integracija“, rekao je ministar Đurić.