Đurić: Odoleli smo svim izazovima da prihvatimo nametanje nezavisnosti Kosova

U proteklih 14 godina, i pored brojnih izazova, Srbija i njeno rukovodstvo uspelo je da odoli pritiscima da prihvati nametanje nezavisnosti Kosova, istakao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, dodajući da oko tog pitanja u zemlji postoji konsenzus. On je naveo i da Aljbin Kurti nije zaslužio promenu stava Evropske unije i ukidanje mera koje je Brisel uveo Prištini.

Đurić je kazao da su nacionalni interesi Srbije očuvanje stabilnosti, samostalnosti u odlučivanju, vojna neutralnost, ekonomski razvoj, borba za unapređenje demografske slike i da oko toga treba da postoji konsenzus.

„U okviru priče o samostalnosti, važno je očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nešto bez čega se ozbiljna politika ne može zamisliti. To je predmet našeg danonoćnog rada u zaštiti tih pozicija. U proteklih 14 godina, od kako učestvujem u državnoj politici, imali smo toliko izazova i uspeli smo da odolimo pritiscima da Srbija ne prihvati nezavisnost Kosova i Metohije. Odoleli smo zahvaljujući konsenzusu i zahvaljujući kapacitetu državnog rukovodstva. Bio sam, ne jednom, svedok pritisaka kojim je bi izložen predsednik Srbije. Imamo konsenzus da ne prihvatamo nametanje nezavisnosti KiM“, istakao je Đurić za Juronjuz Srbija.

Na pitanje da li se može očekivati da se SAD uključe u dijalog Beograda i Prištine, odgovorio je da, ma koliko želeli da pridajemo na značaju sebi i našim problemima, u vreme kada se pomeraju tektonske ploče u svetu, nije za očekivati da će se neko od ključnih aktera baviti ovim regionom, osim ako nema krize, a Srbija će, napominje,raditi sve da toga ne bude.

Đurić je naglasio da je predsednik SAD Donald Tramp u prvom mandatu doprineo poboljšanju klime i da je njegova inicijativa, Vašingtonski sporazum, bio dobar korak u pravom smeru.

„Fokusiranje na ekonomske odnose, otvaranje avio linija, izgradnju puteva i pruga može izbiti argumente iz ruku onima koji vode toksičnu politiku“, rekao je ministar.

Đurić je istakao da je politika Aljbina Kurtija u potpunoj suprotnosti, da je on ideološki suprotan, jer je kombinacija ultranacionalističkih i nekih levičarskih ideja.

Ne misli, kaže, da na Kurtija blagonaklonjenije od SAD gleda Brisel, s obzirom da su mere uvedene Prištini  još uvek na snazi.

„Ali vidim predloge da se ukinu te restriktivne mere. Ne mislim da je Kurti bilo čime zaslužio promenu stava. Ako misle da je demokratskim izborom četiri gradonačelnika na severu dokaz da ne blokira dijalog, onda je to poražavajuće, pošto bi to predstavljalo odustajanje od pravičnosti“, podvukao je on.

Đurić je kazao da je za Srbiju važno da razvija svoje odnose sa SAD i izrazio uverenje da će 2026. godina biti godina strateškog dijaloga sa Amerikom.

„Mi smo geografski deo Evrope i imamo svaki interes da prema milion ljudi našeg porekla u SAD gradimo mostove“, dodao je on.

Đurić je ukazao da dolaskom Trampa odnosi SAD i Srbije napreduju i da se to ogleda u sastancima na visokom nivou, ali i konkretno u odnosu Vašingtona prema temama koje su za Srbiju od nacionalnog značaja.

S tim u vezi je podsetio na situaciju u Bosni i Hercegovini, gde je Trampova administracija napustila pokušaje unitarizacije BiH, ukinula sankcije rukovodstvu RS, i obnovila saradnju sa Srpskom.

Kada je reč o Kosovu, podsetio je da je Trampova administracija suspendovala strateški dijalog sa Prištinom zbog kršenja prava Srba i suspendovala pomoć.

„To je sve urađeno i pored velikog pritiska albanske zajednice u Americi. Albanci u SAD su toliko organizovani i uticajni da je pravo čudo kako smo uspeli da dođemo do razumevanja američke administracije za srpsku poziciju“, objasnio je šef srpske diplomatije.

Upitan za Grenland i stavove SAD i EU, primetio je da zemlje koje su priznale Kosovo, sada najviše lamentiraju.

„Kako to da teritorijalni inetgritet i suverenitet Srbije ne vredi kao onaj drugih zemalja. Svi se sećamo ciničnih priča da je Kosovo jedinstveni slučaj koji se neće ponoviti, koji je poristekao iz, kako su govorili, kršenja ljudskih prava, zločinačkog karaktera tadašnjeg režima, kao i da će to biti demokratsko pitanje kada se otarasimo nedemokratskog režima. Ja sam bio maturant kada je obaran taj Miloševićev režim i bio sam učesnik protesta. Dobro se sećam da nam je govoreno da  će, ako promenimo vlast, Kosovo i Crna Gora postati demokratsko pitanje. Ali sve je to bio pretekst da se naša državna zajednica rasparča. Sada imamo druge vetrove u međunarodnoj zajednici“, uveren je Đurić.

On je podvukao da je Srbija danas ekonomski, vojno i na druge načine snažnija, što je postignuto u protekloj deceniji.

„Srbija ima prijatelje na svim kontinentima, ima i one koji joj ne misle najbolje, ali ima takvu mrežu prijatelja i saradnika u međunarodnoj zajednici da nikada ne može da se ponovi ona vrsta događanja od kraja 1990-tih. I odnos sa ključnim silama je odnos međusobnog poštovanja. Sa Srbijom se danas ne razgovara jezikom pretnji i ucena“, naglasio je ministar.

Rekao je da Srbija pažljivo analizira situaciju i da uz institucionalne kapacitete koje ima, ne smatra da postoje razlozi da strepimo više nego druge evropske i države sveta.

„Ne mogu da se unapred izjašnjavam o Grenlandu. Mogu samo stalno da govorim kakva se karma vraća“, dodao je on.

Đurić je, upitan za EU, rekao da je Srbija lojalni prijatelj, a da bi, da je članica Unije bila sigurno najtvrđi branilac evropskih interesa.

„Ali nas u EU ne primaju već 20 godina. Pet godina ne otvaraju Klaster 3 iako je sve ispunjeno prema njihovim procenama. Mi želimo da postanemo članica EU, ali dok ne budemo član, ne možemo da delimo sav teret odgovornosti kao da jesmo“, poručio je Đurić.

On je rekao da Srbija želi da ceo Zapadni Balkan postane deo EU, i da bi to zasigurno osnažilo Uniju, ali da je očigledno u ovom trenutku fokus pažnje na drugim mestima, te je cena toga što Evropa ne može u punoj meri da računa na podršku i kapacitet zemalja Zapadnog Balkana.

Najavio je da Srbija uskoro otvara ambasadu u Rigi, odakle će pokrivati baltičke zemlje, što će otvoriti mogućnost da razgovara sa zemljama u delovima Evrope gde su manje poznati srpski argumenti.

„Uveren sam da će ova godina biti godina snažnog angažovanja na produbljivanju razumevanja za poziciju Srbije tamo gde postoji skepsa“, dodao je on.

Đurić je najavio da će Srbija otvarati ambasade u Vijetnamu, Gruziji, Tanzaniji i još nekim zemljama.

Što se regiona tiče kazao je da Srbija želi da okruženje napreduje ka članstvu u EU, ali i da ne želi da izostaje na tom putu.

Đurić je izrazio uverenje da zbog odnosa prema Srbiji niko iz regiona neće preko reda biti primljen u EU.

„To se na taj način neće dešavati. Strategija proširenja neće biti zasnovana da jedni druge prikazujemo negativno, već za napredak moramo da prikažemo zrelost, odgovornost i spremnost na saradnju“, rekao je on.

Đurić je ukazao da postoji visok stepen skepse u pojedinim državama EU oko proširenja, kao i da žele da vide Ukrajinu, Moldaviju i neke druge pre naših zemalja u Uniji.

„Verujem da će u vodećim zemljama EU ove godine postojati spremnost za proširenje, ali neki izbori koji predstoje pokazuju da to može da se promeni. Zato je zasnivanje politike na izvesnost članstva preuranjena, i potrebna je politika saradnje u regionu“, dodao je on.

Na primeru Aljbina Kurtija, na prošlim izborima, videli smo da su se tražili poeni upravo na konfrontaciji i negativnoj politici kada je reč o međunacionalnim odnosima.

„Smatram da Srbija treba da vodi politiku budućnosti. Nama je u interesu da se granice otvaraju i region bliže sarađuje. Vizija predsednika Aleksandra Vučić Otvoreni Balkan bio je pionirski poduhvat, da bez ozbira na dinamiku u EU i procesa proširenja, mi u regionu, ne čekajući te procese uspostavimo saradnju. Ali nije uvek iskreno, srdačno i dobronamerno odgovoreno na to“, naglasio je Đurić.