Đurić: Kosovo je za Srbe odgovor na pitanje ko smo, srž srpske države

Kosovo za Srbe nije samo 13 odsto teritorije, već odgovor na pitanje ko smo kao narod, jer je Kosovo centar i srž aktuelne srpske države, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić u intervjuu francuskom nedeljniku „Valer aktuel“.

Đurić je podsetio da su manastiri Srpske pravoslavne crkve na Kosovu pod zaštitom Uneska i da su u Srednjem veku srpski vladari imali običaj da kraj života provedu u njima.

Mnogi od njih su, dodaje, proglašeni svecima i njihovi posmrtni ostaci se nalaze u manastirima na Kosovu.

To je slučaj, istakao je, i sa kraljicom Srbije Jelenom Anžujskom, koja je začetnica odnosa između naroda Srbije i Francuske u 13. veku.

Na konstataciju da ta veza slabi, Đurić je ukazao da je nažalost patrijarh Srpske pravoslavne crkve suočen sa zabranom pristupa sedištu svoje Crkve u Peći.

„Da li je normalno da se u Evropi, u 21. veku, uskraćuje pravo poglavaru jedne od glavnih vera da poseti taj manastir? Štaviše, na teritoriji na kojoj se nalazi više hiljada međunarodnih predstavnika? Takva stvarnost nije lepa. Pokušava se sakriti, jer ona svedoči o pravom karakteru takozvane Republike Kosovo i Evrope koja ne preuzima svoje političke odgovornosti“,  naglasio je ministar Đurić.

On je dodao da Srbi ostaju najbroniji u 10 od 38 opština na Kosovu i to posle decenija represije, proterivanja i zločina.

Na konstataciju da je Srbija odlučila da ostane neutralna u novom konfliktu Istoka i Zapada, Đurić je rekao da je ponosan što je predstavnik zemlje koja je uvek imala obazrivi pristup prema događajima u svetu.

Istakao je da se Srbija protivi konfliktima koji bi mogli da celu Evropu da uvedu u rat.

„Pre dva meseca je politička elita Evrope pokušala da nas ubedi da je naš pristup hendikep u svetu. Naš predsednik je bio svrstan u tabor neprijatelja Evrope i napretka. Sada pojedine zemlje, koje su kritikovale Srbiju, otvoreno ili na marginama međunarodnih skupova traže kontakt u želji obnove odnosa sa Rusijom“, ukazao je Đurić.

To je, dodaje, jedna korist od politike otpora pritiscima i zadržavanja svog kursa.

Na pitanje koje su to zemlje, i da li je Francuska među njima, on je kazao da bi bio najgori minustar spoljnih poslova ako bi dao odgovor na to.

„Što se Francuske tiče, ona ima svoje kanale. Veze između predsednika Vučića i Makrona su omogućile našim zemljama da razgovaraju o komplikovanim pitanjima i pored suprostavljenih stavova. Drago mi je što su ova dva lidera uspela da ostvare posebne istorijske veze između dve zemlje“, podvukao je šef srpske diplomatije.

Đurić je podsetio da je Srbija jedina evropska zemlja koja ima sporazume o slobognoj trgovini sa EU i Evroazijom, i da radi na njihovom proširenju.

Izostavljanje ideologija u ekonomskoj politici, kaže, omogućilo je Srbiji osiguranje energije sa obe strane.

Govoreći o investicijama, rekao je da je Srbija privukla veliki broj zapadnih kompanija, tako i američkih, ali i sa istoka, posebno iz IT sektora.

Mnogi, naglašava, odlučuju se da skladište svoje informacione podatke u Srbiji.

Na konstataciju da se Srbija optužuje da zastupa interese Kine u Evropi, Đurić je rekao da je maja prošle godine kineski predsednik boravio u strateškoj poseti Beogradu.

„Tom prilikom smo potpisali sporazum o slobodnoj trgovini i već beležimo rast našeg izvoza. Pricizirao bih da je udeo zaduženja prema Kini u državnom dugu Srbije na manje od četiri odsto, što je manje od nivoa u većini evropskih zemalja. Poseta predsednika Si Đipinga je imala i veoma simboličan karakter - ona je usledila na 25 godišnjicu bombardovanja kineske ambasade u Srbiji“, pojasnio je ministar.

Na konstataciju da su Amerikanci rekli da se tu radi o „tehničkoj grešci“, odgovorio je da je Peking jasno rekao da nikada više neće dozvoliti da se tako nešto dogodi u Srbiji.

„To je ključna poruka vezano i za pitanje koje je stalno goruće pitanje teritorijalnog integriteta na Kosovu. Oko tog pitanja Kina brani Srbiju u Savetu bezbednosti UN“, naglasio je Đurić.

Upitan gde se nalazi proces pristupanja EU, šef srpske diplomatije je podsetio da je proces počeo 2000. i da se Srbima ne može prebaciti da su razvili izvesnu dozu skepticizma.

„Mislim da bi Evropa imala koristi od pristupanja jedne zemlje koja ima zdrav ekonomski rast, koja ostvaruje 64 odsto svoje spoljne trgovine sa 27 zemalja EU i sprovodi umerenu i nezavisnu spoljnu politiku. Ali možda upravo ta poslednja karakteristika navodi neke prestonice da usporavaju našu integraciju…“, istakao je Đurić.

Na pitanje da li bi Srbija izgubila slobodu pridruživanjem briselskom klubu, Đurić je kazao da to pitanje ostaje otvoreno.

„Ipak, bolje je za nas da sedimo za stolom gde se odlučuje o našoj i budućnosti evropskih naroda. Kredibilitet EU u regionu zavisi od toga da li će prihvatati nove članove na osnovu meritokratskih ili ideoloških i geopolitičkih kriterijuma. Već 25 godina nas uveravaju da su meritokratski, administrativno-birokratski kriterijumi jedini mehanizam na osnovu kojeg se utvrđuje članstvo“, rekao je ministar Đurić.