Đurić: Kurti snosi odgovornost za razaranje društva na Kosovu i Metohiji

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić istakao je da kosovski premijer Aljbin Kurti snosi istorijsku odgovornost za razaranje multietničkog i demokratskog karaktera društva na Kosovu, i da on nije moderan evropski lider, već, kako je kazao, etnonacionalista koji na svaki način želi da odstrani uticaj srpske zajednice i opstanak Srba na Kosovu.

Đurić je u intervjuu za NIN istakao da je Kurti jedan od onih koji su međunacionalne odnose zavili u crno, nizom jednostranih i nekoordinisanih poteza koji su imali za cilj da umanje kolektivna, politička, ekonomska i generalna prava, pre svih srpskog naroda, ali i drugih nacionalnih zajednica, koje, kako dodaje, ne prihvataju da se uklope u šablon njegovih nacional-romantičarskih i panalbanističkih ideja.

„Njemu se mora odati priznanje da zapravo dosledno sprovodi program svoje stranke iz 2012, koji je zasnovan na etnonacionalističkoj agendi koja ima za cilj da objedini albanske etničke teritorije pod albanskom vlašću, da potpuno odstrani svaki srpski uticaj na KiM, da iskoreni institucije srpskog naroda koje stotinama godina postoje. Neke od njih, govorim pre svega o prosvetnim institucijama i o crkvi, nesmetano rade od kraja 18. ili početka 19. veka. Za vreme otomanske uprave imali smo srpske škole koje sada Kurti pokušava da onemogući. Zamislite da se u Evropi u 21. veku poglavaru jedne velike verske zajednice kao što je SPC onemogućava da dođe u sedište svoje verske organizacije koja je u Peći već mnogo vekova“, rekao je Đurić.

On je naglasio da je odredba da predstavnici političke stranke koja osvoji najveći broj glasova iz redova srpske zajednice imenuju i predstavnika u kosovskoj vladi i u drugim institucijama, u prethodnom periodu ignorisana.

„Kurti nije moderan evropski demokratski političar, već je jedan vešto kamuflirani, retrogradni etnonacionalista, koji ne preza od upotrebe nekada rudimentarnih, nekada sofisticiranih metoda, da praktično odstrani svaki kolektivni politički uticaj srpske zajednice, ali i fizički opstanak i prisustvo Srba na tom području. Podsetiću da Ustav takozvanog Kosova predviđa da predstavnici političke stranke koja osvoji najveći broj glasova iz redova srpske zajednice imenuju i predstavnika u vladi i u drugim institucijama. Ta odredba je potpuno ignorisana u prethodnom periodu“, dodao je Đurić.

Kako je naveo, srpska spoljna politika je čvrsto usidrena na principima međunarodnog javnog prava, zasnovana na povelji UN i na iskrenoj želji da gaji i razvija ravnopravne odnose sa drugim zemljama.

„Ja volim da je definišem kao nacionalno-odgovornu politiku pružene ruke, čiji fundamenti uključuju želju za članstvom u EU, ali i stvaranje ambijenta koji će nam omogućiti da štitimo neke od vitalnih nacionalnih interesa. To se posebno odnosi na zaštitu interesa na KiM, ali i generalno na borbu za kolektivna, politička, ekonomska i identitetska prava srpskog naroda na postjugoslovenskom prostoru. Takođe, jedan od ključnih zadataka srpske diplomatije je očuvanje tradicionalnih prijateljstava sa zemljama Pokreta nesvrstanih, kao i pronalaženje novih tržišta za rastuću srpsku visokotehnološku industriju, i uopšte privredu“, kazao je ministar spoljnih poslova Srbije.

Dodao je da se dolaskom Donalda Trampa na vlast u SAD piše nova istorija, i da Srbija na sve promene u svetu mora da reaguje smireno i da prati dešavanja.

„Nalazimo se na početku nove epohe. Dolazi do tektonskih promena, i to nije samo fraza. Piše se nova istorija, ne samo između SAD i Rusije, nego se menjaju težišta u međunarodnim odnosima. Ovo što sada vidimo, bavljanje akutnom krizom na istoku Evrope je odraz želje da se problemi na kontinentu reše kako bi prava energija bila usmerena na jugoistočnu Aziju i Pacifik, gde novi nosioci globalnog ekonomskog rasta nastoje da zauzmu svoje mesto, ne samo u geopolitičkoj raspodeli moći, već i u međunarodnoj podeli rada, borbi za nova tržišta... Srbija na sve to treba da reaguje smireno, da pažljivo pratimo dešavanja, da pokušamo da budemo prisutniji nego ranije na nekim od novih tržišta, naročito u jugoistočnoj Aziji, i ekonomski i politički. Imamo sreću da smo uspeli da očuvamo samostalni kapacitet za donošenje odluka“, naveo je Đurić.

Srbija je uložila mnogo napora da izgradi političku infrastrukturu sa SAD, poručio je Đurić, i naveo da je dobro da odnosi sa SAD napreduju.

„Srbija i srpski nacionalni interesi su uvek bili na gubitku kada smo ostavljali vakuum u Vašingtonu, kada nismo bili angažovani i nismo delovali. U prethodnim godinama uložili smo mnogo napora, truda i resursa da izgradimo političku i diplomatsku infrastrukturu u SAD i rekao bih da naši odnosi napreduju nezavisno od toga koja administracija upravlja sistemom u SAD. Prednost jeste dobra relacija koju rukovodstvo Srbije uživa i sa gospodinom Trampom lično, ali i nekim od ljudi iz njegovog okruženja. To je potencijal, ne samo kada je u pitanju bilateralna saradnja Srbije i Amerike, već i kada je u pitanju rešavanje regionalnih pitanja“, istakao je on.

Kako je dodao, iako nije realno očekivati da će odnosi sa Balkanom biti među prioritetima američke administracije, za Srbiju je i sam pristup vrhu američke vlasti komparativna prednost.

„Srbija i u sadašnjosti, ali i u budućnosti, želi odnose strateškog partnerstva i obnove starog savezništva sa SAD. I ne samo što je predsednik naše zemlje bio jedan od prvih lidera koji je razgovarao sa Trampom po njegovom stupanju na dužnost, već smo mi iza kulisa pomogli da dođe do ostvarivanja prvog kontakta između nove američke administracije i jednog broja nama prijateljskih zemalja“, rekao je Đurić.

Po pitanju saradnje sa izaslanikom SAD za specijalne misije Ričardom Grenelom, Đurić je naveo da sa njim nije lako pregovarati, ali da je on neko ko poštuje Srbe, ali i druge narode u regionu. Kako je dodao, Grenel je čovek budućnosti američke politike.

„Ričard Grenel je čovek koji uživa poverenje predsednika SAD i ima sa njim blisku komunikaciju. On je jedan od ljudi koji mogu da prekinu odsustvo angažovanja najviših nivoa vlasti u Americi na Balkanu, i to svojim konceptima i idejama koji izlaze iz šablona onoga što smo viđali prethodnih godina, a što nije rezultiralo raspetljavanjem čvorova iz devedesetih. Grenel je čovek budućnosti kada je u pitanju američka politika, ali i velikih potencijala kada je u pitanju region. To ne znači da ćemo uvek da se slažemo. Sa njim nije lako pregovarati. Ti razgovori umeju da budu i veoma teški i izazovni, ali on svakako ima poštovanje i za Srbe i za druge narode u regionu, i to je za nas izuzetno važno“, dodao je on.

Na pitanje o dešavanjima u BiH, Đurić je naglasio da se Srbija zalaže za poštovanje Dejtonskog sporazuma, te da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nije uzrok aktuelnih političkih tenzija u BiH.

„Mi ne mislimo da je Milorad Dodik uzrok aktuelnih političkih tenzija u BiH. Čvrsto se zalažemo za poštovanje Dejtonskog sporazuma, a tu mislim i na teritorijalni integritet BiH, koji Srbija nikada nije dovodila u pitanje. Često čujemo optužbe na račun Dodika i RS za tobožnji separatizam, a potpuno nezapaženo prolazi činjenica da značajan deo stranaka iz Federacije nastoji da umanji nadležnosti entiteta predviđenih Dejtonom, i da uspostavi punu kontrolu nad sistemom za račun samo jedne etničke zajednice. To je vešto udenuto u retoriku o građanskom društvu, pri čemu se zloupotrebljava činjenica da je na poslednjem popisu prvi put većina stanovnika iz redova jedne etničke zajednice“, istakao je.

Poručio je da je važno da nadležnosti Republike Srpske budu sačuvane.

„Iza navodnih zahteva za građanskom državom zapravo stoje želje za majorizacijom dva od tri naroda u BiH. Za nas je izuzetno značajno da nadležnosti RS budu sačuvane, ali i da u narednim godinama izgradimo drugačiji, neuporedivo bolji, tip odnosa sa političkom klasom koja predstavlja Bošnjake, jer je jedini rezultat koji možemo da očekujemo ukoliko se tenzije nastave da to područje bude napušteno od još većeg broja stanovnika“, rekao je Đurić.

On je dodao da Srbija moli za hitno oslobađanje Alona Ohela poreklom iz Novog Sada koji se nalazi u tamnici Hamasa, u užasnim i nehumanim uslovima.

„Mi smo i u rodbinskim odnosima. Niti jedno ljudsko biće ne zaslužuje pakao koji on i njegova porodica prolaze“, poručio je, između ostalog, Đurić.