Đurić za Berliner cajtung: Novi mandat Trampa prilika za oživljavanje dijaloga Kosova i Srbije

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da novi mandat predsednika SAD Donalda Trampa predstavlja novu priliku za oživljavanje dijaloga Kosova i Srbije, ali i da ne veruje da će ovo pitanje biti glavni prioritet američke administracije u prvih nekoliko meseci.

„Prvi mandat predsednika Trampa doveo je do obnove dijaloga između Beograda i Prištine, uvođenjem novih ideja zasnovanih na promovisanju ekonomskog razvoja i boljeg povezivanja. Stoga vidimo drugi mandat predsednika Trampa kao novu priliku za oživljavanje procesa dijaloga. Realno, ne očekujemo da će ovo pitanje biti glavni prioritet u prvih nekoliko meseci nakon što nova američka administracija preuzme dužnost“, istakao je Đurić u intervjuu za Berliner cajtung.

On je naglasio da je Srbija spremna, kada to pitanje dođe na red, da iznese strašnu situaciju na Kosovu, koja se, iz dana u dan pogoršava i uključuje stalnu diskriminaciju i maltretiranje Srba, kao i kršenje njihovih osnovnih ljudskih prava.

Beograd, podvlači, ostaje rešen da se pronađe kompromis – mirno pregovaračko rešenje kojim će obe strane biti podjednako zadovoljne i nezadovoljne.

Upitan za predstojeće parlamentarne izbore na Kosovu, Đurić je kazao da se održavaju pod političkim okolnostima u kojima je režim Aljbina Kurtija u protekle dve i po godine učinio gotovo sve što je teoretski bilo moguće u podrivanju kolektivnih političkih, ekonomskih i socijalnih prava pripadnika srpske zajednice.

„Kurtijev režim lišio je Srbe na Kosovu ekonomske egzistencije blokiranjem transfera novca i doznaka iz centralne Srbije za bolnice, škole i osnovne socijalne usluge. Takođe je bilo na desetine protivpravnih hapšenja koja su osudile i EU i SAD. Kurti je javno saopštio da ne želi da sprovodi briselski sporazum kojim se predviđa formiranje Zajednice srpskih opština, iako su taj sporazum potpisali EU, Beograd i Priština. Spisak stvari koje je režim Kurtija učinio da liši srpsku zajednicu osnova za život i osnovnih političkih prava je toliko dugačak da bi bilo potrebno posebno izdanje vašeg lista samo da o tome pišete“, objasnio je on.

Đurić je, upitan da li je cena spoljnopolitičke neutralnosti Srbije zastoj u pristupnim pregovorima sa EU, podvukao da je glavni prioritet i strateški pravac Srbije članstvo u Evropskoj uniji.

„Našu otvorenu spoljnu politiku koja predviđa da smo spremni da sarađujemo i sa Zapadom i sa Istokom, Severom i Jugom, treba smatrati komparativnom prednošću. Verujemo da imamo mnogo toga da ponudimo za evropskim stolom. Iako bismo mi, kao i svaka druga zemlja kandidat za ulazak u EU, želeli da vidimo brži napredak, naš napredak je daleko od beznačajnog. Evropska komisija je treću godinu zaredom dala pozitivnu ocenu našeg napretka i ukazala da je Srbija ispuni merila za otvaranje Klastera 3, tako da očekujemo u narednih nekoliko nedelja otvaranje tog klastera“, rekao je on.

Đurić je naglasio da Srbija nastoji, u okviru svojih skromnih mogućnosti, da postane most između Evrope i drugih delova sveta.

„Mi smo jedina evropska zemlja koja trenutno ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. U maju prošle godine posetio nas je predsednik Si Đinping, podižući naše sveobuhvatno strateško partnerstvo na novi nivo. Rekao bih da je Kina postala jedan od najvažnijih investitora u srpsku privredu. Imamo i izuzetno dobre političke odnose. To se ogleda i u podršci Kine teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije po pitanju Kosova i Metohije. Srbija pokušava da uzvrati podržavanjem politike jedne Kine“, ukazao je on.

Upitan da li očekivano poboljšanje odnosa sa SAD pod Trampom znači da Srbija mora da se distancira od Kine, Đurić je kazao da Srbija ima prednost što može da se pohvali nezavisnom spoljnom politikom.

„Naravno, konsultovaćemo se sa našim prijateljima u međunarodnoj zajednici. Ali naše prijateljstvo i partnerstvo sa Sjedinjenim Državama neće doći na štetu naših odnosa sa našim tradicionalnim partnerima. Isto tako, ne verujem da će naša tradicionalna partnerstva uticati na naše prijateljstvo i saradnju sa Sjedinjenim Državama. Verujem da su svetu potrebna mesta gde se globalni akteri mogu sresti i tražiti mogućnosti za saradnju, kako ekonomsku, tako i političku i bezbednosnu politiku. Srbija je takvu poziciju gradila tokom mnogih generacija i nema nameru da je sada odustane“, podvukao je on.

Na konstataciju da se u Nemačkoj neretko može čuti da Srbija nije poželjna u EU i da se smatra trojanskim konjem Vladimira Putina, te da ne treba druga Mađarska koja blokira sve odluke, Đurić je kazao da se Nemačka pozicionirala kao jedna od najvećih pristalica proširenja EU.

„Koliko god cenim razlike u mišljenju koje ste spomenuli, realnost je drugačija. Da bih to ilustrovao, da se osvrnem na prošlu godinu kada je savezni kancelar Olaf Šolc došao u Beograd u julu i kada je potpisan memorandum o razumevanju između Srbije i EU o kritičnim sirovinama i razvoju lanca vrednosti elektromobilnosti u našoj zemlji. Nekoliko meseci kasnije, u oktobru, Srbija je ugostila predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, koja je jasno izrazila želju da Srbija postane punopravna članica EU tokom svog drugog mandata“, podsetio je on.

Istakao je da će Srbija nastaviti da marljivo radi na sprovođenju reformi potrebnih za punopravno članstvo u EU do 31. decembra 2026.

„Što se nas tiče, mi ćemo ispuniti sve tehničke uslove jer želimo da budemo ocenjeni na osnovu naših zasluga i opipljivih rezultata“, podvukao je on.

Kada je reč o odnosima Nemačke i Srbije istakao je da te dve zemlje imaju mnogo toga zajedničkog.

„Prirodni smo partneri i prijatelji, a u Srbiji postoji veliko interesovanje da izgradimo drugačiji, mnogo bolji odnos sa Nemačkom. Nekad je nedostajalo sagovornika na nemačkoj, nekad na srpskoj strani. Ali, veoma smo uvereni da će se u narednom periodu posle nemačkih izbora zvezde savršeno uskladiti za novu vrstu partnerstva Srbije i Nemačke“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kada je reč o Ukrajini, podseća da Srbija ima vrlo jasan stav o situaciji u toj zemlji.

„Odlučili smo da sa svom odlučnošću branimo Povelju UN i princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta nezavisnih država. I mi se odlučno izjašnjavamo protiv rata i za mira, čak i u vreme kada se čini da reč „mir“ postaje tabu tema u evropskoj politici“, rekao je Đurić.

On je podsetio da predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao i razgovarao sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim više od pet puta u proteklih godinu dana i da Ukrajina ceni stav Srbije u ovom sukobu.

Istovremeno, dodaje, Ukrajina snažno podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije po pitanju Kosova, kao što to čini i Rusija.

Srbija je, prema njegovim rečima, pokušala ne samo da pošalje humanitarnu pomoć u pogođena područja, već i da otvori svoja vrata mnogim ukrajinskim i ruskim državljanima koji su bili primorani da odu zbog neprijateljstava.

Dodaje da Srbija sebe vidi kao zemlju u jedinstvenom položaju koja, zbog svojih istorijskih odnosa sa uključenim stranama, potencijalno može pomoći u organizovanju razgovora na visokom nivou o osetljivim pitanjima vezanim za ovaj sukob.

„Uvek smo spremni da učinimo sve što možemo da pomognemo u pronalaženju rešenja za tekući konflikt“, naveo je on.

Beograd je, kaže, uvek spreman da bude domaćin mirovnog samita.

„Predsednik Vučić je odgovoran državnik koji želi da se mir vrati u Evropu što je brže moguće. Srbija je zemlja koja ne precenjuje svoje potencijale. Mi jednostavno nudimo dobre usluge i logističku podršku za moguće razgovore. Imamo besprekornu evidenciju o održavanju veoma složenih diskusija u prošlosti. Na primer, između talibana i nekih zapadnih vlada. Nijedan od detalja ovih razgovora nikada nije objavljen u javnosti. Verujem da možemo da odigramo ulogu. Ne želimo da se namećemo. Nudimo samo mogućnost“, naglasio je Đurić.

Na pitanje kakva očekivanja Srbije od nove administracije u SAD, podsetio je da Srbija ima diplomatske odnose sa Sjedinjenim Državama skoro 150 godina, i da je u većini slučajeva to bio odnos prijateljstva, partnerstva i savezništva.

Ukazao je da je devedesetih godina bila strašna decenija neuspeha, u kojoj je čak bilo i oružanog sukoba sa SAD.

„Ali, u ovoj generaciji stvari se vraćaju na pravi put da se stvori okruženje u kome će SAD i Srbija biti podignute na potpuno novi nivo. Pobedom Donalda Trampa Srbija i SAD će se verovatno politički još više zbližiti nego ranije. Imamo veoma bliske kontakte sa mnogim visokopozicioniranim ljudima u Trampovom neposrednom okruženju i u njegovoj novoj administraciji. I pored toga što između Srbije i SAD i dalje postoje vrlo jasne razlike po nekim međunarodnim pitanjima, uključujući, naravno, i pitanje Kosova i Metohije, razloga za optimizam ima“, naglasio je on.

Podsetio je da je predsednik Vučić bio jedan od prvih svetskih lidera koji je razgovarao sa predsednikom Trampom posle njegovog reizbora.

„Imao sam čast da budem u pratnji predsednika Vučića na njegovom sastanku u Beloj kući u septembru 2020. Mogu da potvrdim da je predsednik Tramp tokom tog sastanka rekao da planira da poseti Srbiju nakon pobede na izborima. Od tada je prošlo četiri i po godine, i videćemo kako će se to primeniti u praksi. Moglo bi se pomisliti da su Srbi prilično konzervativni po prirodi. Stoga se nadamo da će republička vlada biti naklonjenija srpskoj poziciji. Moram da budem fer i kažem da je tokom mandata predsednika Bajdena vidljiv napredak u odnosima Srbije i Sjedinjenih Država. Čini se da u Sjedinjenim Državama postoji dvostranački konsenzus o poboljšanju odnosa sa Srbijom, što mi veoma pozdravljamo“, objasnio je on.

Na pitanje da li je razočaran što Ričard Grenel nije postao novi američki državni sekretar, Đurić je izrazio uverenje da će Grenel igrati veoma važnu ulogu u američkoj politici u administraciji predsednika Trampa.

„Predsednik Tramp vidi Grenela, po sopstvenim rečima, kao jednu od zvezda u usponu američke politike. Grenela smatram prijateljem našeg regiona. Iako sam svestan da on ne uživa isti nivo podrške u svim političkim krugovima u Nemačkoj, mogu da potvrdim da je izneo konstruktivne i pozitivne ideje na sto kada je reč o regionu Balkana. Uspeo je da ujedini strane oko ideje ekonomske saradnje, širenja infrastrukturnih veza i stvaranja novih mogućnosti. To nije dobro samo za američke i srpske interese, već i za nemačke u jugoistočnoj Evropi“, ukazao je Đurić.

Upitan kako napreduje projekat Džareda Kušnera u Beogradu, izrazio je zadovoljstvo što američke investicije dolaze u Srbiju.

Ukazao je da su tokom protekle godine Sjedinjene Američke Države postale najvažniji partner Srbije u sektoru usluga.

„U Srbiji su se naselile mnoge američke kompanije poput Gugla, Majkrosofta, NCR-a i drugih. Obrise Beograda redizajniraju kompanije iz različitih delova sveta. A postojanje velikog američkog brenda u Beogradu pomoglo bi poboljšanju pozicije Srbije na globalnom tržištu. Zato pozdravljamo ideju da velika američka kompanija renovira bivšu zgradu Generalštaba. Kao ministar spoljnih poslova, razumećete da ja ne pratim svakodnevno tok takvih projekata. Ali u principu, kao Beograđanin, voleo bih da vidim Trampovu kulu u centru mog rodnog grada“, naglasio je Đurić.

Kada je reč o američkim sankcijama, koje je uvela Bajdenova administracija poslednjih dana na vlasti, a koje pogađaju i NIS, Đurić je kazao da Srbija nije presrećna na pomen reči sankcije.

Istakao je da se Srbi sećaju sankcija iz perioda od 1992. do 2000. godine, kada je zemlja bila pod režimom sankcija UN.

„Kao dete koje je odrastalo u Beogradu, sećam se da pripadnici Miloševićevog režima, koji su navodno bili na meti ovih sankcija, nisu nimalo bili pogođeni primenom tih mera. Naprotiv, vrh establišmenta postao je samo bogatiji i moćniji. Ljudi koji su stradali pod ovim sankcijama bili su obični Srbi“, objasnio je Đurić.

Istakao je da je cilj Vlade Srbije da ublaži moguće negativne posledice po rastuću srpsku privredu.

Srbija, naglasio je, vredno radi na tome da do 2025. postigne najveću stopu rasta u Evropi.

„Očekujemo da će to biti znatno iznad 4 procenta BDP-a. Činjenica da je naša nacionalna naftna kompanija pod sankcijama zahteva hitnu akciju Vlade Srbije. Već smo kontaktirali i američku i rusku stranu da pronađemo rešenje koje zadovoljava sve uključene strane koliko god je to moguće. Želim da naglasim da nemamo nameru da nacionalizujemo imovinu. Ovo je u suprotnosti sa našim stavom o tome kako treba tretirati imovinu“, kazao je on.

Podvukao je da je predsednik Vučić vrlo jasno stavio do znanja da je nacionalizacija samo poslednje sredstvo za Srbiju.

„To je nešto što ne nameravamo da radimo, nešto što ne želimo, a mi ćemo razmotriti sve moguće alternative. Ne verujemo u sankcije, ne verujemo u nacionalizaciju, ne verujemo u primenu ove vrste mera“, istakao je šef srpske diplomatije.

Na pitanje da li vidi mogućnost da sankcije budu ukinute pod Trampom, rekao je da će Srbija svakako razgovarati sa njegovim timom i zamoliti ih za razumevanje i pomoć po ovom pitanju.

„Međutim, moram da kažem da su oni koji su izradili sankcije izgleda pokušali da ih učine „otpornim na Trampa“. Uvedene su neke klauzule koje bi sprečile predsednika da promeni izvršni nalog bez saglasnosti Kongresa. To je politički zakomplikovalo moguće smanjenje sankcija“, ukazao je on.

Srbija je, prema njegovim rečima, u proteklih deset godina potpuno promenila paradigmu svoje ekonomije, politike i infrastrukture, koja je bila zanemarena u periodu raspada bivše Jugoslavije.

„Danas, putnik koji poseti Beograd ima priliku da se uveri da je naš glavni grad uspešan urbani centar koji privlači ljude iz celog regiona i privlači više od 65 odsto svih stranih investicija na Zapadnom Balkanu. Ne samo Beograd, već cela Srbija je veliko gradilište. Postigli smo mnogo. Izgrađeno je više od 500 kilometara novih autoputeva, nova brza pruga koja povezuje Beograd sa severnom granicom sa Mađarskom, a za to vreme smo uspeli da smanjimo stopu nezaposlenosti sa 26,3 odsto na 7,9 odsto. Promenila se i paradigma naše politike. Pitanja nacionalnog identiteta nekada su bila kamen temeljac srpske politike. Danas vas narod može izabrati samo ako možete pokazati da dajete doprinos rastu, razvoju i kvalitetu javnih usluga“, preneo je Đurić.

Ekspo 2027, kako kaže, će biti jedinstvena prilika za povezivanje zemalja daleko izvan našeg regiona sa Evropom.

„Želimo da Beograd postane jedna od ulaznih tačaka za globalne kompanije. Uspeh Ekspa 2027 mogao bi da se pokaže relevantnim i za nemačke kompanije koje posluju u Srbiji, jer je Nemačka trenutno daleko najveći pojedinačni investitor i mnoge nemačke kompanije uspešno posluju u i iz Srbije. Imamo sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom, Egiptom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Evroazijskom ekonomskom unijom, dok u isto vreme imamo slobodan pristup evropskom tržištu. Ovo nas stavlja u jedinstvenu poziciju da služimo kao most za kompanije iz Evrope ka drugim globalnim tržištima. Trenutno imamo potvrde iz više od 100 zemalja koje će sa svojim paviljonima biti predstavljene na Ekspu“, dodao je on.

Upitan za studentske proteste Đurić je rekao da je 15 nevinih ljudi koji su poginuli u Novom Sadu veliki gubitak za njihove porodice i prijatelje, ali i veliki gubitak za državu, te da je nakon ovako šokantnog događaja, prirodno da građani traže načine da izraze svoju tugu, ali i dodao da ne treba takvu tragediju zloupotrebiti u političke svrhe.

„Protesti i zahtevi za odgovornošću su legitimna sredstva jer je Srbija demokratska zemlja u kojoj je sloboda izražavanja visoko cenjena i zagarantovana našim Ustavom. Međutim, postoji linija koja razdvaja konstruktivni protest i legitimnu kritiku od zloupotrebe tragedije u političke svrhe. Nažalost, postalo je očigledno da neke političke struje u Srbiji, koje pokazuju znake spoljne umešanosti, manipulišu tugom ljudi i zloupotrebljavaju ovaj srceparajući događaj. Naša Vlada je odlučna da detaljno ispita sve okolnosti koje su dovele do ove tragedije i obezbedi da svi odgovorni budu privedeni pravdi“, rekao je on.

Ukazao je da je važno pravo na miran protest, ali i da je važno da nadležne institucije sprovode istragu i suđenje odgovorno i transparentno, bez političkih manipulacija ili pritisaka koji bi mogli da naruše poverenje u institucije.

Na kraju razgovora, upitan da li planira da ponovo učestvuje na Berlinskom maratonu, Đurić je istakao da voli Berlin.

„Pre svega, i ovo nije prazna fraza: Volim Berlin. Vidim mnogo sličnosti u duhu Berlina i Beograda. Dugo nisam trčao maraton jer nažalost nemam vremena da treniram. Ali mislim da bi Berlinski maraton, sa svojom neverovatnom publikom, atmosferom i podrškom, ali i činjenicom da je dobar maraton za ljude koji ga trče prvi put, mogao biti opcija da drugi put na njemu učestvujem. Još ne znam ko bi mogao biti moj potencijalni nemački kolega. Nemački narod će morati da odluči. Ali preporučio bih nemačkim glasačima da glasaju za nekoga ko je u stanju da trči maraton“, zaključio je Đurić u opširnom intervjuu uglednom nemačkom dnevniku.