Blanar: Međunarodno pravo se mora poštovati, zato Slovačka ne priznaje Kosovo

Ministar spoljnih poslova Slovačke Juraj Blanar izjavio je danas nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem da Slovačka čvrsto drži do stava da se međunarodno pravo mora poštovati i da zato ne priznaju nezavisnost Kosova, već to smatraju kršenjem teritorijalnog integriteta Srbije. Đurić je naveo da teritorijalni integritet i suverenitet Srbije nije manje važan od teritorijalnog integriteta i suvereniteta bilo koje druge zemlje.

Blanar je, na zajedničkoj konferenciji za medije sa Đurićem u Bratislavi, kazao da su obe države na poziciji da u međunarodnom pravu ne može imati izuzetaka.

„Međunarodno pravo mora da se poštuje bez drugiih objašnjenja, jer važi ili ne, i zbog toga Slovačka ne priznaje Kosovo“, kazao je Blanar.

Kako je dodao, priznavanje nezavisnosti Kosova smatraju urušavanjem teritorijalnog integriteta Srbije.

„Smatramo da tek kada dođe do dogovora Prištine i Beograda u okviru dijaloga da će ta situacija moći da bude završena, kao i u okviru integracija u EU“, kazao je Blanar.

Blanar je istakao da je Slovačka spremna da prizna nezavisnost Kosova jedino u slučaju da se tako dogovori Beograd sa Prištinom, a da u svakom drugom slučaju to nije moguće.

„Mi smo spremni da pristupimo priznanju Kosova jedino tada ako se tako dogovori Beograd sa Prištinom ili Beograd sa Kosovom. U drugom slučaju ne“, naglasio je Blanar odgovarajući na pitanje medija da li postoje neki pritisci na Slovačku a da se za njih ne zna s obzirom da je Marta Kos izjavila da je ohrabrujući razvoj država koje priznaju Kosovo i da na tome zasniva optimizam.

Blanar je naveo da mu nije jasno na osnovu čega je komesarka Kos rekla to i dodao da Slovačka podržava Srbiju i druge države Zapadnog Balkana na njihovom putu ka Evropskoj uniji. 

„Ali istovremeno treba tražiti da se ispune sva pravila koja su s tim povezana i da bude na pravilima međunarodnog prava, da se poštuju pravila međunarodnog prava“, rekao je Blanar i podsetio da je Slovačka jedna od pet zemalja EU koja ne priznaje nezavisnost Kosova.

Ponovio je da smatraju da je to narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije i dodao da bi na to pitanje trebalo da odgovore druge države članice Evropske unije, jer možda bi trebalo da se izjasne i prema drugim konfliktima koji su trenutno aktuelni. 

„Veoma je važan što se tiče integracionog procesa, što se tiče bezbednosti u regionu, dijalog među Prištinom i Beogradom. To je apsolutno ključna stvar, a dijalog je na neki način zamrznut, ne ispunjavaju se obaveze koje su dogovorene sa jedne ili sa druge strane. Znači, postoji politička nestabilnost. To je jedna od važnih stvari koje shvata i Srbija i Evropska unija i svesni su toga da dijalog mora da se nastavi“, istakao je Blanar.

„Između Srbije i Slovačke nema otvorenih pitanja“

Slovački ministar spoljnih poslova je ukazao da su odnosi Srbije i Slovačke veoma bliski i da ne postoje otvorena pitanja koja su na teretu.

Istakao je da Slovaci koji žive u Srbiji, a koji su otišli iz Slovačke pre 200 godina, do danas uspevaju da sačuvaju jezik, kulturu i to uz pomoć srpskih vlada i trenutne vlade.

„Postoje projekti koje je Vlada Srbije predstavila za Slovake, tiču se infrastrukture, ali i drugih stvari. Jedan od najvažnijih je izgradnja Slovačkog doma u kojem će moći da čuvaju svoj identitet“, naveo je Blanar.

Govoreći o evropskim integracijama Srbije, Blanar je kazao da je Slovačka ubeđena da opstrukcije koje postoje sa strane Evropske unije u slučaju čitavog tog integracionog procesa su više političkog karaktera nego suštinskog jer, kako je podsetio, Srbija je otvorila 22 poglavlja od 35, dva poglavlja je zatvorila, dva klastera je otvorila i više od pet godina je spremna da se otvori treći klaster.

„Nije dobro što klaster 3 Srbiji još nije otvoren“

Slovačka samtra da nije dobro što klaster 3 Srbiji još nije otvoren, kazao je Blanar i dodao da to stvara negativnu emociju i osećanja i kod samih građana. 

Blanar je istakao i da je Slovačka protiv bilo kakvih prečica, recimo drugih država koje takođe žele, nastoje da postanu države Evropske unije.

„Mi smo protiv dvojnih aršina, mi želimo da se zadrži princip kojim su, u principu, sve države prošle, koje su bile kandidatske države, isto tako uključujući i Slovačku Republiku. Dakle, mi podržavamo države Zapadnog Balkana i koje je predstavila Evropska unija kao podršku ovim državama“, kazao je Blanar.

Kako je dodao, sistem SEPA, koji na značajnoj bazi može da pojednostavi trgovinsku razmenu između ovih država, kao i sistem roaminga koji bi trebalo da se implementira. 

Naveo je da su slovačke ambicije da države Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, mogu da dođu, da postanu članice Evropske unije tako kao što im je bilo i obećano, u skladu sa svim pravilima, procesima, bez prečica. 

Blanar je istakao da je Srbija spremna da otvori klaster 3 u procesu evrointegracija i dodao da postoji utisak da kao da ne postoji politička volja da se to nastavi, za razliku od drugih država gde, prema mišljenju Slovačke to ide nekako brže. 

„Nama se ne dopada taj princip dvostrukih aršina. Mi želimo da ako jedna država koja ispuni sve očekivane kriterijume, ne postoje problemi da se nastavi dalje. Znači mi uvek insistiramo na tome da se pravedno, prema tome pristupa, da se proces skrati u smislu da neka glasanja spojimo koja su neminovna u tom procesu i kako bi mogao proces da se ubrza“, rekao je Blanar. 

Dodao je da se na taj način može postići jedna četvrtina manje glasanja.

„Ako se ne varam, 2003. godine se još govorilo da bi trebalo države Zapadnog Balkana da postanu države članice Evropske unije. Neke od država imaju svoju prijavu tamo već više od 20 godina. I jedna je, samo jedna država Zapadnog Balkana, a to je bila Hrvatska. Dakle, mi vidimo da postoji opstrukcija, da nije otvoren treći klaster za koji su Srbi spremni već dugi niz godina. I mi uvek otvaramo to pitanje, a otvorili smo to pitanje i kada je bilo zasedanje Prijatelja Zapadnog Balkana“, istakao je Blanar. 

Kako je rekao, ako se napravi presedan da se koriste dupli aršini, onda to nije dobro. 

Naveo je primer u vezi Plana rasta i rekao da je Srbija dobila neku primedbu, ali i da je pokazala spremnost da to ispravi.

„Smatram da nije problem što se Srbije tiče, već te opstrukcije od Evropske komisije“, dodao je Blanar.

Govoreći o ekonomskoj saradnji Srbije i Slovačke, Blanar je kazao da je veoma dobra i da je na zadovoljavajućem nivou. 

Prema njegovim rečima, ekonomska razmena je prešla jednu milijardu evra godišnje.

„Mi mislimo da je potencijal i mnogo veći. I sada vidimo da postoje dobri primeri. Želim zato da se zahvalim Srbiji, recimo, za podršku investiciji Tatra vagona u Subotici, gde je uspostavljeno više od 500 novih radnih mesta“, rekao je Blanar.

Blanar je naveo da je Slovačka prva koja je potpisala ugovor za učešće na Ekspu 2027 i naveo da će njihov paviljon ponuditi mnogo zanimljivih sadržaja. 

„Imamo komesara koji je imenovan da predstavi naše učešće na Ekspo 2027. I govorili smo o tome da ćemo tom prilikom moći da učinimo vidljivim nešto što nas spaja, a to je, na primer, zajednička težnja da upišemo na listu Unesca naivnu umetnost“, kazao je Blanar.

Kada je reč o Savetu bezbednosti, kako je rekao Blanar, Slovačka je spremna da podrži Srbiju u njenim kandidaturama da bi se uzajamno podržavali i na najvišem međunarodnom nivou, kao i na bilateralnom nivou. 

Tema sastanka bila je i da se ostvari veća saradnja između ambasada, da mogu tamo gde postoje ambasade dve zemlje da postanu prisutniji i vidljiviji u regionima.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da nema Srbina koji nije zahvalan prijateljskoj Slovačkoj na poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i istakao da teritorijalni integritet i suverenitet Srbije nije manje važan od teritorijalnog integriteta i suvereniteta bilo koje druge zemlje.

„Isti principi moraju važiti svuda“

Đurić je na zajedničkoj konferenciji za medije sa slovačkim kolegom Jurajem Blanarom kazao da su danas u Bratislavi razgovarali i o zajedničkim vrednostima kada je reč o poštovanju međunarodnog prava.

„Mislim da nema Srbina koji nije zahvalan našim slovačkim prijateljima za podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije. Naš teritorijalni integritet i suverenitet nije manje važan od teritorijalnog integriteta i suvereniteta bilo koje druge evropske zemlje i isti principi moraju važiti svuda ili ih nema, kao što smo i konstatovali tokom naših zajedničkih diskusija“, kazao je Đurić. 

Kako je dodao, Beograd je okrenut dijalogu i rešavanju svih otvorenih pitanja kroz posredovani proces pod pokroviteljstvom Evropske unije.

„Naravno, koristimo i svaku priliku da informišemo naše prijatelje i o teškom položaju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“, istakao je Đurić.

Zahvalio je slovačkim prijateljima na doslednoj podršci evropskim integracijama Srbije gde je, kako je rekao, Slovačka jedan od najčvršćih podržavalaca proširenja Evropske unije na region Balkana.

„Smatram da je interes čitave Evropske unije, a svakako interes naše zemlje koja preduzima značajne korake u reformama, da Balkan i Srbija budu deo EU. Izložio sam naše viđenje toga na koji način bi otvaranje regiona i za zajedničko evropsko tržište i u perspektivi za šengenski sporazum doprinelo jačanju međuetničkih i ekonomskih veza unutar našeg regiona, na koji način bi imalo stabilizujuće dejstvo“, kazao je Đurić.

Istakao je da samo Balkan i Srbija koji su uključeni u Evropu mogu da daju puni doprinos razvoju i rastu starog kontinenta. 

„Učlanjenje našeg regiona u Evropu može da ima dugoročne pozitivne stabilizacione i ekonomske implikacije na čitav kontinent“, poručio je šef srpske diplomatije.

Đurić je naveo da su razgovarali i o načinu da slovačka zajednica u Srbiji, kroz projekte na kojima zajednički rade Srbija i Slovačka, kao što je Slovačka kuća, postane još čvršći most između dve zemlje. 

„Srbija je čvrsto opredeljena na najvišem političkom nivou, dakle i od strane predsednika Aleksandra Vučića, ali i od svih ostalih u vladi, da podrži brzu realizaciju projekta otvaranja Slovačke kuće u Srbiji. Želim da naglasim da u Srbiji slovački građani ostvaruju svoja puna prava i mi smo ponosni na njihovo nasleđe. Podsetio bih da je našom zajedničkom aktivnošću naivna umetnost i slikarstvo naših slovačkih sugrađana upisano u Uneskovu svetsku baštinu, što je ponos i za Slovačku, a i za sve one koji žive u Srbiji“, rekao je Đurić. 

Kada je reč o saradnji ambasada dve zemlje, šef srpske diplomatije je naveo da apsolutno ima smisla da u onim državama u kojima obe zemlje, bilo na afričkom kontinentu, bilo u Aziji, Latinskoj Americi ili negde drugde, imaju interes da dele prostor radi racionalizacije, efektnijeg nastupa, da ima smisla i da se razgovara i o fizičkom deljenja prostora, ali i o razmatranju zajedničkog nastupa.

Ekonomska saradnja između Srbije i Slovačke, kako je rekao Đurić, je vrlo pozitivna i korisna za obe zemlje i donosi mnogo novca i u budžet Srbije i u budžet Slovačke.

Istakao je projekat Tatra vagonka u Subotici, koji je otvorio 500 novih radnih mesta za građane u Srbiji i dodao da se u Srbiji beleže i druge slovačke investicije.

Šef srpske diplomatije je najavio da će se u najskorijem vremenu održati i sednica mešovitog ekonomskog komiteta, na kojoj će se diskutovati kako se može zajednički delovati i prema trećim tržištima. 

„Ovo je zaista jedna izvanredna prijateljska poseta koja označava još jednu važnu stranicu u razvoju naših odnosa. Ubeđen sam u to da je u vremenu u kome se evropski kontinent nalazi na prekretnici, budućnost u čvršćem povezivanju i čvršćoj saradnji zemalja kao što su Slovačka i Srbija, koje dele iste vrednosti mnogo čega u istorijskom smislu, ali još više dele zajedničku budućnost“, kazao je Đurić.

„Pokušavaju da utiču i na unutrašnje političke odnose“

Na pitanje kakve konkretne korake mora Beograd da ispuni u nekom bliskom periodu da bi zaista bio napravljen bitan progres u procesu evrointegracija, Đurić je kazao da je za Srbiju pitanje članstva u Evropskoj uniji strateško pitanje od nacionalnog značaja, ali da je i za Evropu pitanje članstva i Srbije i drugih zemalja Balkana pitanje i nacionalne ukupne evropske bezbednosti, ekonomije i stabilnosti.

„Zaista verujem da samo Evropa koja uključuje sve zemlje Balkana može da bude zaokružena. Međutim, moram da budem do kraja iskren u odgovoru. Smatram da je veoma primamljivo za određene političke krugove u pojedinim zemljama članicama da pomalo ideologizuju proces pristupanja, i da kroz odmeravanje saglasnosti za članstvo i političko uslovljavanje pokušavaju da utiču i na unutrašnje političke odnose u našoj zemlji. Zato smo veoma zahvalni našim slovačkim prijateljima, zato što na objektivnim i meritokratskim osnovama zasnivaju svoj odnos prema proširenju na region Balkana i što dosledno podržavaju članstvo kako Srbije tako i drugih zemalja regiona“, kazao je Đurić.

Kako je dodao, pitanje ispunjavanja kriterijuma bi trebalo da bude procenjivano isključivo na osnovu učinka jer, kako je naveo, ako proširenje Evropske unije bude procenjivano na osnovu učinka, onda nema dileme da među prvim novim članicama treba da bude i Srbija. 

Stvaranje bilo kakvih sanitarnih koridora ili izdvajanje država na tom putu, kako je rekao šef srpske diplomatije, ne bi doprinelo ni većoj harmoniji u regionu, a ni većem entuzijazmu kod građana za članstvo. 

„Srbija svoju budućnost jasno vidi u Evropskoj uniji. Naš predsednik će prisustvovati narednog petka na samitu sa liderima Evropske unije koji će se održati u Crnoj Gori, i mi želimo da budemo među prvim novim članicama Evropske unije“, kazao je Đurić.

Đurić i Blanar su održali tet-a-tet sastanak u zgradi Ministarstva, nakon čega je usledio radni ručak srpske i slovačke delegacije.

Ministar Đurić ranije danas je stigao u Bratislavu, gde boravi u jednodnevnoj zvaničnoj poseti Slovačkoj.