Đurić: Vlast u Prištini nije konstruktivna, veliki zastoj u dijalogu

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je danas da bi otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Evropskom unijom, sada ili narednih meseci, za Srbiju bila ozbiljna stimulacija za celo društvo da u narednoj godini stavi fokus na proces evropskih integracija. Đurić je pohvalio Berlinski proces, a govoreći o odnosima Beograda i Prištine, ukazao je da je došlo znatnog pada u poštovanju prava manjina na Kosovu, kao i do zastoja u dijalogu, jer vlasti u Prištini nisu konstruktivne.

„Želim da počnem sa iskrenom pohvalom Berlinskom procesu. Zato što je tokom celog ovog perioda za nas taj proces omogućio stabilnu platformu za regionalnu saradnju, koja ne zavisi od naše unutrašnje regionalne dinamike, između zemalja u našem regionu. I od kada sam ministar, svedočio sam nekim vrlo dobrim sastancima u Berlinu, ali i u Velikoj Britaniji, kao i u Severnoj Irskoj. To nam je omogućilo da imamo platformu da nadalje napredujemo u dijalogu između država“, rekao je Đurić je na panelu pod nazivom „Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces doneo pomak?“, na Forumu „Beltaks“ u organizaciji „Globseka“.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ministar je naglasio da je došlo do velikog zastoja, ali i opadanja političkih, kulturnih, ekonomskih etničkih i drugih prava manjina na Kosovu.

„To je važan 'slon u sobi'. Vlasti u Prištini nisu toliko konstruktivne i saradljive koliko bismo želeli“, napomenuo je Đurić.

Spomenuo je univerzitetske diplome, ukazujući na paradoks da sa diplomom Univerziteta u Prištini sa sedištem u Severnoj Mitrovici možete raditi u Berlinu, ali ne možete raditi u Prištini bez dodatnih procedura.

„Pre više od decenije smo potpisali sporazum kojim bismo prihvatali diplome jedni drugih, ali ono što stvarno vidimo jeste da se mora zaustaviti sa korišćenjem pitanja državnosti u odnosu na neka osnovna prava, kao priznavanje univerzitetskih diploma“, naveo je Đurić.

Važnost dobrosusedskih odnosa

Naglasio je da su za Srbiju dobrosusedski odnosi od najveće važnosti.

„Često volim da kažem da nas, s obzirom na činjenicu da Srbija ima osam direktnih suseda, to posle Nemačke, zajedno sa Austrijom čini zemljom sa najvećim brojem direktnih suseda. Često to ponavljam jer želim da naglasim koliko smo mi važni za regionalnu stabilnost. Ova vrsta platforme je neviđeno važna za napredak. Već sada smo napravili napredak na zajedničkom ekonomskom tržištu, ali želim da naglasim da je za nas rad na regionalnoj saradnji nacionalni interes, ali i dobar korak ka procesu evropskih integracija. Jedno ne ide bez drugog“, istakao je šef srpske diplomatije.

Dodao je da Berlinski proces nije alternativa procesu evropskih integracija, ali je istakao i da je regionalna saradnja u ovom formatu i drugim formatima pod uticajem evropskog pesimizma.

„To je nešto zbog čega sam zabrinut, ako pogledate ankete javnog mnjenja, poput Evrobarometra, možete videti i u nekim našim zemljama, ali i u evropskim, postoji dosta pesimizma po pitanju procesa proširenja EU. Verujem da 2026. moramo da iskoristimo da dodatno poguramo region prema EU. Ne samo Srbiju. To mora biti politička odluka u istom obliku kao što je to bilo za neke druge zemlje koje su ušle u EU pre deceniju. Ne mislim da naša ekonomija ili institucije, njihove prednosti ili slabosti mogu biti mnogo drugačije od institucija država koje su primljene u EU pre malo više od deceniju“, kazao je Đurić.

Veruje da Srbija može doprineti jačoj Evropi.

„Mi smo zemlja koja je udvostručila svoju ekonomiju za više od decenije. Deo vizije Aleksandra Vučića bio je zaokret od narativa koji je dominirao u našoj politici više od deceniju ka rastu BDP-a, razvoju infrastrukture, fokusu na budućnost i to je ogromna promena u srpskoj politici. To je činjenica, bez obzira da li vam se sviđa politika ove vlade“, nabrojao je ministar. 

Teška godina za EU i Srbiju

Ističe da se, kada se analizira cela godina, a posebno proces integracija, mora uzeti u obzir da je ovo bila veoma teška godina za sve zemlje regiona, ali i za celu EU.

„Na primer, za Srbiju ovo je bila veoma teška godina sa puno podela i unutrašnjih problema, ali u poslednjih tri meseca uspeli smo da proces evropskih integracija iskristimo da izađemo iz nekih problema i okrenemo se pozitivnijim procesima. Proces evropskih integracija nije samo odgovornost vlade, već i šireg društva – uključujući opoziciju i nevladine organizacije“, rekao je Đurić.

Podsetio je da je Srbija dobila prepruke Evropske komisije da uradi brojne stvari, što je i učinila, sprovodeći neke ključne reforme u pravosuđu i donošenjem zakona povezanih sa izbornim procesom.

Kada je u pitanju energetika, napomenuo je da je Srbija napravila veliki uspeh u diversifikovanju izvora i otvaranju, ali i povezivanju sa evropskim tržištem.

„To su jasni rezultati koje smo imali u poslednjih nekoliko meseci i želeli bismo da države članice priznaju da je Evropska komisija po peti put preporučila otvaranje Klastera 3. Verujem da bi otvaranje tog klastera sada ili u narednim mesecima bio stimulans za naše društvo da u 2026. godini stavi fokus na proces evropskih integracija, na sve što je povezano sa procesom proširenja EU. Ako se ispostavi da uprkos svim ovim rezultatima, ne možemo da napredujemo, biću iskren, pesimizam prema EU, koji je na svaki način prisutan na evropskom kontinentu, dobiće dodatni zamah u našem regionu“, jasan je Đurić.

Ističe, ipak, da se reforme moraju ubrzati bez obzira na sve, kako bi se kreiralo društvo koje će zadržati mlade u zemlji i inspirisati ih da ovde grade budućnost.

„Zato moramo zasukati rukave i raditi na jačanju naših institucija ali i na jačanju ekonomije, društvene mobilnosti, kao i na regionalnom pomirenju“, naglasio je Đurić. 

Podsetio je i da je ovo bila godina u kojoj su obeležene neke teške godišnjice - 30. godišnjica Dejtonskog sporazuma, 30. godišnjica Srebrenice, 30. godišnjica „Oluje“

„To su sve bile politički izazovne godišnjice koje su ponekad i zloupotrebljavane. Čuo sam od nekog izraz - 'tribalizacija bola', to bi u slučaju Balkana moralo da se prekine... Moramo da prigrlimo činjenicu da svi mi patimo, možda ne u istoj meri. Pružamo svoje ruke sa željom za bliskom saradnjom sa svim našim susedima“, rekao je ministar.

Istakao je i da je, kada su u pitanju nedavni sastanci sa nemačkim ministrom spoljnih poslova, Srbija ponudila da bude domaćin nekim budućim sastancima Berlinskog procesa ili da to uradi zajedno sa još nekim.

„Želimo uspeh na putu ka EU. Srbija zaslužuje da bude uključena u narednu rundu EU proširenja i definitivno ćemo probati da 2026. iskoristimo da nadoknadimo izgubljeno vreme u kojem možda tokom ove godine nismo bili toliko fokusirani“, zaključio je Đurić.