Đurić: Srbija nastoji da bude glas razuma u međunarodnoj politici

Svakome ko ume da sabere dva i dva, jasno je da Srbija sa diverzijom u Zubinom Potoku nema nikakve veze, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, navodeći da će upravo zato Srbija insistirati da se ta stvar istera do kraja i neće dozvoliti Aljbinu Kurtiju da se, po principu „pas laje vetar nosi“, jeftino izvuče iz pokušaja destabilizovanja regiona.

„Insistiramo da međunarodna zajednica budno nadgleda istragu i da oni koji se poigravaju mirom i stabilnošću regiona ne budu amnestirani“, rekao je Đurić za Politiku.

Srbija, kaže, sprovodi svoju istragu, ali rano je da u bilo koga upre prstom, jer je uređena i organizovana država koja i u ovakvim situacijama dokazuje ozbiljnost i kredibilitet. Dodao je da je sprska diplomatska mreža brzo, argumentovano i pravovremeno reagovala na podmukle napade Prištine na ugled Srbije, i tako će nastaviti da radi i u budućnosti.

U vezi sa učešćem Srpske liste na kosovskim izborima, odgovara da je to odluka Srba na i njihovih političkih lidera, koju će Beograd, kao i uvek do sada, poštovati.

„Sa druge strane, postavlja se pitanje da li će Srpskoj listi, kao ključnoj političkoj organizaciji Srba na KiM, biti uopšte omogućeno da donese odluku, jer Kurtiju nije u interesu da Srbe u Prištini predstavljaju ljudi koji se bore za srpske državne i nacionalne interese. Njemu su potrebni poslušni Srbi, i ne zanima ga što takve ne može da nađe među onima koji imaju legitimitet i stvarnu političku težinu. Videli ste proteklih dana panične pokušaje Kurtija da Beograd i Srpsku listu po svaku cenu dovede u vezu sa sabotažom na kanalu Ibar-Lepenac, da bi legitimne srpske političke predstavnike unapred diskvalifikovao iz izbornog procesa, a podmetnuo neke svoje Srbe“, ukazao je Đurić.

Na pitanje koliko su realne šanse da Srbija ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do kraja 2026. godine, šef srpske diplomatije je rekao da država vodi aktivnu kampanju da stvori kritičnu masu podrške za članstvo u EU i da je Srbija čvrsto strateški opredeljena za članstvo u Uniji.

„Proširenje EU je složen politički proces koji počiva na strateškim projekcijama država članica i zavisi pre svega od njihove političke volje, a potom i od ispunjenosti kriterijuma postavljenih zemljama aspirantima i kandidatima. Srbija je čvrsto strateški opredeljena za članstvo u EU, i to opredeljenje temeljimo na našim ekonomskim i političkim interesima. Mi smo stari evropski državotvorni narod i mesto nam je za stolom za kojim se odlučuje o budućnosti Evrope“, naveo je Đurić.

Naglašava, međutim, da je ambicija Srbije da u EU uđe kao istinski punopravan član, odnosno da za zajedničkim stolom ima glas o temama od zajedničkog interesa.

„Mi ćemo, kao što je i predsednik Vučić najavio, završiti ono što je do nas do kraja 2026. godine, a onda, kada naše reforme budu kompletirane, teret odlučivanja biće na samoj EU. Ja se iskreno nadam da će u tom trenutku postojati politička volja da proces proširenja EU bude nastavljen. Naš je utisak da u ovome trenutku ta volja postoji, i nastojaćemo da to iskoristimo na najbolji način“, uveren je ministar.

Na konstataciju da klaster 3 u decembru najverovatnije neće biti otvoren, podseća da Evropska komisija već tri godine daje pozitivne preporuke za njegovo otvaranje, te da Srbija zadovoljava sva merila i godinama je spremna za nastavak pregovora sa EU kroz otvaranje novih poglavlja, ali da u samoj EU nije bilo spremnosti za to.

Razlozi su, pojašnjava, brojni - od sistemskih problema unutar same EU koji nemaju nikakve veze sa Srbijom, preko činjenice da su pojedine političke strukture u nekim zemljama EU i dalje sputane starim i davno prevaziđenim narativima o Srbiji, do toga da klima današnjih međunarodnih odnosa obeshrabruje pobornike racionalnog pristupa temi proširenja.

Priznaje da je bilo i trenutaka kada i predstavnici Srbije možda nisu ulagali dovoljno napora da sve donosioce odluka u zemljama EU, od parlamenata do izvršnih vlasti, rečito i argumentovano uvere da imaju posla sa jednom suštinski drugačijom zemljom od one koju su upoznali u poslednjoj deceniji prošlog veka.

„Danas veoma predano radimo na tome da se naš glas i argumenti čuju i tamo gde smo koliko juče bili politički i diplomatski nevidljivi“, naznačio je Đurić.

Važno je, dodaje, i da kao region, budući da smo, kada je reč o evrointegracijama, povezani istim ili sličnim ambicijama, koristimo svaku mogućnost da agresivnije pokrećemo ovu temu u međunarodnim forumima.

Uveren je da region treba da zajednički lobira za oživljavanje procesa proširenja.

„Za nas je suštinski važno, bez obzira da li će u Briselu naši napori uvek biti valorizovani u skladu sa našim željama, da nastavimo proces sprovođenja naše reformske agende, jer taj proces je sam po sebi koristan za Srbiju“, naveo je Đurić. 

Na pitanje šta Srbija može da očekuje od Trampove administracije, uvraća da je – ključno pitanje šta svet može da očekuje od Trampove administracije.

Ukazuje da postoje osnove za protpostavku da će ulaskom novog predsednika SAD u Belu kuću doći do krupnih zaokreta u američkoj spoljnoj politici, što će se posredno odraziti i na Srbiju.

„Očekujem da će biti uloženi napori da se svet skrene sa stramputice sveopšte destabilazicije, što bi za Srbiju i politički i ekonomski bilo značajno, jer uprkos tome što smo pronašli načine da nas međunarodne krize pogađaju možda manje traumatično nego neke druge, mi smo ipak deo globalnih ekonomskih lanaca i stabilizacija situacije u svetu je naš nesumnjivi interes. Imamo, razume se, i izvesna očekivanja kada je reč o srpsko-američkoj bilateralnoj saradnji, ali u ovome trenutku najmudrije je biti strpljiv i sačekati tranziciju vlasti u Vašingtonu“, kazao je ministar Đurić.

Na pitanje koliko je realno da predsednik Tramp poseti Srbiju, konstatuje da je razvoj odnosa Srbije i SAD se u proteklih nekoliko godina odvija veoma dinamično i u dobrom smeru, te da je, ako je nekada postojao trenutak da se otvaranje jedne nove faze u saradnji naših država i simbolično kruniše posetom američkog predsednika -  onda to ovaj trenutak.

„Siguran sam da će predsednik Tramp razmotriti opciju da poseti Srbiju, ali da li će se to dogoditi zavisi od čitavog niza faktora. Srbija bi, u skladu sa tradicijama srpskog gostoljublja ali i ambicijom za nastavak unapređenja odnosa sa SAD, predsedniku Trampu priredila doček kakav ne bi mogao da doživi bilo gde drugde u Evropi“, kazao je Đurić.

Upitan koliko je dobra viševektorska spoljna politika koju Srbija vodi zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, primetio je da pozicija poštovanja međunarodnog prava i promovisanja međunarodne saradnje na ravnopravnim osnovama, koja je godinama karakteristika naše spoljne politike, nije više izolovana pojava na međunarodnoj političkoj sceni, već politika za koju se opredeljuje sve veći broj zemalja.

Zato i Srbija, dodaje, sve lakše širom sveta nailazi na sagovornike koji dele takav sistem vrednosti.

„U vremenu kada postoje pokušaji da se proces globalizacije zaustavi i napravi nekakva nova blokovska podela sveta veoma je teško voditi samostalnu politiku i pri tom biti i vojno neutralan. Srbija, iako mala i relativno skromnih kapaciteta, nastoji da bude glas razuma u međunarodnoj politici“, istakao je Đurić.

U tom smislu kaže da je i multivektorska politika samo konretizacija i praktična primena vrednosnih opredeljenja.

„Naš nepobitni interes je širenje mreže partnerstava i prijateljstava širom sveta. Mi smo samostalna država, vodimo i vodićemo samostalnu politiku. I u pravu ste, inspirator i kreator takve politike je predsednik Aleksandar Vučić, a uveren sam da će ga buduće generacije i zbog toga pamtiti kao jednog od najuspešnijih političara u srpskoj istoriji“, rekao je Đurić.

Govoreći o unapređenju odnosa sa Hrvatskom, napomenuo je da je unapređenje regionalnih odnosa jedan od prioriteta spoljne politike Srbije, i da to nema veze sa jugonostalgijom, već sa „prostom i fundamentalnom činjenicom“ - da zemlje našeg regiona imaju jasan interes da politički i ekonomski sarađuju.

Svako odstupanje od te logike, upozorio je, može za posledicu imati samo usporavanje ekonomskog rasta naših država.

„Hrvatska je ne samo jedan od naših ekonomski najsnažnijih suseda, već i država sa kojom imamo niz otvorenih pitanja, i upravo ćemo rešavanjem tih pitanja pokazati koliko smo sposobni da napravimo otklon od nasleđenih problema i usmerimo se ka nekoj drugačijoj budućnosti. Protivnici takvog kursa, a ima ih i kod nas i kod njih, govoriće vam o tradicionalnim animozitetima ili nepremostivom strateškom rivalstvu, ali to je samo izgovor za nesaradnju. Uveren sam da trajni animoziteti ne postoje, i da su oni uvek politički generisani, tako da mora postojati i način da se problem reši drugačijim politikama. Lično ću učiniti sve da, kada budem završavao svoj mandat, naši odnosi sa Hrvatskom budu bolji od onih koje sam zatekao“, rekao je ministar spoljnih poslova.

Na pitanje kako unaprediti odnose s BiH, kaže da bi odgovor na ovo pitanje trebalo da bude jednostavan, ali – nije, jer je otvorena antisrpska pozicija nešto što pojedinim političarima u Federaciji BiH donosi glasove, zbog čega im nedostaje snage da budućnost regiona sagledavaju u jednom sasvim drugačijem kontekstu.

Poručuje da Srbija iskreno želi da sa Federacijom BiH ima jednako dobre odnose kao sa Republikom Srpskom.

„Bezrezervno podržavamo teritorijalni integritet BiH i želimo da ta država funkcioniše na dejtonskim osnovama, na zadovoljstvo oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda. Ne vidim šta nam se u tom smislu može prigovoriti. U proteklih godinu dana Srbija je od strane pojedinih ekstremnih političara u Sarajevu više puta optuživana za neverovatne stvari, a zapravo su upravo ti pojedinci najveća pretnja stabilnosti BiH. Mi našim susedima želimo sve najbolje i spremni smo za suštinsko unapređenje odnosa sa BiH, i nadamo se da ćemo što skorije za to imati adekvatne sagovornike“, rekao je Đurić.