Đurić: Srbija okrenula novi list, više ne ćuti, već aktivno predstavlja istinu o Kosovu

Nakon sednice Generalne skupštine UN na kojoj je usvojena Rezolucija o Srebrenici potpuno je jasno da će se protivnici Srbije suočiti sa ozbiljnim, organizovanim protivljenjem svakim jednostranim nastojanjima da se Kosovo ubaci u tela svetske organizacije, istakao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.

Đurić je, u emisiji „Usinjanje“ na televiziji Kurir, rekao da želi da svaka ambasada i generalni konzulat, kada je reč o objašnjavanju i argumentovanoj borbi za srpsku poziciju budu „male Kancelarije za Kosovo i Metohiju“ u domenu koji se odnosi na Kosovo.

"Pružićemo snažnu podršku timu predsednika i Kancelarije za KiM. Državni tim je prethodnih godina ostvario impresivan rezultat u broju zemalja koje su povukle priznanje Kosova - čak 28 država, odnosno najmanje 27. To je neopuporedivo u odnosu na situaiju pre jedne decenije. Sada je potpuno jasno i posebno nakon Generalne skupštine UN vezano za Rezoluciju o genocidu da će se naši protivnici po ovoj temi suočiti sa ozbiljnim, organizovanim protivljenjem svakim jednostranim nastojanjima da se Kosovo ubaci u tela svetske organizacije. Očuvanje srpskih nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji ostaje jedan od ključnih prioriteta“, podvukao je Đurić.

Istakao je da Kurtijev režim nije demokratski, već etnonacionalistički i usmeren na ostvarivanje „nacionalno romantične“ vizije Aljbina Kurtija, koju je kroz čitav svoj rad demonstrirao želju da bude ujedinitelj svih Albanaca na Balkanu.

Đurić je ukazao da su izostale sankcije za Kurtijev režim za jednostrane poteze, podsećajući da ne postoji sporazum koji nije pogazio, kao ni evropska i demokratska vrednost na koju nije udario.

On je istakao da je Srbima zabranjeno učešće na izborima, a što se slobode trgovine tiče, srpska roba već godinu dana ne može da uđe na prostor Kosova.

„Na kraju, našim sunarodnicima i svima koji se osećaju delom države Srbije uskratili su pravo na dečje dodatke, penzije, plate. Etno-nacionalistički režim u Prištini je fokusiran na zlostavljanje srpske zajednice, umanjenje njihovih kolektivnih prava. Činjenica da imamo danas takozvane gradonačelnike, koji nisu osvojili ni jedan odsto glasova, govori o tome koliko na Koosvu nema demokratije“, objasnio je Đurić.

Naveo je da je Kurti ponekad vešt u spinovanju i u političkoj propagandi prema inostranstvu, dodajući da Kosovo u to ulaže i značajna sredstva.

Međutim, dodao je da je Srbija okrenula novi list i više ne ćuti, već aktivno predstavlja istinu o dešavanjima na Kosovu.

„Činjenica da je pokušaj Kosova da uđe u Savet Evrope propao nije došla sama po sebi“, naglasio je Đurić.

On je ukazao da je Kurti želeo da završi posao oko članstva Kosova u Savet Evrope u maju, pre izbora na Kosovu, i da je taj pokušaj propao.

„Nažalost Kurtijev režim će nastaviti da pokušava da se izbori za to da zemlje koje su taj projekat podržavale nastave da ga uguraju u Savet Evrope“, uveren je Đurić.

Ukazao je da je zbog rata na istoku Evrope deo država na evropskom kontinentu, barem privremeno, zamenio princip podrške manjinskim zajednicama i poštovanju kolektivnih prava delovanjem u pravcu konsolidacije takozvane kosovske državnosti.

„Na nama je da ukažemo na opasnost koja leži u ovome, zbog toga što Evropa ne sme sebi da dozvoli da na svom jugoistoku dozvoli stvaranju autokratske države zasnovane na gaženju srpskih i svih drugih nealbanskih zajednica na Kosovu“, zaključio je Đurić.

Đurić je kazao da je Srbija bila suočena sa nekom vrstom „savršene oluje“ događaja koji se odnose i na Kosovo, nastojanje Kurtijevog režima da uđe u međunarodne institucije mimo svih sporazuma, kao i na kampanju u vezi sa  Srebrenicom, u kojoj je postojao rizik da se međunarodna zajednica propagandom privoli da se prihvati da su Holokaust, genocid u Ruandi i događaji u Srebrenici - u istoj ravni.

„Tome smo se suprotstavili i dočekali se na noge. Naša kampanja se ne odnosi i nema posledice samo na ovu oblast, već Srbiji donosi širu mrežu kontakata koji će doneti koristi na ekonomskom i na drugim planovima. Želimo da menjamo imidž Srbije u međunarodnoj zajednici. Ovo je bio pokušaj da se Srbija povuče na dole, što nećemo dozvoliti“, rekao je Đurić.

Srbija je, ističe, zemlja koja se brzo razvija, koja je promenila paradigmu svoje ekonomije.

„Pogledajte koliko su bolji danas odnosi sa Mađarima, Romima, Bošnjacima u zemlji“, primetio je ministar.

Ukazao je da su metode koje se koriste protiv Srbije hibridnog karaktera, proračunato dizajnirane, sa ciljem da se stvore politička atmosfera i okolnosti u kojima neće moći da realizuje svoje nacionalne prioritete.

„Mi smo našu poentu istakli, snažno smo se suprotstavili stigmatizaciji našeg naroda i stvaranju nove slike onoga što se dešavalo 1990-ih. Naši napori da ukažemo na istinu o dešavanjima ’90-ih neće se zavrišti ovom Rezolucijom. Nastavićemo da pričamo priču o našim žrtvama“, podvukao je Đurić.

Istakao je da je bilo krajnje neodgovorno „gurati“ priču o Rezoluciji bez konsenzusa sva tri naroda. Sada su, dodaje, odnosi unutar Bosne i Hercegovine gori nego što su bili.

Naglasio je da će Srbija notirati ko je bio na kojoj strani, i imati to u vidu prilikom svog budućeg glasanja o temama važne za te države, ali će se boriti da i sa tim zemljama ima dobre i bolje odnose u budućnosti.

“Nećemo da demonstriramo godrost, bahatost ni prema kome. Mi smo u Njujorku u najtežim trenucima po nas pokazivali da volimo svoje, da ne mrzimo ništa tuđe, da nemamo nikakav animozizet, pogotovo ne prema komišijama u regionu, ali da ne dozvoljavama da srpske žrtve budu ponižene“, dodao je Đurić.

Istakao je da su Srbija i Nemačka, koja je bila inicijator Rezolucije, značajni partneri, podsetivši da Nemačka u Srbiji zapošljava skoro 80.000 ljudi, da je trgovinska razmena na više od 11 milijardi evra rekordno visoka.

„Mi smo partneri koji teže i streme da postanu deo iste političke zajednice – EU. U okviru te zajednice se dele određene vrednosti zasnovane na inkljuziji svh građana. Treba da gladamo u budućnost nemačko-srpskih odnosa, a ona mora biti pozitivna“, podvukao je Đurić.

Najavio je “ofanzivu šarma“ Srbije, rekavši da je „šarm srpske politike u tome što je otvorena prema svima, što je zemlja koja pruža ruke na sve četiri strane sveta“.

“Moramo da se trudimo da druge ubedimo u vrednost naše zemlje, naše politike po ključnim temama, da idemo ako je potrebno u prestonice zemalja koje imaju negativan stav o nama i trudimo se da to promenimo. Nije samo fraza kada kažem da Srbija vodi samostalnu i slobodarsku politiku. Upravo kao takva Srbija procenjuje da joj je važno unapređenje odnosa i sa SAD. SAD su postale partner broj jedan kada je reč o trgovini uslugama, pre svega IT sektora. Imamo mnogo razloga da budemo ponosni na više od milion ljudi našeg porekla u SAD, koji su značajan most saradnje“, naglasio je.

U prethodne tri godine, kazao je, uložio je mnogo na unapređenje odnosa u Vašingtonu i izgradnju mreže kontakata.

“Ostavljamo započet generacijski proces koji mora da se nastavi nesmanjenim tempom. Kao ministar veoma brižljivo ću voditi računa da nastavimo kvalitetnu saradnju sa američkim institucijama i podršku srpskoj zajednici u SAD. Mnogo mi je drago što su Srbi u Americi počeli više da se angažuju i bore u politici“, kazao je on.

Izrazio je očekivanje da će ambasador Srbije u SAD biti veoma brzo imenovan, ali dodajući da ta funkcija nije upražnjena, jer Srbiju predstavlja vrstan diplomata, ambasador Vladimir Marić, koji je trenutno vršilac dužnosti u Vašingtonu.

Upitan za izbore za Evropski parlament rekao je da bi u personalnom smislu naredna godina mogla da donese potpunu drugačiju političku „topografiju“ na međunarodnoj sceni, ali da će ostati nepromenjene geoplitičke konstante i strateška i vojna partnerstva i savezi.

"Za Srbiju je veoma važno da bude spremna da radi i razvija odnose nezavisno od toga ko će pobediti na izborima, u kojima ne možemo da uzmemo učešće. Naš imperativ je ono što je interes Srbije. Imamo definisane nacionalne prioritete. Kao prvo da očuvamo mir i stabilnost u zemlji i nesporednom okruženju. Drugi je da sačuvamo samostalnost u odlučivanju, jer je to preduslov da ostavrimo treći prioritet, a to je ekonomski razvoj. Četvrti prioritet je demografska slika Srbije koju moramo da popravljamo i unapređujemo da bi opstali kao narod. Peti je očuvanje identiteta, kulture, jezika i pisma srpskog naroda, ali i svih drugih koji žive u Srbiji. Naš prioritet je vođenje politike uvek orijentisane ka budućnosti. Ti prioriteti nisu novi. Naša spoljna politika biće vođena na tim principima koje je u septembru 2019. izneo Aleksandar Vučić“, istakao je Đurić.

Govoreći o sutrašnjem Svesrpskom saboru, rekao je da će on biti praznik srpske sabornosti i sloge oko očuvanja nacionalnog identiteta, pisma, jezika, kulture.

"Biće prilika da razgovaramo o tome kako zajednički da nastupamo oko zajedničkih tema. Biće sigurno mnogo reči o Kosovu i Metohiji i potrebi poštovanja Dejtonskog sporazuma“, rekao je Đurić.