Đurić za Špigl: EU strateški cilj Srbije, dosledno podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je u intervjuu za Špigl da članstvo u Evropskoj uniji za Srbiju nije samo puko priznanje, već strateški cilj, ističući takođe da je prioritet da građani budu zadovoljni, te da zemlja vodi otvorenu spoljnu politiku. Istakao je i da je stav Srbije po pitanju sankcija protiv Rusije složen, jer i Rusija i Ukrajina podržavaju teritorijalni integritet Srbije po pitanju Kosova, ali podseća i da je Srbija dosledno glasala za teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine na glasanjima u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Na pitanje koliko je Vlada Srbije ozbljna u vezi sa članstvom u EU, budući da je Unija u poslednjem izveštaju Srbiju ocenila „kritički kao retko ranije“, između ostalog, zbog nedostataka u vladavini prava, Đurić je istakao da za Srbiju članstvo u EU nije samo puko puko priznanje, već strateški cilj, uz podatak da dve trećine spoljne trgovine Srbija ostvaruje upravo sa Unijom.

„Poslednjih godina smo sproveli reforme, kao što su novi zakon o biračkim spiskovima i reforma Regulatornog tela za elektronske medije. Ove reforme je takođe pozitivno ocenila opozicija. Mnogo toga još treba da se uradi sa naše strane, ali se nadam da Evropa neće posmatrati Srbiju kao problematičan slučaj“, jasan je šef srpske diplomatije.

Na konstataciju da u spoljnoj politici, Srbija održava bliske odnose sa veoma različitim partnerima – sa EU, kao i sa Kinom, Rusijom i SAD, Đurić je ukazao da je prioritet da narod Srbije bude zadovoljan.

„Da, vodimo otvorenu spoljnu politiku. Srbija je jedinstveno pozicionirana - imamo sporazume o slobodnoj trgovini i sa EU i sa Kinom, Rusijom, Turskom i Emiratima. To je deo duge tradicije koja datira još iz srednjeg veka – Srbija kao „Zapad na Istoku i Istok na Zapadu“. Politički, želimo da postanemo članica EU, a naša spoljna politika se u velikoj meri poklapa sa spoljnom politikom Brisela. Istovremeno, održavamo stara prijateljstva, na primer sa afričkim zemljama koje su, poput Jugoslavije, nekada bile deo Pokreta nesvrstanih“, rekao je Đurić.

Upitan zašto Srbija ne učestvuje u sankcijama protiv Rusije, odgovorio je da je stav zemlje složen, te da Rusija i Ukrajina podržavaju teritorijalni integritet Srbije po pitanju Kosova.

„Istovremeno, pružili smo humanitarnu pomoć Ukrajini i primili preko 300.000 ljudi iz Ukrajine i Rusije. Generalno, ne pridajemo mnogo značaja sankcijama jer one obično više pogađaju stanovništvo nego političke elite. Ja se sećam devedesetih godina pod Miloševićem - sankcije su pogodile pogrešne ljude“, napomenuo je ministar.

Na pitanje da li bi rusku invaziju na Ukrajinu opisali kao kršenje međunarodnog prava, odgovorio je podsećanjem da je Srbija dosledno glasala za teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine na glasanjima u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

„Naš stav u međunarodnim organizacijama uvek uzima u obzir uticaj na naše osnovne interese – posebno u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije. Istovremeno, učestvujemo u inicijativama kao što je Krimska platforma, šaljemo humanitarnu pomoć i podržavamo ukrajinsku decu kroz javne i privatne projekte. Naše ponašanje prilikom glasanja često odražava ravnotežu između principa i realpolitičkih ograničenja“, objasnio je Đurić.

Povodom činjenice da ravnoteža između blokova trenutno dostiže svoje granice, primera radi u energetskoj politici, te da je Rafinerija nafte u blizini Beograda morala da obustavi proizvodnju zbog američkih sankcija Rusiji, Đurić je ukazao da je ključna reč - diversifikacija.

„Gradimo nove gasovode koji nas približavaju Evropi. Ulažemo u solarnu i hidroenergiju. Štaviše, prošle godine sam potpisao sporazum o energetskom partnerstvu sa SAD. Ruski udeo u našoj nacionalnoj naftnoj kompaniji se trenutno ponovo procenjuje“, naveo je on.

Na konstataciju da je inflacija u Srbiji visoka, dok socijalne tenzije rastu, napomenuo je da je životni standard u Srbiji značajno porastao u poslednjih 10 godina.

„Stvorili smo 600.000 novih radnih mesta, a prihodi i penzije su se udvostručili. Naravno, osećamo i efekte globalnog povećanja cena. Ali, u poređenju sa Bosnom i Hercegovinom, naša kupovna moć je sada veća za 20 do 30 odsto. U spoljnoj politici, međutim, moramo učiniti više kako bismo još bliže sarađivali sa našim susedima – ekonomski, u transportu i politički. To će biti fokus mog rada u 2026. godini“, poručio je ministar Đurić.

Upitan kako objašnjava „kontradikciju“ da Vlada Srbije „s jedne strane propoveda teritorijalni integritet BiH, a sa druge, održava bliske veze sa Miloradom Dodikom, koji želi da otcepi Republiku Srpsku“, Đurić je uzvratio da Dejtonski sporazum eksplicitno predviđa da Srbija i Republika Srpska održavaju posebne odnose, te da to nije ni nezakonito ni nelegalno, ali da istovremeno, Beograd nikada nije narušio teritorijalni integritet BiH u poslednje tri decenije.

„U suprotnom, Bosna bi danas izgledala veoma drugačije. Naprotiv, radili smo na deeskalaciji situacije. Odbacujemo svaku separatističku retoriku, ali se takođe protivimo tendencijama u Sarajevu da marginalizuju ustavna prava Srba i Hrvata. Naš cilj je saradnja, bolje transportne rute, više trgovine, više razmene“, jasan je Đurić.

Govoreći o tome koliko je realno brzo rešenje za rat u Ukrajini, budući da je razgovarao i sa zapadnim liderima i sa predstavnicima Rusije, šef srpske diplomatije je naglasio da je mir u Ukrajini hitno pitanje za Evropu i ponovio da Srbija snažno podržava mirovne napored američkog predsednika Donalda Trampa u tom pravcu.

„Evropa je pod pritiskom da ponovo otkrije sopstvenu snagu. Snažno podržavamo plan američkog predsednika Donalda Trampa i sve druge inicijative koje mogu dovesti do okončanja borbi. Beograd se nudi kao platforma za razgovore, mi smo jedan od retkih glavnih gradova iz kojih se može direktno leteti u SAD, Evropu, Rusiju, Kinu ili na Bliski istok. Štaviše, imamo reputaciju dobrih i diskretnih domaćina“, rekao je Đurić.