Đurović: Sporazum sa Danskom otvorio Pandorinu kutiju, mnogi vide Kosovo kao centar za smeštaj azilanata iz EU

Direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je da je sporazum o prihvatanju zatvorenika iz Danske otvorio Pandorinu kutiju jer mnoge zemlje EU sada razmišljaju da Kosovo bude jedan od centara za smeštaj i svim onim migrantima kojima je odbijen azil.

„Rekao bih da je taj sporazum sa Danskom o slanju osuđenih lica na izdržavanje kazne na Kosovo u stvari otvorio prostor za mnoge zemlje da pomisle da je moguće da umesto osuđenika tamo smeštaju i migrante, izbeglice. To je nešto što je otvorilo ovu Pandorinu kutiju. Ali, upitno je da li bi kosovske vlasti ili neke druge na Balkanu tako lako posegle za ovim aranžmanima kada je reč o migrantima“, izjavio je Đurović za Kosovo onlajn.

Precizira da otvaranje prihvatnih kampova za migrante van teritorije zemalja destinacija, uključujući i EU, za cilj ima slanje „jasne poruke“ svima koji žele da dođu u Evropu da će se suočiti sa nizom problema i da „neće moći tako lako da ostanu“.

„Podsetiću da Evropa hronično ima problem sa vraćanjem ljudi koji su čak odbijeni u azilnom postupku u tim zemljama. Dakle, oni ljudi koji nemaju razlog da borave u Evropi ne mogu da se vrate u zemlju odakle su došli zbog tehničkih i pravnih problema, tako da je svega 20 odsto onih koji su konačno odbijeni i kojima je naloženo da napuste teritoriju EU, uspelo da se vrati u zemlje porekla. Rekao bih da su ove mere sa kampovima i izmeštanjem ljudi van teritorija tamo gde bi mogli da traže azil, u susedstvo, u stvari jedna poruka da ljudi ne mogu da se nadaju, ako zaista nisu izbeglice, da će u Evropi i ostati“, ističe Đurović.

Upozorava da ovakav oblik prihvata migranata ima čitav niz specifičnosti, a ključna je da migranti smešteni u ovakve centre ne mogu trajno tu i da ostanu.

„Potrebno je neko rešenje te situacije. Jedno od rešenja bi bilo da se ljudi vraćaju u zemlje porekla. Ne verujem da Kosovo ima kapacitete i sporazume o readmisiji da sprovede takve odluke“, ističe Đurović.

Upravo ovaj aspekt apostrofira kao ključan za sprovođenje ideje o „centrima za povratak“ van zone EU.

„U budućnosti, kada govorimo o tim centrima za povratak, ne samo na Kosovu, nego u okruženju EU, to bi podrazumevalo i da postoje kapaciteti da se ti ljudi iz tih centara vraćaju u zemlje porekla, odnosno da države koje prihvate takve centre imaju kapacitete da organizuju readmisiju“, precizira.

Drugi razlog vidi u sporazumu o prihvatu migranata koji je Albanija potpisala sa Italijom.

Ipak, ne smatra da bi, sve da Kosovo i postigne sličan aranžman, to bilo iskorišćavanje, već da se sve svodi na interese koji mogu da budu različiti: od ekonomskih do geopolitičkih.

„Ne bih govorio o iskorišćavanju zato što je za ovakve sporazume kada je reč o prihvatanju migranata potrebna saglasnost obe strane. I definitivno je to tako i u praksi. Znači, mora da postoji interes i ove strane koja prima i organizuje takve centre za prihvat. Taj interes može da bude finansijski, ekonomski, politički, geopolitički ili neki drugi. Ali, te države primaoci moraju da budu motivisane da se u takve sporazume i uključe. Ne vidim da to može da bude nametanje“, smatra Đurović.

Ključan bezbedonosni problem u ovakvim sporazumima vidi u prilivu velikog broja ljudi koji ne mogu da se vrate u zemlje iz kojih su izbegli ili neko drugo mesto gde bi započeli nov život.  

„U takvim situacijama ne postoji nikada dovoljno kapaciteta da prihvatite sve i držite ih zauvek zatvorene. To ni pravno nije moguće. To bi onda možda podrazumevalo puštanje tih ljudi, pa ponovni pokušaj prelaska granica preko Balkanske rute, uključivanje krijumčarenja, a sve da bi opet isti ljudi došli do zemalja odakle su bili proterani i udaljeni na Balkan“, navodi Đurović.

Upozorava i da bi u takvoj situaciji jedini na dobitku bili krijumčari ljudi.

„Kao posledica ovakvih politika izmeštanja odgovornosti u susedne zemlje od zemalja destinacije jeste jačanje krijumčarenja. Definitivno, zajedno sa 'puš bekovima' koji se dešavaju prema zemljama Zapadnog Balkana, ili sa ovakvim aranžmanima, u stvari samo krijumčarenje jača. Ono tinja jer su potrebe krijumčara sve jače. Ovi ljudi nisu vraćeni tamo gde bi mogli da započnu svoj život iz početka. Samo su zaustavljeni na tom putu koji nije konačan“, naglašava Đurović.