Dometi i perspektive deceniju dugog dijaloga Beograda i Prištine

Brisel
Izvor: Kosovo Online

Deceniju nakon početka dijaloga Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom EU, čini se da suštinski napredak nije postignut, ali i da će dijalog trajati još dugo, ocenjuju učesnici konferencije "Deset godina dijaloga između Beograda i Prištine: Kako dalje", prenosi Tanjug.

Konferenciju je organizvao Centar za spoljnu politiku, u saradnji sa Hans Zajdel Fondacijom.

Predsednik Centra Dragan Ðukanović konstatovao je da se i danas, 10 godina od početka pregovora Beograda i Prištine, pod okriljem EU, suočavamo sa istim problemaima, kao i da ne postoji suštinski napredak u tom procesu.

U prvih nekoliko godina, od prve runde, 8. marta 2011, bilo je, kaže, dosta entuzijazma, potpisnao je dosta sporazuma, od kojih se neki i danas "otežanije" sprovode, ali da je od 2013. godine i prvog sporazuma o normalizaciji, suštinski, došlo do dugoročne krize u procesu dijaloga, pre svega u vezi sa nikada implementiranim konceptom Zajednicom srpskih opština.

"Kasniji period dijaloga nas je takođe uputio na zaključak da su se dve strane više udaljile nego približile", rekao je Ðukanović i dodao da postoji još dosta otvorenih pitanja i zebnji sa obe strane.

On je dodao da su dometi specijalnog predstavnika EU za Zapadni Balkan, uključujući pitanje dijaloga Beograda i Prištine godinu dana kasnije "više nego skromni".

"Ostaje da se vidi kako će ubuduće ići ovaj proces, da li će uslediti neka nova blokada ili suštinski prodor u dijalogu", rekao je Ðukanović.

Ivan Vejvoda, sa Bečkog instituta za društvene nauke, istakao je da je "Srbiji potrebno Kosovo, a Kosovu Srbija" za pronalaženje rešenja.

"Sve dok se ne shvati uzajamna povezanost i potreba za pronalaženjem rešenja neće biti solucije. Ne može biti da samo jedna strana insistira na svom stavu kao rešenje", podvukao je on.

Politički analitičar Behljulj Bećaj primetio je da je u Prištini proces dijaloga služio do sada samo kao pokušaj "spašavanja" Hašima Tačija.

Međutim, dodaje, sada su drugačije okolnosti, a tok procesa mora da se sagleda iz ugla pobede Samoopredeljenja na prošlim izborima.

Takođe, Bećaj podseća da postoje i drugačije međunarodne okolnosti, jer akteri u Vašingtonu nisu isti, koji su, kaže, kao i prištinski pregovarač, imali lične motive.

Sada je na dužnosti administracija koja teži ka postizanju rešenja, smatra on.

Istovremeno ukazuje da to ne znači da će se doći do rešenja, jer je Aljbinu Kurtiju dijalog tek na četvrtom mestu prioriteta, a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da neće priznati Kosovo dok je na mestu šefa države.

"To su nove prepreke, ali videćemo da li se radi samo o floskulama koje će se promeniti", dodao je Bećaj.

On je istakao da je Kurti suočen sa Zajednicom srpskih opština koju mora da sprovede u delo kao nasleđenu obavezu.

"Kurti će morati da se ponaša institucionalno i implementira ranije preuzetu obavezu", smatra ovaj analitičar.

Novinarka iz Brisela Ðeraćina Tuhinja ukazala je da nije ZSO jedini dogovor koji nije sproveden.

Ona kaže da je do sada sproveden samo dogovor o tome kako se Kosovo predstavlja u zvaničnim dokumentima, a to je uz zvezdicu, ka o uspostvaljanje Srpske liste, koja je rezultat direktnog dogovora dvojice lidera.

Kada je reč o posredničkoj ulozi EU, ona kaže da je Ketrin Ešton aktivno učestvovala u pregovorima, dok je Federika Mogerini stranama prepustila unošenje tema, što je, smatra, dovelo do toga da su se pominjale teme koje, kako kaže, nisu u saglasnosti sa evropskim vrednostima, poput promena granice.

"Bojim se da ćemo ponovo obeležavati jubilej ovog dijaloga, jer ovo zasigurno neće biti prvi jubilej. Srbija neće biti u poziciji da bude saterena uza zid da prizna Kosovo pre prijema u članstvo EU", konstatovala je Tuhinja.

Profesor FPN u Zagrebu Dejan Jović istakao je da za 10 godina EU nije uspela da pronađe nikakvo značajno krajnje rešenje za odnos Beograda i Prištine, dok je u tom periodu uspostavljena ravnoteža aktera, Beograda, Prištine i Brisela.

On je rekao da EU nema nameru da primi Srbiju u članstvo u doglednoj budućnosti, što je pogrešno, jer sve dok je to tako, EU nema šta da ponudi Beogradu i Prištini osim da održava status kvo između niih.

"EU je postavila Zapadni Balkan u poziciju ''čekaonice za Godoa'', koji neće doći i izgubila je snagu. Sada je moderator koji uključije mikrofon, a ništa ne preduzeima", rekao je Jović.

On je istakao da svim stranama sada odgovara status kvo, jer bi svaka alternativa bila lošija.

Za Srbiju je pitanje priznanja Kosova neprihvatljivo i to je najgora opcija, kojoj će se suprotstavlja i to će, smatra, ostati konstanta ko god bio na vlasti, jer bi, primećuje, to bilo riskantno za svakoga ko to učini, a izazvalo bi i nestabilnost regiona.

Druga solucija koja nije moguća za Beograd je reintegracija Kosova u Srbiju, dodao je Jović.

Sa druge strane, pojašnjava, zamena teritorija nije prihvatljiva Briselu.

Jović je istakao da i Kosovu odgovara sadašnje stanje, jer se priznanje Kosova kao ravnopravne članice evropske zajednice naroda neće dogovoriti, pojašanjavajući to time da bi se to, da je trebalo da se desi, desilo do sada, ali je i dalje pet zemalja članica EU koje ne priznaju Kosovo.

Čini mu se i da nije moguće ujedinjenje Kosova sa Albanijom, iako je sada to popularna tema, a što se vidi i iz rezultat izbora i podebe Kurtija, ali je, dodaje, to nemoguće i za EU.

“Ostaje sadašnje stanje - čardak ni na nebu ni na zemlji. Čini mi se da su sve tri zainetersovane strane, Beograd, Priština i Brisel u situaciji u kojoj su sve alternative lošije ili nemoguće u odnosu na ovo što je sada. Alternative bi bile rizične u odnosu na status kvo“, rekao je Jović.

Asistent na FPN u Beogradu Stefan Surlić kaže da se EU nije postavila kao medijator, što je danas glavna poruka - da je Brisel medijator, koji ne želi da nameće bilo šta, već se EU uključila kao direktan akter, kreirajući Euleks.

Dodao je da EU Beograd i Prištinu doživljava kao ravnopravne aktere, koji će omogućiti da se dođe do rešenja.

"Došlo je do nenameravane posledice, da Brisel ne uživa poverenje ni Beograda ni Prištine, pa nijedna starana ne vidi EU kao facilitatora, koji će pomoći da se do rešenja dođe", rekao je Surlić.

On je istakao da bi bez dijaloga bio veći stepen konfontacije i mnogo izglednija mogućnost da se obnovi konflikt na severu Kosova, pa bi život ljudi bio otežan.

"Važno je da stavimo poziciju srpske zajednice na KiM kao primarnu u procesu dijlaoga, jer on jeste i najjači argument u postizanju finalnog dogovora u doglednoj budućnisti", rekao je Surlić.

Urednik dnevnog lista Koha Ditore Agron Bajrami rekao je da je ovih deset godina dijaloga dovoljno da se izvuku pouke.

"Prva i glavna je da ništa ne može da se postigne ako nema dogovoren cilj. Ono što se naziva normalizacijom je eufemizam koji treba da prikrije to što strane u pregovorima, ali i EU i SAD, nemaju zajedničku formulacije onoga što se želi postići ovim procesom", kazao je on.

Bajrami je kazao da što se Kosova tiče taj proces ne može da vodi unazad, to jest u vreme pre proglašenja nezavisnosti, dodajući da upravo Beograd ima cilj da se pregovara o statusu.

"Najveći problem u ovih deset godina je bila politika koja se zvala konstruktivna nejasnoća koja je dozvoljava svima da tumače na svoj način teme i dogovore. Od sada nam treba konstruktivna jasnoća. Da znamo o čemu pričamo i koji je cilj", rekao je Bajrami.

Bajrami smatra da sada postoji mnogo bolja mogućnost da se iskreno stavi na sto ono što se mora i može postići u ovom procesu.

"Na Kosovu mnogo je više potreban dijalog kosovskih institucija i Srba na Kosovu, a manje da Srbe sa Kosova predstavlja Beograd", uveren je on.

Kolateralna šteta dijaloga je, ističe, to da su kosovski Srbi izgubili nadležnost sopstvenog predstavljanja, već su to prepustili "Srpskoj listi".

Delegacije Beogrda i Prištine sastale su se u Briselu prvi put 8. marta 2011. godine u okviru tehničkog dijaloga kome posreduje EU.