Donić: Nije izvesno da će naš region u Minhenu dobiti veliku pažnju u vreme zaoštrenih značajnih žarišta

Saradnik Novog trećeg puta Petar Donić ocenjuje za Kosovo onlajn da nije izvesno da će se na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji velika pažnja odvojiti za naš region koji u širem kontekstu uživa određenu dozu stabilnosti, iako mnoga pitanja nisu rešena.

Kako ističe, danas više nego prošle godine i više nego prethodnih decenija ima jako značajnih zaoštrenih velikih geopolitičkih žarišta, poput situacije u Ukrajini koja se ne završava, otvaranje teme Irana, pri čemu se „šuška“ i o Tajvanu.

„Ono što je sigurno to je da će biti manje sluha od strane Zapada za naš region kada su pitanju odbrambeni odnosi sa Rusijom i Kinom“, navodi Donić.

Minhenska bezbednosna konferencija počinje danas, a on kaže da je ovaj forum dosta značajan u odbrambenom smislu, da okuplja veliki broj zapadnih aktera, više od 50 lidera iz različitih država, veliki broj Nato predstavnika i uz sve to i predstavnike privrede i odbrambene industrije, zbog čega sa nje svake godine stižu jake poruke. 

Podseća da je prošle godine bilo dosta zapaljivo kada je Amerika poslala potpredsednika Džej Di Vensa koji je u neku ruku dao uvod onome što će pratiti američku spoljnu politiku tokom 2025. godine. 

„Sada vidimo da su se opredelili za Marka Rubija koji je neokonzervativac i ima značajniju ulogu i bolje odnose sa svim akterima u Alijansi i očekuje se da će on dati jednu blažu, pomirljiviju poruku. U celoj ovoj situaciji, iako je retorika dosta zaoštrena i odnosi nategnuti, pogotovo kada je u pitanju izvedba predsednika Trampa, Amerika ni na koji način ne odstupa od Nato savezništva i generalno od savezništava. Nekoliko je jasnih parametara, a to je da Amerika mora imati osiguran atlantski front što je nemoguće bez Nato alijanse i dobre i jake odbrane na tom frontu“, kaže naš sagovornik. 

Dominantna tema, prema njegovoj oceni, biće ukrajinsko pitanje i da li će u 2026. godini doći do nekog jasnijeg i boljeg dogovora za Ukrajinu. Na tu temu, kaže, senku malo baca situacija u Iranu koja je za Ameriku značajna, ali za Evropu manje. 

„Ono što će takođe sigurno biti veliki faktor je ko kolike budžete odvaja za Nato i odakle će Nato nabavljati oružje. Evropljani će sigurno zahtevati, a što i Trampova administracija podržava, da dođe do strateške autonomije Evrope u smislu nabavke i odbrane kontinenta. Pitanje je da li će se išta od toga materijalizovati, pošto Evropa ima tendenciju da sporo konvertuje izjave u političku akciju i to će sigurno trajati jedno duže vreme, sigurno duže nego što bi Amerikanci hteli. Ali, jasna je definitivna trajektorija da Evropljani dižu glavu iz peska i da razumeju da moraju da reaguju“, navodi Donić.