Drecun: Evropski plan nije sporazum već predlog

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kazao je da je Srbija prihvatila da razgovara o evropskom predlogu kao konceptu, s tim što bi predlagači želeli da on bude identičan sa eventualnim sporazumom i dodao da će glavna bitka biti za plan implementacije, kojim će se utanačiti šta će se iz predloga primeniti, prenosi N1.

Drecun ističe da Beograd neće implementirati članstvo Kosova u UN i njegovo priznanje i de fakto i de jure i ukazuje da će to pisati u planu implementacije.

"Ovo je predlog, sporazum je nešto drugo. Prihvatam predlog da razgovaram, ali neću da taj predlog bude konačni sporazum. Obavezujuće je samo ono na šta se stavi potpis", kazao je Drecun.

Prema njegovim rečima, to što stoji u predlogu ne znači da će Srbija sve i da prihvati.

"De fakto priznanje u suštini ništa ne znači, to je za unutrašnje političke potrebe Kosova i Kurtija. Priznanja de jure apsolutno neće biti, neće ni de fakto. Ali, ako želimo da postignemo bilo kakav sporazum, onda moramo da napravimo neki kompromis", poručio je.

Naglašava da se evropski predlog našao i pred Prištinom i pred Beogradom po principu "uzmi ili ostavi", kao i da je zaprećeno nekim sankcijama.

"Bilo je pitanje da li da prihvatimo ili da odbijemo i kad odbijemo da se suočimo sa posledicama. Mi smo rekli ‘prihvatićemo da razgovaramo o predlogu kao konceptu’, s tim što bi predlagači želeli da taj predlog bude identičan sa eventualnim sporazumom. Oni su rekli da ako se prihvata predlog ne mogu odredbe da se menjaju. Mi smo rekli ‘u redu’, seli smo da razgovaramo. Odbili smo bilo kakve pokušaje da budemo okrivljeni zbog neuspeha, prekida razgovora i da se suočimo sa kaznenim merama", kaže Drecun.

Smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić povukao "izuzetan politički potez, gde iz situacije gde Srbija nije imala manevarski prostor, Vučić rekao ‘prihvatamo sve ovo, ali uz jasna ograničenja'“.

Dodaje da su i mnogi iz međunarodne zajednice rekli da taj predlog sporazuma ne znači priznavanje.

"Odbili smo pokušaj da preko tog predloga priznamo Kosovo. Više se ne govori o kaznenim merama“, ocenio je.

Na pitanje zašto je onda visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj, posle razgovora dve strane, rekao da će EU objaviti tekst predloga jer nijedna strana nema primedbe na njega, Drecun kaže da je Srbija na "šest gusto kucanih strana" poslala svoje zamerke i šta nije prihvatljivo, "ali je prihvatila predlog kao koncept za razgovor".

U tački 2 predloga piše da će se "obe strane rukovoditi ciljevima i principima postavljenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji", dok se u tački 4 navodi da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj orgnizaciji.

"Preko plana za implementaciju dogovoriće se šta može da bude u sporazumu. Predlog je nepromenljiv, ali to je predlog. Mi ćemo prosto reći – to i to nećemo da implementiramo", ističe Drecun.

Dodaje da su iz međunarodne zajednice prestali da govore da cilj svega treba da bude međusobno priznanje jer su se, kako kaže, suočili sa nepopustljivim stavom Vučića.

"Nemojte da mislite da će nas po principu ‘uzmi ili ostavi’ naterati da priznamo Kosovo", ističe Drecun i ocenjuje da je Vučić otvorio manevarski prostor da može dalje da se razgovara.

Na pitanje da li Srbija treba sada da napravi veći otklon prema Rusiji, odnosno da joj uvede sankcije, on kaže da je stav Srbije da sankcije ne mogu da reše rat u Ukrajini, jer da su mogle, rešile bi.

A upitan ko je veći partner trenutno po pitanju Kosova, da li EU, SAD ili Rusija, Drecun navodi da ako bi problem bio u UN, onda su to i dalje Rusija i Kina.

"U vezi sa ovim predlogom – naravno Zapad“, dodaje i ističe da se mora zadržati partnerstvo sa Rusijom, ali uz jačanje partnerstva sa Zapadom.

"Da bismo održali strateška partnerstva na istoku sa Kinom i Rusijom, moramo da jačamo partnerstva sa Zapadom“, smatra Drecun.

Na pitanje da li Srbija treba da ide ka Zapadu, kao što je, između ostalih, poručio i ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil, Drecun kaže "da, ali to ne znači isključivo, da treba da se odreknemo prijateljstva sa Kinom i Rusijom, moramo da nastavimo da gradimo gde god možemo strateška partnerstva".