Drecun: Priština i Sarajevo samo akteri, znaju se kreatori, Rajić: Cilj da se RS svede na ljušturu

Narodni poslanik Milovan Drecun izjavio je da su, s obzirom na sinhronizovanost zahteva za prijemom Kosova u Savet Evrope i rasprave o Rezoluciji o Srebrenici na Generalnoj Skupštini Ujedinjenih, Priština i Sarajevo samo akteri te kampanje, a da se zna ko su kreatori - vodeće zapadne države, neke više, neke manje.

To se, pojašnjava, čini sa ciljem da se ponovo stvori izuzetno negativna slika o srpskom narodu i Srbiji i da se progura teza na međunarodnom planu da se današnja Srbija uopšte nije promenila u odnosu na Srbiju s početka '90-ih godina koja je optuživana da je uzročnik ratova na prostorima bivše Jugoslavije i da, s obzirom na to, treba primenjivati oštrije mere prema Srbiji.

"Da ne treba da se popušta našim stavovima, da ne treba da se prihvataju naši zahtevi niti da se uvažavaju naši interesi, već da se potpuno okrenu drugim stranama", kazao je Drecun.

Kada je u pitanju Kosovo, navodi da je cilj da se u potpunosti podržavaju stavovi Albanaca, a kada je u pitanju BiH da se jednostavno uradi sve što je moguće da Republika Srpska više ne postoji i da se tu uvaže stavovi Bošnjaka kao dominantnog činioca u BiH, a Beograd natera na političke ustupke koji su neophodni da bi "oni završili posao sa lažnom državom Kosovo i sa BiH".

"Kada je reč o BiH cilj je da ih što pre uguraju u NATO, isto i kao sa tzv. Kosovom", rekao je Drecun na RTV.

On je rekao i da misli da su te dve stvari povezane, ali i da to nisu samo ova dva događaja.

"Imamo mnogo drugih događaja gde vidimo da se albanskom čioniocu na Balkanu popušta i da im se daje vetar u jedra, a da se protiv srpskog preduzimaju razne aktivnosti - političke, ekonomske i bezbednosne, koje treba da naškode našim interesima. Stvara se geopolitički teg", naveo je Drecun.

Skrenuo je pažnju na sve što se dešavalo na izborima u Severnoj Makedoniji i na miting albanskih političara gde se klicalo OVK sa jasnom porukom da je cilj isti.

"Cilj OVK je stvaranje 'velike Albanije' i to nasiljem. Aljbin Kurti je agitovao za svog kandidata u Severnoj Makedoniji, išao po vodećim zapadnim državama, sve je to velikoalbanska agenda. Kurti želi da bude broj 1 u realizaciji tog velikoalbanskog projekta i on gura priču o navodnom genocidu na KiM, o tome da će se tražiti nekakva ratna odšteta", saopštio je Drecun.

Podsetio je i na potez Vjose Osmani u Savetu bezbednosti UN, na sve što se, kaže, radi sa mogućem članstvom Kosova u Natou i po pitanju BiH i RS.

"To je cilj koji oni više ne skrivaju. To je niz mera i aktivnosti koje se preduzimaju da bi se taj generalni plan realizovao, a to znači ponovo žigosati Srbe kao nekakav zločinački, genocidan narod i onda da prevladaju one struje u zapadnim zemljama, posebno SAD koje smatraju da prema Beogradu ne sme da se vodi politika popuštanja i uvažavanja interesa Srbije i srpskog naroda, već se isključivo preduzimaju izuzetno oštre mere", dodao je Drecum.

Komentarišući navode da se Srbija naoružava i sprema za rat savetnik ministra odbrane Predrag Rajić se osvrće na to šta rade susedi.

"Hrvati su ovih dana pompezno proslavili dolazak francuskih "rafala", ulažu stotine miliona evra u svoju namensku industriju, kupovinu novog oružja u svoje vazduhoplovne snage itd, pa se onda može postaviti pitanje zbog čega to Hrvati rade…", kazao je on.

Rajić napominje da će mediji koji žele da predstave Srbiju kao remetilački faktor uvek, u svakom ulaganju u odbranu, da traže skrivene namere, a kada to radi neko drugi onda je to najnormalnije i rutinska stvar i nešto što čak treba i pohvaliti.

"Logičnije je da se naoružava država koja je vojno neutralna, tj. koja nije članica ni jednog vojnog saveza, zato što mora sama da se štiti, nego država koja je članica najmoćnijeg vojnog saveza na svetu, kao što je to Hrvatska, pa se onda postavlja pitanje zašto to rade ako su članica NATO-a, ko će da ih napada kada su pod zaštitom najmoćnije vojne sile sveta, SAD, kao članica saveza koje Amerika predvodi. Pitanje je fokusa i narativa u kom pravcu želite ići. Mislim da je situacija oko Rezolucije o Srebrenici planirana brižljivo i dugo i da je to samo uvod u ono što će verovatno da usledi iduće godine, a iduće godine je 30 godina od Dejtonskog mirovnog sporazuma. 21. novembra 2025. godine će biti 30 godina od potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu kojim je okončan građanski rat u BiH i ja mislim da je ovo samo deo tog projekta gde će da se zahteva ne samo revizija, nego i izmena Dejtona, a Ustav BiH je jedan od Aneksa Dejtonskog mirovnog sporazuma i verovatno će države koje su i Šmita izglasale mimo Saveta bezbednosti UN i postavile ga kao visokog predstavnika insistirati na tome da dođe do izmena Dejtona, a kako bi se Republika Srpska razvlastila što je više moguće i to više nije ni tajna", rekao je Rajić.

Cilj je da se Republika Srpska svede na praznu ljušturu, ističe Rajić, tj. da se kaže da taj entitet postoji na papiru, ali da nema nikakve nadležnosti i da se postepeno BiH unitarizuje na način na koji to nije bilo moguće '90-ih godina i da ono što u ratu nije ostvareno.

"Oni kažu ne pominje se tu ni jedan narod, ne naziva se tu niko genocidnim. Ako se zločin koji se nesporno desio u Srebrenici i koji je gnusan okarakterišete kao genocidan, onda se dalje postavlja pitanje ko je izvršio taj genocid, a ako kažete genocid je izvršila vojska Republike Srpske onda će se postaviti pitanje čiji je to organ – Republike Srpske? E onda će reći ne može da postoji Republika Srpska. To je sledeći korak. Prvi korak je Rezolucija, sledeći korak će biti otvaranje postupka revizije Dejtona", saopštio je on.

Stejt department zvanično je saopštio da SAD sponzorišu predlog Rezolucije o genocidu o Srebrenici, jer kako navode u saopštenju - komemoracija istorijskih istina i prihvatanje činjenica pokreću region ka stazi pomirenja.

Stejt department je u toj rečenici savršeno u pravu, ali šta su te činjenice, kako ih mi možemo utvrditi, da li su nam uopšte dostupne sve činjenice iz događaja 90-tih godina, da li taj Stejt department ima otvorene arhive da bi neko mogao da uzme zvanična dokumenta SAD-a 90-tih godina vezana za građanske ratove na prostorima bivše Jugoslavije, pita se Boris Stojkovski, istoričar.

"Ovde se postavlja niz pitanja, na primer kada je u pitanju 'ad hoc' tribunal. Kada je nešto 'ad hoc' onda je za određenu stvar konkretno formirano i za to je obavljao neki posao. Veliko je pitanje onda kako prihvatamo to da je Naser Orić nevin čovek. To zvuči strašno. I Ante Gotovina je u tom slučaju potpuno nevin čovek ili Ramuš Haradinaj. Ne treba smetnuti sa uma ni da ih njihov narod uzima za neku vrstu nacionalnog simbola. Ako su oni nevini postavljamo ozbiljno pitanje objektivnosti. Tu je problem u toj, inače sasvim tačnoj, rečenici Stejt departmenta", rekao je Stojkovski.

Kada je reč o priznanju zločina bilo koje strane i osudi činjenica je da u Srbiji trenutno robijaju ljudi koji su napravili određena teška krivična dela u Srebrenici i oni su tamo gde im je mesto, a to su zatvori, istakao je Stojkovski.

"To u Srbiji i Beogradu nikada nije bio problem. Ali postavljamo pitanje nad kim je vršeno nasilje u Srebrenici 92-94, šta ćemo sa Kravicom, Skelanima, Bratuncem, Milićima, ako se držimo samo tog mikroregiona, ako ćemo dalje šta je bilo u Sarajevu, to je bio najveći srpski grad posle Beograda u Socijalističkoj Jugoslaviji… Kada je reč o prihvatanju činjenica koje treba da pokrenu region ka stazi pomirenja, SAD i još neke zemlje zapada na ovaj način prave iskorak prema muslimanima. Ne treba zaboraviti da su i Albanci u velikoj meri muslimani, mada je tu drugačija priča. Reč je proaktivnom odnosu prema islamskim zemljama, što je suptilna poruka, jer mnoge islamske zemlje sa kojima Srbija ima veoma bliske odnose upravo na taj sentiment, koji je prirodan, će reagovati i na ovu Rezoluciju jer se radi o tome da su ubijani muslimani. Tu neće biti reči da li su to članovi tzv. Armije BiH, nego će da se da akcenat da su svi oni nedužni", dodao je on.