Džihić: Tramp nema nameru da se vrati u stari okvir Ujedinjenih nacija

Iako je mnogo nepoznanica u vezi sa Odborom za mir Donalda Trampa, budući da se još ne zna ni kako će funkcionisati ni šta će tačno raditi, sigurno je samo da nema povratka na staro, jer američki predsednik nema nameru da se vrati u okvire međunarodnog prava, ocenio je politolog Vedran Džihić iz Austrijskog instituta za međunarodnu politiku. Džihić dodaje da će globalna dešavanja itekako imati posledice i po Zapadni Balkan, čija će sudbina, uveren je, velikim delom zavisiti od odnosa SAD i Evrope.

„Imamo dosta nepoznanica. Imamo ideju Odbora, imali smo prvi sastanak, odnosno osnivačku sednicu u Davosu i imamo limitirano članstvo, koje definitivno ne predstavlja celokupni globalni poredak. Imamo centralne zemlje koje nisu pristupile u ovom momentu. Nije jasno koliko će zemalja da se priključi Odboru za mir i nije jasno šta će taj Odbor konkretno raditi i na koji način“, primećuje Džihić.

S obzirom na, kako kaže, Trampovu proizvoljnu spoljnu politiku u kojoj se stvari mogu promeniti u roku od 24 sata, Džihić je naveo da nije siguran da postoji garancija za stabilnost i ozbiljan rad.

Sa druge strane, konstatuje da je stari „svetski poredak“, koji je bio na snazi od 1945. i postao dominantan posle pada Berlinskog zida, na neki način nestao.

„Sa lomom transatlanstke alijanse i sada sasvim jasnom Trampovom politikom prema Ujedinjenim nacijama, sve što smo imali do sada, uključujući i Savet bezbednosti UN, nema više isti uticaj. Indikativan je i potez Trampa koji je povukao Ameriku iz 66 međunarodnih organizacija, uključujući i organizacije UN“, rekao je Džihić za Kosovo onlajn.

Ono što znamo je da novi poredak nastaje, ali ne znamo kako će on izgledati, dodaje sagovornik.

„Imamo Odbor za mir i ne znamo kako će funkcionisati. U ovom momentu je prerano za ocenu. Ono što znamo je da nema povratka na staro. Tramp nema nameru da se vrati u stari okvir Ujedinjenih nacija, međunarodnih pravila i međunarodnog prava“, uveren je Džihić.

Na pitanje koje će to posledice doneti Zapadnom Balkanu, odgovara da će posledica svakako biti i da će sudbina regiona velikim delom zavisiti od odnosa Vašingtona i Evrope.

Podseća da su među 66 organizacija iz kojih su se SAD povukle i dve od regionalnog značaja - Savet za regionalnu saradnju i Rezidualni mehanizam suda u Hagu, uz Venecijansku komisiju koja je bila relevantna i za BiH, a donekle i za Kosovo.

„Imamo jasne naznake da prestaje da postoji kontinuitet spoljne politike SAD prema Zapadnom Balkanu, koja je bila zasnovana na jasnim principima, jasnoj politici i demokratskim normama. Ulazimo, sa američke strane, u fazu transakcionalizma i dogovora, gde nema sigurnosti, nikakvih garancija za bilo koga od lidera i zemalja da će se naći u milosti Trampa“, upozorio je Džihić.

Primećuje i da Srbija nije pozvana u Odbor za mir, što vidi kao jasnu poruku Beogradu, ali sa druge strane ukazuje i na odluku SAD u vezi sa migrantskim vizama, koja se odnosi na sve zemlje Zapadnog Balkana – osim na Srbiju. Zato smatra da su poruke često dvosmislene, pa i trosmislene.

„Sasvim je jasno da nema više linearnosti, sigurnosti, stabilnosti iz Vašingtona koju smo imali do sada. To otvara pitanje na koji način će se EU pozicionirati u takvoj situaciji, kako će nastaviti i da li će moći da nastavi proces proširenja. Postavlja se centralno pitanje kako i na koji način će se Nato pozicionirati u regionu gde još uvek imamo trupe na Kosovu i evropske u BiH. To su otvorena pitanja, a mnogo će zavisiti šta će se desiti na globalnom nivou“, pojašnjava Džihić.

Dodaje i da je Zapadni Balkan „semi-periferija“ Evrope koji „kada neko kine u centru, dobije težak grip i leži nedeljama sa teškim simptiomima“.

„Naša sudbina će velikim delom zavisiti od toga kako će se odvijati odnosi Vašingtona i Evrope, da li će Evropa uspeti da se emancipira i napravi sopstvenu sigurnosnu i vojnu politiku koja je dovoljno dominantna i jaka i da li će moći da postane geopolitički igrač, što u ovom momentu nije. Tu je naš region od presudnog značaja, jer tu Evropa ima potencijal i snagu da nešto promeni“, naglasio je Džihić.

U međuvremenu će, kaže, sve zemlje pokušati da bilateralno postave što bolje odnose sa Vašingtonom, pa će neke „pasti u nemilost, a neke osetiti milost Trampa“.

„Tu vidimo neka pomerenja. Mnogo toga može imati uticaj na odnose Kosova i Srbije, ali je ono što na kraju ostaje činjenica da promenljivost i nepredvidivost novog globalnog poretka definitivno ne donosi više stabilnosti i jasnih ideja“, podvlači Džihić.

Na pitanje mogu li Tramp i Odbor za mir da reše pitanje Kosova, koje EU već dugo pokušava, ali ne uspeva, Džihić je naveo da se Kosovo i Srbija još uvek ne nalaze na dnevnom redu američkog predsednika.

Navodi da Tramp voli da se hvali da je završio osam velikih ratova, iako nije jasno kako i koji su to ratovi, iako konfliktima jeste posredovao i imao pozitivne impulse, primera radi između Izraelaca i Palestinaca, ali mu nije pošlo za rukom ono što je obećao pre preuzimanja mandata, da nađe mirovno rešenje u Ukrajini.

„Kosovo i Srbija se ne nalaze još na Trampovom dnevnom redu. Imam osećaj da Zapadni Balkan za njega još uvek nema prioritet, što ne znači da u nekom sledećem momentu, pošto on često menja svoje pozicije i politike, neće otkriti naš region i Kosovo i Srbiju kao mogući novi poligon gde bi demonstrirao kako se dugoročni konflikti rešavaju“, rekao je Džihić.

Tu će, napominje, biti presudna uloga Evropske unije, koja je do sada bila nemoćna, jer je dijalog od samog početka vođen nesigurnim premisama.

„Pogotovo poslednjih godina, videli smo svu impotentnost EU u rešavanju ovog problema. U međuvremenu su se stvari na terenu promenile. Ne smemo zaboraviti da Kosovo pokušava da uspostavi što stabilnije i bolje odnose sa Trampom. Na drugoj strani ne vidimo suštinsku podršku Trampa predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Šta više, možemo očekivati neke kritičnije poteze u vezi sa pričama o manipulaciji izbora. Tako da za sada sve ostaje na statusu kvo“, procenjuje Džihić.

Očekuje, ipak, da će se EU u nekom momentu „probuditi“ i postati malo aktivnija, pogotovo imajući u vidu strah Unije da Amerikanci „kao buldožer pregaze EU u evropskom komšiluku“, što Kosovo i Srbija jesu.

„Očekujem neke nove inicijative, a koliko će biti potentne, jake, efikasne - to je teško reći. Do sada to nisu bile. Očekujem da će se u nekom momentu, kada se Balkan pojavi na Trampovoj mapi i on probuditi i da će biti novih inciijativa. Za sada ostajemo na onome što smo imali nekoliko godina“, zaključio je Džihić.