Džozef: Grenel će ubediti Nemačku u ideju o razmeni teritorija

Imenovanje specijalnog izaslanika SAD Ričarda Grenela za pregovore Beograda i Prištine, znači da Bela kuća veruje da on može da ubedi Nemačku da podrži ideju o razmeni teritorija između Kosova i Srbije, smatra američki analitičar Edvard Džozef.

On navodi da je pojačano uključenje SAD u dijalog istovremeno pozitivno i uznemirujuće i objašnjava da je dobro svako intenzivno interesovanje SAD za Balkan, jer je prošlo nekoliko godina od kada su se SAD distancirale od tog regiona i „spustile” ga na listi prioriteta.

„Istovremeno je čudno i uznemirujuće. Zašto je ambasador Grenel imenovan kada je nedavno Metju Palmer izabran za specijalnog izaslanika? Palmer, naravno, ima dugo iskustvo u regionu, dok je ambasador Grenel radio u UN, ima saznanja o regiji, ali ne na istom nivou. Dobro je što je Bela kuća, u vreme mnogih drugih kriza, zainteresovana da reši ovo pitanje, ali, istovremeno, čudno je i ostaje da se vidi šta to znači za američku politiku u regiji”, rekao je Džozef.

Američki analitičar dodaje da je moguće da u Vašingtonu veruju da je Grenel, koji je i ambasador SAD u Berlinu, osoba koja može da ubedi Nemačku da podrži ideju o razmeni teritorija, ali i da su poznati i stavovi važnih rukovodilaca u regionu da ta ideja može biti rizična i destabilizujuća.

„Kada je Bolton bio savetnik za nacionalnu bezbednost, mislim da je imao podršku za ideju o razmeni teritorija, koju je favorizovala i Federika Mogerini,  o jednoj vrsti podele Kosova, izgleda na severu, kod reke Ibar, gde bi četiri severne opštine pripale Srbiji, a jedan nedefinisan deo juga Srbije, Preševska dolina, pripao Kosovu”, rekao je Džozef i dodao da su „izgleda o tome razgovarali i Tači i Vučić” pre nekoliko meseci.

Prema njegovim rečima, Federika Mogerini je to podržala, ali se nemačka kancelarka Angela Merkel snažno usprotivila tome, kao i ostali rukovodioci u regionu koji su bili pod direktnim uticajem.

EU će takođe imenovati izaslanika za dijalog, a, kako kaže Džozef, on bi trebalo da sarađuje sa američkim izaslanikom.

„SAD ne može sama da dve strane odvede do sporazuma. Ponavljam, to i može biti razlog imenovanja Grenela, zato što je protivljenje Merkelove štetilo pristupu Mogerini, Boltona, Tačija i Vučića o podeli Kosova”, smatra Džozef.

Osvrćući se na rezultate izbora na Kosovu, Džozef kaže da su oni s jedne strane jak udarac za Tačija, budući da „ideja da on ima mandat birača o podeli Kosova zajedno sa predsednikom Srbije Vučićem jasno je da ne postoji” i da mu je nakon izbora jasno oslabljena pozicija, a sa druge strane, stav Aljbina Kurtija, koji bi mogao da postane premijer, jeste „pomešan”, jer je godinama insistirao na ujedinjenju sa Albanijom.

Kako kaže, ne sumnja da će se Kurti, ukoliko postane premijer, potpuno uključiti u razgovore, jer ih sada Tači ne može voditi bez konsultacija sa premijerom.

On navodi da je pojačano uključenje SAD u dijalog istovremeno pozitivno i uznemirujuće i objašnjava da je dobro svako intenzivno interesovanje SAD za Balkan, jer je prošlo nekoliko godina od kada su se SAD distancirale od tog regiona i „spustile” ga na listi prioriteta.

„Istovremeno je čudno i uznemirujuće. Zašto je ambasador Grenel imenovan kada je nedavno Metju Palmer izabran za specijalnog izaslanika? Palmer, naravno, ima dugo iskustvo u regionu, dok je ambasador Grenel radio u UN, ima saznanja o regiji, ali ne na istom nivou. Dobro je što je Bela kuća, u vreme mnogih drugih kriza, zainteresovana da reši ovo pitanje, ali, istovremeno, čudno je i ostaje da se vidi šta to znači za američku politiku u regiji”, rekao je Džozef.

Američki analitičar dodaje da je moguće da u Vašingtonu veruju da je Grenel, koji je i ambasador SAD u Berlinu, osoba koja može da ubedi Nemačku da podrži ideju o razmeni teritorija, ali i da su poznati i stavovi važnih rukovodilaca u regionu da ta ideja može biti rizična i destabilizujuća.

„Kada je Bolton bio savetnik za nacionalnu bezbednost, mislim da je imao podršku za ideju o razmeni teritorija, koju je favorizovala i Federika Mogerini,  o jednoj vrsti podele Kosova, izgleda na severu, kod reke Ibar, gde bi četiri severne opštine pripale Srbiji, a jedan nedefinisan deo juga Srbije, Preševska dolina, pripao Kosovu”, rekao je Džozef i dodao da su „izgleda o tome razgovarali i Tači i Vučić” pre nekoliko meseci.

Prema njegovim rečima, Federika Mogerini je to podržala, ali se nemačka kancelarka Angela Merkel snažno usprotivila tome, kao i ostali rukovodioci u regionu koji su bili pod direktnim uticajem.

EU će takođe imenovati izaslanika za dijalog, a, kako kaže Džozef, on bi trebalo da sarađuje sa američkim izaslanikom.

„SAD ne može sama da dve strane odvede do sporazuma. Ponavljam, to i može biti razlog imenovanja Grenela, zato što je protivljenje Merkelove štetilo pristupu Mogerini, Boltona, Tačija i Vučića o podeli Kosova”, smatra Džozef.

Osvrćući se na rezultate izbora na Kosovu, Džozef kaže da su oni s jedne strane jak udarac a Tačija, budući da „ideja da on ima mandat birača o podeli Kosova zajedno sa predsednikom Srbije Vučićem jasno je da ne postoji” i da mu je nakon izbora jasno oslabljena pozicija, a sa druge strane, stav Aljbina Kurtija, koji bi mogao da postane premijer, jeste „pomešan”, jer je godinama insistirao na ujedinjenju sa Albanijom.

Kako kaže, ne sumnja da će se Kurti, ukoliko postane premijer, potpuno uključiti u razgovore, jer ih sada Tači ne može voditi bez konsultacija sa premijerom.