Ejde: Međusobno priznanje palo u drugi plan, a ono je rešenje

Specijalni izaslanik za Kosovo nekadašnjeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana, Kaj Ejde izjavio je da vlada u Prištini mora blisko da sarađuje sa saveznicima, naročito kada je u pitanju formiranje Zajednice srpskih opština, te dodao da konačno rešenje u odnosima Srbije i Kosova vidi - u međusobnom priznanju, koje je, konstatuje, sada palo u drugi plan.

Ejde je za Nacionale rekao da je pre 18 godina, kada je bio na dužnosti, cilj bio da Srbija prizna Kosovo kao državu i da dođe do uzajamnog priznanja, dodajući da tada nije bilo reči o tome da Zajednica srpskih opština treba da ima autonomiju i predstavlja "državu u državi".

Zamera Srbiji što nije priznala Kosovo.

Na pitanje kako vidi to što formiranje ZSO i dalje predstavlja najveći problem, ne samo između Kosova i Srbije, već i u odnosima Prištine sa međunarodnom zajednicom, odgovara da se "preteralo sa tim pitanjem" i da "nema apsolutno nikakve simpatije prema onima koji veruju da bi to mogla biti neka srpska enklava koja bi kasnije mogla da preraste u neku još veću autonomiju".

Vladi Kosova predlaže da blisko sarađuje sa ključnim saveznicima, a posebno da zajedno sa njima definiše "domet" ZSO.

"Važno je da Vlada Kosova blisko sarađuje sa svojim saveznicima, da utvrdi povezanost opština sa srpskom većinom ili Zajednicom, što je u njenom ustavnom okviru. Morate biti pragmatični po tom pitanju. Ono što sam svaki put ponavljao je da to treba da bude deo opšteg državnog okvira Kosova, sa Ustavom Kosova. Čitav napor koji je uložen pokazuje nedostatak volje za pregovore, i veoma sam razočaran što ovo pitanje, 18 godina otkako je osmišljeno i pozdravljeno i od strane Prištine i Beograda, i dalje ostaje sporno. Mislim da je to simptom nečeg drugog", rekao je Ejde.

Prema njegovim rečima, danas je situacija takva da je uzajamno priznanje Kosova u drugom planu.

"Sada je to izvučeno iz tog i prebačeno u drugi kontekst, kao predlog 'plana B'. Nikada nisam imao simpatije za 'plan B'. Mislim da Srbija treba da prizna Kosovo i tačka. To je oduvek bio moj pogled. Da, ćutao sam u poslednjem periodu, ali vidim da je podignut ovaj 'plan B'. Moj cilj od početka je bio da razgovaramo o budućnosti, a to je za mene značilo konačni status. A danas nismo tu. Razgovaramo o nekakvom hibridu", ocenio je Ejde.

Kaže da je on imao nameru da ZSO pripada Kosovu i bude deo kosovskih institucija, ali da opštine sa srpskom većinom imaju mogućnost da međusobno sarađuju.

"Jasno je da je postojala, a čini se i dalje, potreba da opštine sa srpskom većinom budu u mogućnosti da sarađuju po određenim pitanjima, da postoje te horizontalne veze. Ja sam ih precizirao kada sam počeo da pišem izveštaj koji se odnosio na obrazovanje, zdravstvo i neke druge stvari", naveo je on.

Dodaje da je njegov tim smatrao da ne treba da postoje paralelne institucije koje su bile pod kontrolom Beograda, ali da je "sasvim bilo u redu da pomaže na način koji je prihvatljiv Prištini".

"Nema ništa loše ako Beograd pomaže na načine koji su prihvatljivi državnim organima Kosova, da pomogne, na primer, u obrazovanju, saradnji oko kulture, u okviru zdravstva, jer u to vreme, sećate se, Srbe nije lečio albanski lekar i obrnuto. To je bila situacija kada sam došao na Kosovo. Da budemo jasni, to ne znači da postoji neželjeno mešanje Beograda, već da se obezbedi da postoje mehanizmi koji proširuju mogućnost da Srbi na toj teritoriji zaštite svoje interese na onim područjima koje smo identifikovali. Ovde ne govorimo o velikim entitetima, već o malim opštinama, sa relativno malim brojem stanovnika. I da svako od njih nema ovu mogućnost za horizontalno povezivanje", pojašnjava Ejde.

Na pitanje šta misli o sporazumu između Srbije i Kosova koji je zamišljen kao "model dve Nemačke", sa de fakto uzajamnim, ali ne i pravnim priznanjem, Ejde naglašava da nije oduševljen time i da je za njega jedino konačno rešenje - obostrano priznanje.

Prema njegovoj oceni, Srbija ništa ne dobija time što odbija da prizna kosovsku nezavisnost i nije racionalno razmišljanje da Beograd može da dominira i ima kontrolu na Kosovu.

"I jedni i drugi nastoje da nastave put ka Evropi. Kosovo može da prihvati investicije, Srbija može da prihvati investicije. Obe zemlje mogu da cvetaju. Ali umesto toga imamo ovu priču koja se nikada ne završava", zakljulio je Ejde.