Eskobar, Lajčak, Pletner i Bon posle Božića u Beogradu

Predstavnici EU, SAD, Francuske i Nemačke trebalo bi nakon božićnih praznika da posete Beograd, kako bi ubrzali rešavanje kosovskog pitanja, pišu Novosti.

Beograd bi prvo trebalo da posete specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lakčak i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, zajedno sa izaslanicima francuskog i nemačkog predsednika, Emanuelom Bonom i Jensom Pletnerom, dok su nakon toga moguće posete i drugih zvaničnika, navode Novosti.

Pozivajući se na svoje izvore, Novosti navode, da je cilj tih poseta da se srpski državni vrh ubedi da pokrene političke pregovore sa Prištinom, koji bi bili zasnovani na francusko-nemačkom predlogu, odnosno predlogu Evropske unije za pitanje Kosova.

"Ovaj dokument, čak i dorađen, neprihvatljiv je za Beograd, jer prema informacijama koje su se pojavljivale u javnosti u svojoj srži ima priznavanje Kosova, odnosno od Beograda se traži da ne blokira prijem Prištine u Ujedinjene nacije", navode Novosti.

U međuvremenu su na taj dokument i Beograd i Priština poslali svoje primedbe, ali je prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i revidiran tekst i dalje neprihvatljiv za Srbiju. 

Kako se navodi u tekstu, pored američko-evropske četvorke nije isključeno da u narednom periodu u Beograd dođe još jedan izaslanik iz Kvinte, koja je i do sada prednjačila u pritiscima na Srbiju.

Novosti podsećaju da i Velika Britanija takođe ima svog "specijalca" za Zapadni Balkan, a to je Stjuart Pič. Svoje izaslanike za region imaju i Slovenija (Anžej Frangeš) i Grčka (Sofija Gramata). Pored Pletnera, regionom se u ime Berlina bavi i Manuel Zaracin, kojeg je imenovala Vlada Nemačke.

Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije, kaže da očekuje "višedimenzionalne pritiske, ali i razne ponude iz SAD i EU".

"Ova godina je možda i poslednja šansa za uspeh projekta nezavisnog Kosova, jer se polako iscrpljuju potencijali i pritisaka i kvazijedinstva Zapada po ovom pitanju. Jer, već od 2024. godine slede izbori u SAD, ali i evropski izbori, i onda će fokus biti usmeren na unutrašnju politiku. Zato se i žuri da se sinhronizuje evropsko-američki pritisak kako bi se "upakovalo" neko rešenje na koje bi pristala Srbija i koje bi slomilo otpor pet država EU koje ne priznaju KiM", rekao je Miletić.

Docent na FPN Milan Krstić naveo je da će Vašington nastojati da ne bude preterano u prvom planu u vezi sa pregovaračkim procesom oko Kosova, koji se vodi uz posredstvo EU.

"Ali u bekstejdžu mogu da urade mnogo, između ostalog, pritiscima na Prištinu da implementira Zajednicu srpskih opština. To bi dovelo do mogućnosti da se Srbi vrate u institucije i odblokira situacija u kojoj se trenutno nalazimo, a gde nema baš mnogo potencijala za napredak. Ukoliko bi to uspeli da urade, ono što bi bilo neophodno u narednom periodu jeste da se, u kontekstu mogućeg konačnog dogovora Beograda i Prištine koji bi bio na bazi francusko-nemačkog predloga ili nekog drugog, Amerikanci potrude da to bude praćeno i finansijski adekvatnim instrumentima, u vidu investicija, ekonomske pomoći", smatra Krstić.