EU treba da signalizira Zapadnom Balkanu da proširenje nije završeno

Evropska Unija
Izvor: RTK

Evropska unija zemljama Zapadnog Balkana treba da pokaže da evrointegracije nisu proces bez završetka, jedna je od glavnih poruka učesnika debate "Srbija nakon pandemije: EU-Zapadni Balkan Brdo Samit bez napretka ili korak napred?", održane danas u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fridrih Ebert fondacije, prenosi Tanjug.

Generalni sekretar Bledskog strateškog foruma Peter Grk rekao je da se komunikacija svodi na zamerke Evropske unije da region ne čini dovoljno, dok druga strana, pozivajući se na izostanak konkretnih datuma i podsticaja, tvrdi da Uniju ne zanima proširenje.

Grk je istakao da je pitanje ko će da načini prvi korak - region donošenjem dobrih vesti ili EU koja će konačno reći da je proširenje njen stateški interes.

"Bilo bi dobro za EU da pokaže da proces proširenja nije gotov, da nije priča bez kraja, već da će se završiti inkluzijom ovih zemalja", objasnio je on.

Šefica sektora za evrointegracije i ekonomiju iz Delegacije EU u Srbiji Andrea Hohuber poručila je da je Deklaracija nastala na Samitu u Kranju korak napred za Zapadni Balkan i dodala da je stav EU jasno pokazan u prvom paragrafu, u kojem se govori o evropskoj perspektivi regiona i proširenju.

Generalna sekretarka organizacije Evropa nostra Sneška Kvadvlih-Mihailović ocenila je da mogućnosti proistekle iz sastanka u Kranju nisu samo deklarativne, već da se radi o konkretnim programima i novcu.

"Gotovo nijedna oblast važna za razvoj društva nije zaobiđena i sadrži značajnu novinu, aneks koji se odnosi na inovacije sa naglaskom na ulaganje u ljudski kapital", rekla je Kvadvlih-Mihailović.

Ona je istakla važnost uključivanja civilnog društva u komunikaciju koja se obično odvija na nivou visokih državnih zvaničnika jer, kako tvrdi, upravo oni koče reforme.

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić rekla je da je loše što se na polju otvaranja pregovaračkih poglavlja već dve godine ništa ne dešava.

"Otvaranje poglavlja nije samo formalnost, jer zemlje Zapadnog Balkana moraju ozbiljno da snime svoj sektor, potrebne reforme i promene", navela je ona.

Minić je kao posebno razočaranje istakla to što sa Albanijom i Severnom Makedonijom nisu započeti pregovori, dodajući da u globalnom kontekstu EU prvo mora da pokaže uspeh na svom kontinentu, gde je sve veći uticaj Rusije, Kine, arapskih država, Turske i drugih. Ona smatra da postoje zemlje prijatelji proširenja EU - susedi kandidata, države sa juga i iz centralne Evrope, a da su najtvrđe jezgro stare zemlje EU i skandinavske zemlje, koje su veoma striktne po pitanju proširenja.

Direktorka Instituta za evropsku politiku u Skoplju Simonida Kačarska navela je da je regionu potreban pozitivni pritisak kada je reč o vladavini prava, ali i da zemlje ne treba samo da izvršavaju naloge već nađu svoju ulogu u zajednici. Ona je poručila da je poverenje građana u evropski put ozbiljno uzdrmano i dodala da posle pandemije bez prave strategije socijalni i ekonomski jaz između zemalja članica i regiona može biti samo veći.