Euronjuz: Tri ključna razloga za zakon koji su predložili senatori

Američki senatori
Izvor: Ekonomia Online

Američka korporacija za međunarodno razvojno finansiranje (DFC) imaće ključnu ulogu u ekonomskom povezivanju zemalja Zapadnog Balkana i Sjedinjenih Američkih Država, rekli su diplomatski izvori Euronjuza u Vašingtonu povodom predstavljanja nacrta Zakona o demokratiji i prosperitetu na Zapadnom Balkanu koji je zajedno podnela grupa senatora.

Kancelarija DFC otvorena je pre dve godine u Beogradu na osnovu sporazuma koji su u Vašingtonu potpisali predsednici SAD Donald Tramp i Srbije Aleksandar Vučić, ali njen rad nikada u potpunosti nije zaživeo uprkos najavama da će privrednicima Srbije, kroz grantove te agecnije, na raspolaganju biti 400 miliona dolara. 

Kako su naveli izvori Euronjuza, grupa senatora traži od Bele kuće da se pojača uloga i prisustvo DFC-a u Evropi, pre svega na Zapadnom Balkanu i drugim delovima istočne Evrope, te da se otvori više regionalnih kancelarija čiji bi cilj bio ekonomsko jačanje ovog regiona. Izvori prenose da je Beloj kući predočeno da, ukoliko želi da ekonomski osnaži ovaj region, moraju da postoje kancelarije DFC-a koje bi radile u punom kapacitetu. 

Zakon koji je predstavljen prošle nedelje, a koji su zajedno pisali republikanski i demokratski senatori predviđa i pomoć državama Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije. Stejt departmet bi, prema mišljenju senatora, trebalo da pruži konkretnu, praktičnu pomoć Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Kosovu, kako bi se izborile sa korupcijom, ostvarile ekonomski napredak i približavanje EU. Kako bi se to obezbedilo biće formirana antikorupcijska jedinica koja bi tesno sarađivala sa vlastima na Balkanu. 

Kako navodi izvor Euronjuz Srbija, postoje tri glavna razloga zašto su senatori predložili ovaj Zakon.

"Prvi je zato što ovi senatori smatraju da Balkan treba da bude među prioritetima spoljne politike Vašingtona. Tokom posete ovom regionu, proletos, shvatili su da u regionu postoji veliki problem sa odlivom mozgova jer budući lideri  žele da napuste te zemlje umesto da ostanu i nađu razlog da pokrenu svoje biznise i da učine svoje zemlje jačim i otpornijim i da osiguraju njihov evroski put. Postoji i zabrinutost zbog uticaja Putinove administracije u regionu i shvatili su da taj uticaj jača od kako je Rusija izvršsila invaziju na Ukrajinu", navodi izvor.

"Srbija treba da odluči"

Vlasti u Vašingtonu treba, smatraju senatori da više pažnje posvete uticaju Moskve na dešavanja u regionu. Putinova administracija, smatraju u Kongresu "spremna je da izazove haos i nestabilnost na Zapanom Balkanu kako bi prikrili neuspehe u Ukrajini". Zbog toga senatori traže od Bele kuće da pomogne regionu kako bi se odupreo Rusiji, čiji je cilj, smatraju u Vašingtonu, sprečavanje zemalja Zapadnog Balkana da postanu članice EU i NATO. 

Izvor Euronewsa iz Vašingtona kaže da je najveći uticaj Rusije na Srbiju te da tu treba da se usmeri pažnja Bele kuće. Kongres je, kako nam je rečeno, ohrabren reakcijom Beograda na početku rata u Ukrajini, kada je Srbija podržala rezolucije UN i osudila poteze Rusije. Takvu reakciju, kako su nam rekli, Vašington nije zaboravio, ali sada Beograd trebad a pokaže odlučnost.

"Srbija treba da odluči da li svoju budućnost vidi u kratkoročnim partnerstvima sa predsednikom Putinom ili u prosperitetnim odnosima sa EU", stav je američkih senatora, koji  je preneo izvor.

Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, kažu naši izvori iz Vašingtona, treba da pomogne Srbiji ali i regionu da se oslobode Ruskog uticaja, pre svega kada su u pitanju ekonomija i energetika. Kako je istakla demokratska senatorka Džin Šejhin u predstavljanju ovog nacrta na svojoj veb stranici, "usred ni sa čim izazvanog rata Rusije u Ukrajini i Putinovih jasnih ambicija da širi zloćudni uticaj širom Istočne Evrope, odnos SAD sa Zapadnim Balkanom je ključan".

"Novi dvostranački zakon jača trgovinu i investicije između SAD i Zapadnog Balkana, dok se bori protiv korupcije, kroz usvajanje posebnog zakona za sankcije protiv destabilizirajućih aktera. Sve to otvara put širim evroatlantskim integracijama", rekla je ona.

Osim Šejhin, nacrt su podržali i republikanski senator Rodžer Viker, kao i senatori Dik Durban, Tom Tilis, Kris van Holen, Ben Kardin i Kris Marfi. Upravo su Šejhin, Tilis i Marfi još u aprilu, samo nekoliko nedelja pošto je na dužnost ambasadora SAD u Srbiji stupio Kristofer Hil, posetili Srbiju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu što je bio, kako su tada ocenjivali analitičari, jasan znak angažovanije politike SAD prema regionu.

Vraćanje fokusa na Zapadni Balkan

Sam dolazak Džoa Bajdena na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država doprineo je vraćanju Zapadnog Balkana u fokus američke spoljne politike, a to je postalo posebno izraženo zbog ruske invazije na Ukrajinu, pa i tenzija na Tajvanu. U takvim burnim globalnim dešavanjima, povećan je interes SAD da Zapadni Balkan, koji se doživljava i kao trusno područje što više privuku sebi. Da Amerika teži da ima najjači uticaj u ovom regionu izvesnije je i nakon što je grupa senatora iz Demokratske i Republikanske stranke predstavila nacrt zakona koji se tiče upravo ove regije.

Da će se možda posebna pažnja posvetiti Srbiji, koja se zbog rata u Ukrajini našla u posebno osetljivoj poziciji, govorilo je i samo imenovanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu. Ovaj iskusni diplomata "prekinuo" je penziju i počeo mandat u jeku krize koja je zahvatila Evropu. Važi za dobrog poznavaoca regiona i čoveka koji ima "visok nivo odnosa" sa američkim državnim sekretarom i sa predsednikom SAD.

Nekoliko nedelja nakon njegovog dolaska u Beograd je stigao o niz američkih zvaničnika, nakon senatora Šejhin, Tilisa i Marfija, u poseti Zapadnom Balkanu boravila je i Karen Donfrid, pomoćnica državnog sekretara SAD iz Biroa za evropske i evroazijske poslove.

"Praktično od momenta kada je došao na vlast dodatno se pojačao fokus na ceo region, tako da je rat u Ukrajini samo ubrzao već postojeće trendove koji postoje u američkoj spoljnoj politici za ovaj region, da ga više privuku ka Zapadu i u političkom, i u energetskom smislu", rekao je ranije za Euronews Srbija Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put koji je dodao da s obzirom na to da nacrt zakona dolazi sa obe strane, od predstavnika obe partije, da je veća verovatnoća da će on na kraju i da bude usvojen.