Senatorka Šahin: Zakon o Zapadnom Balkanu je pokušaj da se region vrati u fokus

SAD
Izvor: Reporteri

Američka senatorka Džin Šahin, koja je jedan od inicijatora američkog Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, koji su nedavno predložili senatori i iz redova Demokrata i republikanaca, rekla je da su učvršćivanje demokratije, podsticanje ekonomskog napretka i suzbijanje korupcije načini da se odvrati štetni uticaj.

Ona je za Glas Amerike rekla da je Zakon pokušaj da se obnovi fokus na zemlje Zapadnog Balkana i na značaj nastavka napretka tih zemalja ka zapadu, integraciji u EU i potpuno formiranim demokratijama.

"To je suštinski cilj zakona. Rešavanje problema korupcije je važan deo toga, i ovaj predlog daje ovlašćenja državnom sekretaru da pruži tehničku pomoć zemljama koje traže pomoć u rešavanju problema korupcije", izjavila je senatorka Šahin.

Saradnik američkog Instituta za spoljnopolitička istraživanja (FPRI) Ričard Kremer kaže da pristup sprečavanju malignog stranog uticaja često počinje od pitanja kako se boriti sa institucionalnom korupcijom.

"Način na koji zemlje kao što su Kina, Rusija i Iran posluju zasnovan je na netransparentnosti, tajnim dogovorima i često na dogovorima koji se ne dele sa javnošću, kao što su planovi u različitim infrastrukturnim projektima kakve smo videli u Cnroj Gori, Severnoj Makedoniji i drugde. To je naravno deo kinske inicijative 'Pojas i put', ali i ruskih aranžmana. Rusi takođe vole upravo takvu, korumpiranu poslovnu praksu kakvu sam opisao", kaže Kremer.

Prema njegovim rečima, obavljanje poslovanja na odgovoran i transparentan način, i vladina podrška trgovini i investcijama u tim područjima su ključni da se maligni antidemokratski akteri spreče da destabilizuju ili vrše preveliki uticaj u zemljama Zapadnog Balkana, kako bi građani tih zemalja, putem glasanja i kroz građansko društvo, odlučivali o tome u kakvoj zemlji žele da žive.

"Nije nezamislivo da bi, u slučaju da Srbija počne da zvecka oružjem na primer u pogledu prava etničkih Srba na Kosovu, ili tretmana Srba u Republici Srpskoj, to moglo da vodi nekoj vrsti sankcija. Uz to, ako Srbija pokuša da zaobiđe različite režime sankcija koji se odnose na Rusiju i ako se utvrdi da u srpskoj eliti postoje pojedinci koji obavljaju biznis kao uobičajeno, mimo sankcija, oni bi mogli da budu sankcionisani“, kaže Kremer.

Autori predloga zakona veruju da bi veća ekonomska stabilnost i snažnije demokratske institucije povećali zadovoljstvo građana, smanjili iseljavanje mladih i učinili građane manje sklonim da podležu dezinformacijama. Zato predlažu programe za mlade lidere, traže ranije najavljeno otvaranje regionalne kancelarije DFC-ja – Korporacije za finansiranje razvoja i promociju univerzitetskih partnerstava.

Kako se navodi, predlog ne sadrži iznos finansijske pomoći regionu iz federalnog budžeta, a dodaje se da ukoliko bude usvojen, o tom iznosu će se odlučivati kasnije.

"Ako predlog u Senatu bude usvojen, a mislim da hoće jer je administracija za to, iako proteklih najmanje 16 meseci nije preduzimala neke energične korake u odnosu na Balkan, sve dok nema vojnog izdvajanje ili nekog veće izdvajanja koje bi sa stanovišta drugih senatora bilo opterećenje za poreske obveznike, ne vidim veće prepreke tome da predlog bude usvojen", veruje Kremer.

On smatra da predlog šalje pravu poruku.

"Mislim da je izuzetno značajna i apsolutno je pravo vreme za ovu vrstu inicijative, sada kada se Vladimir Putin nedvosmisleno pokazao kao brutalni diktator sa potpunim ignorisanjem suvereniteta zemalja i ljudskih prava. Nema sumnje kod nijednog kredibilnog svetskog lidera da li je korisno održavati bilo kakve komercijalne, diplomatske i druge odnose sa Rusijom", kaže Kremer.

Dodaje da Moskva proteklih 10-12 godina, ako ne i duže, ima sve jače prisustvo na Zapadnom Balkanu, i daje sve od sebe da zemlje Balkana ostanu zaglibljene u korupciji različitog nivoa, i neodlučne u pogledu pristupanja Zapadu i evroatlantskoj zajednici.

"Održavanje jednog kontrolisanog stepena nestabilnosti širom regiona, ide u prilog Rusiji koja želi da ovaj deo Evrope bude njeno "dvorište" kako bi sprovodila svoje ciljeve, skoro isključivo na štetu transatlantske zajednice", smatra on.

Glas Amerike navodi da su kosponzori zakona demokratski senatori Ričard Durbin, Kris Van Holen, Ben Kardin i Kris Marfi i republikanski senator Tom Tilis.