Fama: Bez ustupaka nema konačnog sporazuma Kosova i Srbije

Konačni sporazum između Kosova i Srbije će najverovatnije podrazumevati velike ustupke, uključujući široku autonomiju srpskih opština ili razmenu teritorija, navodi u analizi Međunarodna krizna grupa u svom poslednjem jesenjem izveštaju, prenosi Ekonomija Onlajn.

Jedan od sastavljača tog izveštaja, Đuzepe Fama, šef evropskih poslova u toj organizaciji, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, rekao je da EU ne bi trebalo da nameće ograničenja dijalogu i da SAD treba da igraju ulogu u ubeđivanju Kosova da redizajnira platformu za dijalog.

Fama je istakao da ukoliko Kosovo pristane na široku autonomiju opština sa srpskom većinom, isto bi trebalo da važi i za Preševsku dolinu u Srbiji.

Prema njegovim rečima, manevarski prostor je vrlo uzak i diplomatija je često napravila korak napred i dva koraka unazad, zbog složenosti kosovskog pitanja.

"Ključ je definitivno gurati što više ka potencijalnom konačnom rešenju. Novi izaslanik EU Miroslav Lajčak obavestio je Savet za spoljnu politiku EU, koji je odobrio njegovu strategiju iz nedavnih razgovora Beograda i Prištine, a među Evropljanima postoji zamah koji je pomogao da se postigne eventualni sporazum. Ali, diskutabilno je da li se to može brzo postići", ocenio je Fama.

Naglasio je da dosadašnja ravnoteža ostaje nepromenjena, jer EU ima veliki znak pitanja za uzajamno priznavanje, ted a tako nešto nije jasno navedeno u mandatu specijalnog predstavnika.

"Važno je doći do te tačke, postići međusobni dogovor da izveštaj o normalizaciji odnosa treba da sadrži priznanje, element koji je težak zbog činjenice da do danas pet država članica i dalje ne priznaje Kosovo. Stoga će to zapravo biti stvar diplomatije", poručio je Fama.

Odgovarajući na pitanje postoji li mogućnost postizanja kompromisa u dijalogu između Kosova i Srbije i postoji li rizik da razgovori propadnu zbog trenutne retorike, poručio je da takva retorika uopšte ne pomaže dijalogu i postizanju trajnog rešenja.

"Jedna od naših preporuka je da EU udvostruči napore i bori se protiv dezinformacija o dijalogu. Ovde treba naglasiti dve stvari. Prvo, mora se razumeti da ne postoji rešenje gde će samo jedna strana biti potpuni pobednik. Ne može biti scenarija u kojem će Kosovo i Srbija moći u potpunosti da ispune svoje zahteve, pa će morati da popuste. Druga se tiče uloge EU, koja ne bi trebalo da spreči Beograd i Prištinu da sami identifikuju potencijalno rešenje, što možda nije u potpunosti u skladu sa onim što Brisel preporučuje", dodao je Fama.

Istakao je takođe da u izveštaju Krizne grupe pozivaju EU da se uzdrži od politika koje sprečavaju strane da razgovaraju o rešenjima, uključujući razmenu teritorija.

"Većina evropskih zemalja, međutim, preferira drugu alternativu, koja uključuje decentralizaciju ili veću autonomiju za opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i u Preševskoj dolini, ali do sada su stranke možda bile za druga rešenja. EU mora da izbegava utvrđivanje ishoda dijaloga, pre nego što se strane dogovore o rešenjima koja bi za njih mogla biti prihvatljiva", ukazao je Fama.

Govoreći o tome da li je ideja o razmeni teritorija još uvek na stolu, naveo je da su obe strane su nagovestile spremnost da razmotre alternative, uključujući razmenu teritorija.

"Naravno, ovo ostaje veoma osetljivo pitanje, jer se druga alternativa autonomiji srpskih opština smatra problematičnim pitanjem, posebno na Kosovu. Stoga je jedan od načina na koji EU može da pruži pomoć da testira stranke šta žele i razgovara o prospektu tih opcija, a da se javno ne suprotstavi svemu što nije na njenoj platformi", ocenio je Fama.

Takođe je dodao govoreći o onim mogućnostima koje su na stolu, da se ne mogu ograničiti samo na te opcije.

"Ali, istina je da smo analizirali mogućnosti, kao i javne projekcije u vezi sa onim o čemu se do sada razgovaralo u dijalogu, uključujući brojne intervjue koje smo imali sa raznim strankama na Kosovu i u Srbiji, i naravno i sa evropskim diplomatama", poručio je Fama.

Prema njegovim rečima, kao krizna grupa smatraju važnim da Kosovo i Srbija shvate da svoje ciljeve ne mogu postići bez ustupaka, te da je u slučaju Srbije jasno da je ustupak da ona treba da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

"Za Kosovo, ako se ovo pitanje krene ka autonomiji opština sa srpskom većinom, to će podrazumevati veliku moć opština sa srpskom većinom. Postoji nekoliko evropskih modela koji se mogu koristiti, poput regiona Katalonije u Španiji ili regije Trentino-Južni Tirol / Sudtirol u Italiji. Dakle, ove regije su autonomne u okviru države. Ovo su neke od opcija koje bi Priština mogla da razmotri ako je u pitanju opcija autonomije", naglasio je Fama.

Odgovarajući na pitanje, može li opcija autonomije doneti destabilizaciju i ugrožavanje državljanstva, s obzirom da je Kosovo jasno stavilo do znanja da ga se plaši i da neće dozvoliti formiranje Republike Srpske na svojoj teritoriji, ukazao je da postoje i drugi slučajevi u drugim delovima Evrope gde su sistemi različiti, bez takvog scenarija.

"Ali u ovom slučaju, to bi značilo da bi se obe države složile da ponude široku autonomiju regionima u kojima žive manjine. Ovde se ne radi samo o Kosovu, već bi trebalo da se odnosi i na Preševsku dolinu u Srbiji. Važno je da obe zemlje krenu napred i postignu sporazum, zbog čega ovde preporučujemo EU da pomogne što je više moguće", ocenio je Fama.

Mišljenja je da se suočavaju sa delikatnim trenutkom kada relativna konvergencija između EU i SAD nije tako snažna kao što je bila u prošlosti, uključujući stavove prema mnogim sukobima u svetu.

"To bi se moglo promeniti nakon američkih predsedničkih izbora. Ali u slučaju dijaloga između Kosova i Srbije, u njihovom je interesu da budu zajedno, jer dele zajednički interes za pomoć koja treba da se pruži u obezbeđivanju regionalne stabilnosti i oni apsolutno mogu da nastave da rade zajedno", dodao je Fama.

Naveo je i da je politička uloga koju SAD može igrati u "praćenju" Kosova u redizajniranju pregovaračke strategije, dok EU nudi integracija čitavog regiona.

Govoreći o izjavama šefa spoljne politike EU Đuzepa Borelja i izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka da su protiv veštačkih rokova u dijalogu, naveo je da su bile vrlo optimistične.

"Mislim da su reči visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja bile vrlo optimistične kada je rekao da bi se sporazum o dijalogu mogao postići u roku od nekoliko meseci, a ne godina. Ali, važno je da se obe strane u potpunosti uključe u dijalog i na kraju uspeju", zaključio je Fama.