Francuski novinar Reno Žirar: Priština ne može da otme srpsko nasleđe na Kosovu

Francuski novinar i politikolog Reno Žirar istakao je u intervjuu za "Novosti" da Priština ne može da otme srpsko nasleđe i ukazuje da je na Kosovu potrebno obezbediti sigurnost srpskih manastira, zaštititi srpsku zajednicu koja tamo želi da ostane, sačuvati istorijsko nasleđe i sklopiti mir sa susedima.

"Oko Kosova je učinjeno mnogo grešaka. Trebalo ga je uključiti u Dejtonski sporazum. Realno, nije moglo da se očekuje da bude kao i ostatak Srbije. Teško je zamisliti da Albanci sa Kosova to prihvate. Trebalo je utvrditi poseban status, određenu autonomiju i povezanost sa Srbijom. Ali, to nije urađeno. Danas treba biti realan", kazao je Žirar.

Na pitanje šta podrazumeva ta realnost, Žirar kaže da ne bi trebalo biti previše nostalgičan.

"Jasno je da je Kosovo kolevka srpske crkve. To je istorijska činjenica. U srednjem veku oko Dečana bili su samo Srbi. Ali, u međuvremenu demografska slika je promenjena. Sada treba učiniti maksimalno što se može i prihvatiti stvarnost. Francuzi i Nemci su ratovali, ali danas žive u miru. Mogu to i Srbi i Albanci. Interes Srbije je u tome", dodao je.

Govoreći o tragedijama koje su se desile početkom maju u Beogradu, Žirar kaže da je to velika tragedija te da je negativni uticaj koji sa sobom donose mondijalizacija i globalizacija.

"Takvi masovni zločini se veoma često događaju u SAD. Ne ostaju lokalni fenomen, jer su sve informacije sada dostupne na celoj planeti, sat vremena pošto se dogode. To stvara želju za imitiranjem. I, to je, nažalost, nekima dalo ideje. Stravični masakr u Beogradu je bio direktna imitacija onoga što se dešava u SAD. Postoji ta fascinacija američkim televizijskim serijama u kojima ima mnogo nasilja. Ogroman broj prikazanih serija na TV su iz SAD. Ono što se dogodilo je prava kopija onoga što može da se vidi u tim serijama", naveo je.

Komentarušići posedovanje oružja koje je ostalo još iz rata u Srbiji, Žirar navodi da je suludo da se to oružje i dalje slobodno nalazi kod ljudi.

Kako kaže, to oružje potiče iz ratova u bivšoj Jugoslaviji devedesetih, ali, dosta ga je stiglo i iz Albanije, prilikom rušenja tamošnjih piramidalnih banaka 1997, prvo na Kosovo, a kasnije i na ceo Balkan.

Dodaje da je Vlada Srbije preduzela veoma dobru meru, amnestiju za sve koji ga dobrovoljno predaju i predlaže da bi možda mogli da razmisle da otkupe to oružje jer, kako veruje, tako bi više sakupili.

Navodi da je u Francuskoj bilo mnogo tuge zbog te strašne tragedije u Beogradu, kao i da Francuzi nisu mogli da veruju da tako nešto danas može da se dogodi u Srbiji.

Komentarišući neke navode da je u svetu dana mnogo više nasilja, Žirar kaže da možda u odnosu na vreme od pre 30 ili 40 godina danas ima više nasilja na ulicama, ali da realnost govori da se u suštini nasilje smanjuje.

"Moj deda je ratovao u Prvom svetskom ratu, sa Srbima, na Solunskom frontu protiv Bugara i Austrougara. Na njegovom fakultetu izginuo je svaki drugi student! U Drugom svetskom ratu bilo je mnogo nemačkog i američkog bombardovanja, nasilja u ratovima na sve strane. Mi smo otada imali i kolonijalne ratove u Alžiru, vi ste doživeli raspad Jugoslavije, ali generalno ranije je u Evropi bilo mnogo više nasilja", dodaje.

Na pitanje kako gleda na sukob u Ukrajini, Žirar navodi da su svi mislili da se nasilni raspad dogodio samo u Jugoslaviji.

"Bili smo iznenađeni da se Sovjetski Savez raspao mirno. Ali, mrtvi dolaze danas. U suštini, kriza razdvajanja SSSR i prolivanje krvi su samo bili odloženi", kaže.

Smatra da je realnost takva da nijedna od dve strane ne može da dobije taj rat i dodaje da da je mogla, Rusija bi ga već dobila.

Navodi da je Putin potcenio hrabrost, snagu i moral ukrajinskih trupa i istovremeno precenio kvalitet sopstvene vojske.

"Potcenio je i solidarnost evropskih zemalja prema Ukrajini. Ne može da pobedi i zato što su Evropljani isporučili ogromne količine oružja Kijevu. Ali, ni Ukrajina ne može da pobedi, zbog strateške snage Rusije. Rusi su u istoriji pokazali da su gubili bitke, ali ne i ratove", kaže.

Na pitanje gde je izlaz, Žirar podseća da je u jednoj od svojih kolumni još početkom godine pokrenuo ideju da bi Kina trebalo da bude iskreni posrednik.

"Nije realno da Putin učini ustupke Zelenskom koga vidi kao neprijatelja i ne shvata ga ozbiljno. Ali, može da ih učini svom prijatelju Si Đinpingu, uz poruku da želi da spase mir u svetu. Jedino Kina može da reši rusko-ukrajinski konflikt. Nadajmo se da će to biti što pre. Ali, pregovori će uvek biti odjek situacije na terenu", dodaje.

Kaže i da razume u potpunosti da Srbija ne prihvata secesiju delova Ukrajine jer je Srbija takođe patila zbog dvostrukog nelegalnog rata NATO: napad Severnoatlantske alijanse 1999. na Srbiju nije dobio saglasnost UN, niti je Srbija napala drugu članicu NATO.

Takođe, kako kaže, može da se razume i to što se Srbi nisu priključili sankcijama protiv Rusije, iz više razloga.

"I sami su preživeli embargo i dobro znaju da se time kažnjava narod, a ne vlast. Znaju i da su sankcije često kontraproduktivne. Treba imati na umu i čvrsto tradicionalno prijateljstvo Srba i Rusa", dodaje.

Na pitanje da li je Srbiji mesto u EU, imajući u vidu te osobenosti, Žirar kaže da Srbija ima dobre odnose sa velikim zapadnim nacijama, kao što je Francuska, ali i sa SAD takođe, što je, kako kaže, veoma važno.

"Istina je da je Srbija pravoslavna, da je slovenska zemlja, da ima privrženost prema Rusiji. Ali, istina je i da su srpska civilizacija i način života zapadni. Srbi se dobro osećaju na Zapadu. Zalažu se za slobodnu štampu i demokratiju. Žive u Francuskoj, Čikagu, Nemačkoj, Švajcarskoj, dok Rusi dolaze da žive u Srbiji", naveo je Žirar.