Frankfurter Algemajne cajtung: Prvo privreda, onda politika

Politički su Srbija i Kosovo posvađane, ali privredne komore sarađuju tesno, ocenjuje nemački dnevnik "Frankfurter Algemajne cajtung", posebno ističući ulogu predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža u uspostavljanju ekonomske saradnje.

Ugledni nemački list podseća da je izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel za protekli vikend pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Hašima Tačija na razgovore u Belu kuću o ekonomskim odnosima.

Međutim, pre polaska na put u Vašington objavljena je vest o podizanju optužnice protiv Tačija, zbog koje je on morao da odustane od putovanja.

Taj razvoj, konstatuje list, ukazuje na teški okvir za srpsko-kosovsko približavanje.

Navodi se da je Grenel najavio da će ipak u Vašingtonu biti pregovarano, ali za sada nije jasno kada i na kom nivou.

Ističe se da je cilj Grenela da ekonomskim približavanjem stvori uslove za istorijsko političko pomirenje.

Takav dogovor, smatra list, mogao bi njegovom šefu Trampu omogućiti, pozivajući se na navodno rešen konflikt, da zatvori američku bazu na Kosovu, što bi mu dobro došlo zbog birača u predstojećoj predizbornoj kampanji.

Dnevnik ukazuje da je ekonomsko približavanje komplikovano, jer je odnos Beograda i Prištine, od kraja rata 1999., miroljubiv, ali neprijateljski.

Polazna osnova se od 2008. nije promenila, kada je Kosovo uz američku i širu evropsku podršku proglasilo nezavisnost, što Beograd ne priznaje i sprečava, podržan od Rusije i Kine, članstvo u UN i drugim međunarodnim organizacijama.

Grenel je, od imenovanja, počeo sa energičnom diplomatijom putovanja između Beograda i Prištine, usled čega je, početkom godine, potpisano više sporazuma o namerama, među kojima je i namera o ponovnom uspostavljanju direktne železničke linije Beograd-Priština, te i izgradnja autoputa.

Sve je to, kako podseća list, rađeno po motom „prvo privreda, onda politika“.

Uz pitanje da li je ekonomsko približavanje moguće, kada je politička situacija tako zamršena, FAZ navodi da je Čadež osoba sa kojim se Grenel proteklih meseci često sastajao.

Čadež, kako se dodaje, ima samo reči pohvale za Amerikance.

"Za mene je to osveženje. Grenel je došao u Beograd i pitao me otvoreno „šta želi privreda? Šta možemo učiniti da ljudi žive bolje?", kazao je šef PKS.

Iako ne želi da kritikuje EU, koja, kako dodaje list, godinama pokušava da Beograd i Prištinu navede na dijalog, Čadež je ukazao da u EU važi pravilo da ništa nije dogovoreno, pre nego što sve bude dogovoreno, što ima posledice da između Beograda i Prištine ništa nije dogovoreno, jer nije sve moglo biti dogovoreno.

Grenelov pristup, da se prvo reše suštinska pitanja, Čadež smatra, u ovom trenutku, efikasnijim.

To što je u Beogradu i Prištini najpre razgovarao sa investitorima i poslovnim ljudima je konstruktivno, naglasio je Čadež dodajući da je važno da dođe do pomeranja u razgovorima, u čemu je već uspeo Grenel.

Tako je američka inicijativa dovela do toga da se EU ponovo snažnije angažuje u regionu, što nije ništa loše.

Taj pristup podržava i Berat Rukići, predsednik kosovske privredne komore.

On je nabrojao brojne prepreke sa kojima su suočeni kosovski privrednici zbog nepriznavanja od strane Beograda.

Rekao je da srpske vlasti ne propuštaju na granici teretna vozila sa kosovskim tablicama, kao i da je zabranjen uvoz i tranzit robe sa „Made in Kosova“.

To, kako ističe, teško pogađa špediciju na Kosovu i sprečava srpsko-kosovsku trgovinu, te i izvoz Kosova na treća tržišta.

Da je rešenje u toj zamršenoj situaciji moguće i bez američke intervencije dokazale su privredne komore Srbije i Kosova, konstatuje FAZ.

List podseća da je kosovska privredna komora 2015.postala članica Evropske privredne komore, uz odobrenje Srbije, što je nezamislivo na drugim nivoima, gde Beograd pokušava da spreči članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

Dnevnik navodi da je PKS pre 2015.,takođe, bio protiv prijema Kosova u Evropsku komoru, ali je do preokreta došlo pod Čadežom.

U srpsko-kosovskim odnosima to je bila svetla tačka.

"Poruka privrede Srbije i Kosova je jasna. Čini mi se da je ta poruka stigla i do vlada u Beogradu, Prištini, Vašingtonu i Briselu, a to je potreban nam je novi početak u našim odnosima, i to na osnovama poverenja, pragmatičnog ophođenja prema realnosti i jačanje naših ekonomskih veza", podvukao je Čadež.