Fridman: Ono što smo učinli našom reakcijom na situaciju na Kosovu bila je strašna greška

Osnivač organizacije Džiopolitikal fjučers (Geopolitical Futures) i bivši predsednik Stratfora, jedne od najuticajnijih kompanija koja se bavi geopolitičkom analitikom, Džordž Fridman rekao je u intervjuu za Kurir TV da je pronalaženje kompromisnog rešenja za Kosovo pitanje za Srbiju i Kosovo, navodeći da je na njima da to shvate i da žive s posledicama.

„Na vama je da odlučite kako će se to desiti. Nije na nama. Kad smo mi pokušali da rešimo problem, napravili smo strašne greške, jer nismo razumeli problem“, dodao je.

Fridman, na pitanje kako Zapad i SAD mogu da bolje razumeju istorijsku i političku poziciju Srbije po tom pitanju, navodi da zapravo oni ne razumeju istoriju Srbije, kao što ni Srbija ne razume istoriju Sjedinjenih Država.

„Mi ne poznajemo sami sebe. Ono što smo svojevremeno učinili s našom reakcijom na situaciju na Kosovu bila je strašna greška. Ja sam tada smatrao da je to bila užasna greška. Ono što smo uradili na aerodromu u Prištini, kad smo opkolili Ruse, to je dovelo do Putina i nije trebalo da se dogodi. Problem Amerikanaca je što ne razumeju Evropu ništa bolje nego što Evropljani razumeju Amerikance“, kazao je Fridman. 

Kako je dodao, SAD i Srbija su dve veoma različite zemlje, a SAD je činila puno grešaka i uspešno zaštitila Evropu. 

„Veoma je važno da shvatimo da smo veoma različiti svetovi. Kad nam se ukrštaju putevi, to je biznis. Ukrštaju nam se putevi u pogledu tehnologije, ali ne moramo da budemo ujedinjeni na vojnom planu. Ne moramo da budemo konkurentni na vojnom planu. Mislim da je najvažnije shvatiti da mi vas ne razumemo. Vi ne razumete nas. Ne moramo da se razumemo. Dovoljno je samo da poslujemo jedni sa drugima“, smatra Fridman.

Na pitanje šta je realno očekivati od evropskih integracija za Srbiju u svetlu pitanja Kosova, Fridman je naveo da kada gleda na EU, ne vidi veoma moćnu silu. 

„Svaka zemlja članica nastoji da tu izvuče nešto za sebe. EU neće rešiti problem, jer EU ne želi da preuzima rizike. Poslovanje na ovom području je riskantno, ali mislim da je veoma važno da Srbija shvati da je EU stvorena za bogate zemlje koje štite svoje interese. Vi niste bogata zemlja, ali ste veoma dinamična zemlja. Brzo se razvijate kao i ostale zemlje Istočne Evrope i to bi trebalo da vam bude fokus - da sarađujete sa istočnoevropskim zemljama, pa čak i sa Sjedinjenim Državama u razvoju tehnologije, dok Nemci i Francuzi i dalje vode svoj miran život“, kazao je on za TV Kurir.

Kako je naveo, kada dođe u Srbiju i vidi stručni rad koji se obavlja sa američkim kompanijama, shvati da je u tome budućnost. 

„Najvažniji pokretač odnosa sa SAD je poslovni odnos koji Srbija ima sa Amerikom i u tome je odlična, što je veoma važno. Ključni savet je da se ne nađete na putu velikih sila, već da s njima istinski poslujete. Važno je shvatiti, a to Evropljani s teškom mukom razumeju, da Stejt department nije najvažniji deo Amerike. Odluke donose kompanije, poput tehnoloških firmi koje su ovde prisutne. Americi je prvenstveno važan biznis“, kazao je. 

Odgovarajući na pitanje da li litijum u Srbiji predstavlja šansu ili potencijalni rizik u odnosima sa Zapadnom Evropom i Kinom, Fridman ističe da će Srbija sarađivati s Kinom, sa Zapadnom Evropom i sa Amerikom. 

„To nisu ekskluzivni odnosi. To nije nekakav rat. Cilj Sjedinjenih Država je da ponude najbolju cenu i najbolje moguće ekonomske odnose, a ako su Kinezi bolji, okrenite se Kinezima. Ne morate na to gledati kao na takmičenje. Na ekonomskom planu, svako želi da bude najbolji i vi morate da donesete odluku na duge staze ko vam je pouzdaniji partner. To ne moraju da budu Sjedinjene Države. Možete da se odlučite za Kinu ili za Evropu ili da sarađujete sa sve tri strane, ali među njima se ne vodi ekonomski rat. Postoji samo zdravo takmičenje“, naveo je.

Upitan da li u tom takmičenju Srbija može da ugrozi energetskom diversifikacijom svoju ekonomsku bezbednost, Fridman kaže da energetska diversifikacija, svaka diversifikacija, jeste neophodna, kao i da postoji politička dimenzija. 

„Ponekad se politika ispreči. Ali mislim da je politika Srbije da ima višestruke odnose sa Kinom, sa EU, sa Sjedinjenim Državama, veoma lucidna. Diversifikacija vas štiti od zavisnosti od samo jedne zemlje. Jedan od problema Istočne Evrope i ostatka Evrope u odnosu na Ameriku ili Rusiju jeste da je veoma važno diversifikovati. To nije pretnja, to je bezbednost“, naglasio je Fridman.

Na pitanje o trenutnoj fazi globalne tranzicije, koja je započeta ratom u Ukrajini 2022. godine, a takođe i u svetlu najnovijih dešavanja na ukrajinskom ratištu, kao i na teritoriji Ruske Federacije, Fridman navodi da je najvažniji faktor da je Rusija izgubila rat time što ga nije dobila. 

„Teško je zamisliti da Crvena armija nije uspela da zauzme Ukrajinu za manje od dva meseca, jer već tri godine ratuju. Dakle, ne smemo da precenjujemo rusku moć. U tim pregovorima, predsednik Putin ih je odužio koliko god je mogao. On očigledno nije spreman da se nagodi pod ovim uslovima. U toj realnosti, on želi još jednu šansu za borbu. I jedna od stvari koja se dogodila tokom vikenda je spektakularan uspeh ukrajinskih obaveštajnih službi, koje su napale vojne ciljeve, a ne civilne i uništile veliki broj aviona. Mislim da je trenutno u Rusiji kriza. Vidimo da se Putin nije javno obratio građanima i oni svakako moraju to da preispitaju, jer pitanje je šta su još Ukrajinci provukli ispred njihovog nosa. Dakle, zaista smo na kritičnoj tački i na Rusima je odluka šta će uraditi. To više nije pitanje pregovora, već da li se rat nastavlja, kako će se nastaviti i da li može da se nastavi“, kaže Fridman.