Proces protiv četvorice lidera OVK u Hagu danas dobija epilog

Pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu danas u 10 sati biće izrečena prvostepena presuda četvorici lidera OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju – tri i po godine nakon početka glavnog pretresa i skoro šest godina od njihovog hapšenja i prebacivanja u pritvor.

Pažnja domaće, ali i međunarodne javnosti, usmerena je danas na Hag u iščekivanju sudske odluke o „četvorci“ optuženoj za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Glavna tužiteljka Kimberli Vest za njih je zatražila kazne od po 45 godina zatvora, dok je odbrana predložila oslobađanje.

Sudsko veće u Hagu dva puta je odlagalo presudu, prvo u maju za 20. jul, a zatim i za 16. septembar, zbog obimnosti dokaza i složenosti predmeta.

Izricanje presude, koje počinje u 10 sati, javnost će moći da prati na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

Optužnica za ubistva, progon, mučenja...

Optužnica na više od 300 strana tereti Tačija i još trojicu vođa OVK Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Selimija za ratne i zločine protiv čovečnosti, uključujući nelegalno pritvaranje, mučenje, ubistva i nestanke od marta 1998. do septembra 1999. godine.

U 10 tačaka optužnice detaljno se opisuju zlodela počinjena u 43 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno.

Oni su optuženi za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su u šest tačaka kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini. Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.

Takođe, prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP), čiji je cilj bio preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima - Srbima, Romima i Albancima koji su proglašavani za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaboraconiste“ sa srpskim vlastima.

Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portparol.

Tužilaštvo predložilo po 45 godina zatvora

U završnoj reči u februaru ove godine glavna tužiteljka Kimberli Vest istakla je da su svedočenja i dokazi izneti tokom postupka potvrdili da se izvršenja krivičnih dela bilo i da su optuženi za njih odgovorni.

Zatražila je da ih sud proglasi krivima po svih 10 tačaka optužnice, na jedinstvene kazne od po 45 godina zatvora.

Tužilac Džejms Pač prikazao je lokacije na kojima su žrtve držane, ubijane, zlostavljane, navodeći da se 437 događaja iz optužnice odnose na zatvaranja, a da je reč o lokacijama na Kosovu i u Albaniji.

Napomenuo je da su većina žrtava bili civili koji nisu učestvovali u neprijateljstvima, oni koji su se družili sa Srbima, nastavili da rade u državnim preduzećima, koji nisu želeli da se pridruže OVK, pristalice DSK, kosovski Srbi, Romi, Makedonci...

Dodao je da se uzimanje na metu i zlostavljanje pod komandom optuženih odvijalo po istom šablonu.

Ukazao je da u većini slučajeva pripadnici OVK zatvorenima nisu navodili razloge za hapšenje, te da su neki uhapšeni pošto im je naloženo da dođu u štab OVK, kao što se desilo Kučiju.

Zastupnik žrtava Sajmon Loz naglasio je u Hagu da je u leto 1998. godine OVK uništila srpsku zajednicu u Orahovcu kao „nepoželjan teret“. Opisujući otmicu na stotine orahovačkih Srba, od kojih je nekoliko desetina ubijeno u julu 1998. godine, Loz je ocenio da je to „zločin protiv cele srpske zajednice“.

On je naveo da su Srbi i Romi bili na meti OVK zbog nacionalnosti, a Albanci zato što su ih nasumišno optuživali da su „kolaboracionisti“.

Odbrana traži oslobađanje

Sa druge strane, odbrana tvrdi da tužilaštvo svoje navode nije dokazalo zbog čega je zatražila oslobađanje optuženih.

„Činilo se kao da tužilaštvo konačno ide ka objašnjenju šta je Tači tačno rekao i uradio, ali nisu imali odgovor, mnogo je obećalo, a malo je ispunilo“, rekao je u završnoj reči Luka Mišetić, branilac Hašima Tačija.

Rodni Dikson, advokat Kadrija Veseljija, istakao je da u izvođenju dokaza nema ničega zbog čega bi on bio osuđen.

Odbrana Redžepa Seljimija je saopštila da se „tužilaštvo obrukalo u izvođenju dokaza“ i da navodi optužnice nisu održivi, dok je avdokat Ejdan Elis, zastupnik Jakupa Krasnićija, ocenio da su dokazi neuverljivi.

Tači: Ja sam potpuno nevin

Završnu reč u februaru izneli su i optuženi, a Hašim Tači je rekao da „postoji samo jedna istina – da je on potpuno nevin“.

Tači je podsetio da je početkom 1998. bio student u Cirihu i, prema njegovim rečima, nije imao planove da preuzme kontrolu nad Kosovom.

„U vreme masakra početkom 1998. bio sam student u Cirihu. Nisam pravio planove da preuzmem kontrolu nad Kosovom. Jedini koji je pravio morbidne planove bio je Slobodan Milošević. Videvši masakre u mojoj zemlji, nisam mogao da ostanem ravnodušan. Odlučio sam da dođem na Kosovo i uradim ono što bi svako od vas uradio. Ponosan sam na to i nikada se ne kajem. To je uvreda za sećanje na heroje i hiljade žrtava, kao i za napore Natoa sa kojim smo tesno sarađivali“, rekao je Tači.

On je naveo da je „jedini protivnik njega i OVK bio je Miloševićev režim“.

„Vratio sam se u domovinu da rizikujem život za slobodu. Kontrola i moć bili su u gvozdenim rukama Slobodana Miloševića“, rekao je Tači.

On je naveo da Albanci nisu imali nikakvu moć, niti su vršili ikakvu vlast.

„Oni su bili potlačeni. Naša misija kao naroda bila je jasna. Da preživimo i izborimo slobodu. Jedini naš spas se nalazio u demokratskom svetu, u SAD i Natou. Bio sam u potpunosti posvećem tome da izgradim to savezništvo i ojačam ga. Svuda sam putovao. Da nije bilo intervencija Nato snaga, Kosovo nikada ne bi bilo slobodno i nezavisno“, rekao je Tači.

Optužbe je odbacio i Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi.

Glavni pretres počeo 3. aprila 2023. godine

Da su nevini i da optužbe ne prihvataju, sva četvorila rekla su pred sudom i 3. aprila 2023. godine kada je počelo suđenje.

Tada su predstavljeni timovi tužilaštva i odbrane optuženih, nakon čega su usledile uvodne reči.

Tog dana Albanaci su u Hagu organizovali skup u znak podrške.

Potvrđivanje optužnice i odlazak u Hag u novembru 2020.

Dve i po godine pre početka suđenja potvrđene su optužnice, nakon čega se „četvorka“ našla u pritvoru u Hagu.

Optužnica protiv Tačija potvrđena je 5. novembra 2020, nakon čega je on podneo ostavku na funkciju kosovskog predsednika koju je tada obavljao.

„Da bih zaštitio integritet Kosova, poštujući partnerstvo sa međunarodnom zajednicom, danas podnosim ostavku na mesto predsednika. Osećam se veoma ponosno na ovu odgovornost koju sam nosio. U ovim novim okolnostima pozivam političke snage da budu oprezne da se ne produbljuje institucionalna kriza, nemamo vremena za gubljenje“, rekao je tada Tači na konferenciji za novinare.

Istog dana potvrđena je optužnica protiv Veseljija, koji je zatim iz sedišta Euleksa u Prištini prebačen u Hag.

„Obavešten sam juče da je pretpretresni sudija potvrdio optužnicu protiv mene. Ovom izjavom želim da obavestim građane Kosova da sam preduzeo neophodne mere za dobrovoljno putovanje u Hag kako bih odgovorio na ove navode“, saopštio je tada Veselji.

Dan ranije potvrđene su optužnice protiv u tom trenutku šefa poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje Redžepa Seljimija, kao i protiv Jakupa Krasnićija, koji je uhapšen i upućen u Hag nakon pretresa kuće i devetočasovnog razgovora sa inspektorima Euleksa.

Sudije su tokom postupka trebale da razmotre pisane ili usmene iskaze više od 200 svedoka – ukupno 134 svedoka dalo je iskaz sudnici, od kojih je 125 pozvalo tužilaštvo, dvoje zastupnik žrtava, a sedam odbrana, dok su 164 izjave svedoka usvojene u pisanom obliku.

Uz to, sudije su morale da analiziraju 5.497 dokaznih predmeta i prouče čak 29.238 stranica transkripta ovog postupka.

Bezbednost svedoka – najveći izazov

Sudski proces bio je obeležen drastičnim slučajevima zastrašivanja svedoka. I pre zvaničnog početka glavnog pretresa čelnici udruženja veterana OVK Hisni Gucati i Nasim Haradinaj došli su u posed poverljivih dokumenata koji su sadržali lične podatke zaštićenih svedoka.

Zbog toga su se i sami našli na optuženičkoj klupi – tužilaštvo ih je teretilo da su u periodu od najmanje 7. do 25. septembra 2020. godine na konferencijama za novinare i drugim javnim nastupima, neovlašćeno otkrili zaštićene informacije, uključujući identifikacione detalje određenih potencijalnih svedoka i više puta izrazili nameru da potkopaju Specijalni sud.

Prvostepeno su osuđeni 18. maja 2022. godine na po četiri i po godine zatvora i novčane kazne u iznosu od po 100 evra, jer je sud utvrdio da su na tri konferencije za medije, u više od 20  istupanja u medijima i kroz saopštenja na društvenim mrežama otkrili poverljive informacije koje su se odnosile na istrage i rad Specijalne istražne radne grupe i Specijalizovanog tužilaštva.

U tim informacijama su se nalazila imena na stotine svedoka i potencijalnih svedoka. Optuženi su te informacije otkrili izlaganjem dokumenata koji su sadržali te informacije; dopustili su drugim licima da dokumente pregledaju, snimaju, fotografišu i odnose sa sobom, i javno su opisivali njihov sadržaj. Pored tih radnji, panel je utvrdio da su optuženi svedoke javno nazivali „izdajnicima“, „špijunima“, „kolaboracionistima“ i ljudima koji „samo govore albanski“.

U opštoj klimi zastrašivanja svedoka koja dugo preovlađuje na Kosovu, veće je zaključiloo da je namera optuženih bila da tim opaskama svedoke i potencijalne svedoke zaplaše i da ih pokolebaju u pogledu pružanja podataka značajnih za istrage tužilaštva o bivšim pripadnicima OVK.

Ipak, apelaciono veće im je smanjilo kaznu za po tri meseca – na četiri godine i tri meseca zatvora.

Zbog ometanja pravde i pokušaja uticaja na svedoke u Hagu se u odvojenom postupku sudi Tačiju, Baškimu Smakaju, Isniju Kiljaju, Fadilju Fazljijuu i Hajredinu Kučiju. Optužnica protiv njih je potvrđena je 29. novembra 2024, a izmenjena 16. aprila 2025. godine.

Prema toj optužnici, u periodu od 12. aprila do 2. novembra 2023. godine, tokom odvojenih, neprivilegovanih poseta u pritvorskom objektu, Tači je pružio Smakaju, Kiljaju, Fazljijuu i Kučiju poverljive informacije o svedocima tužilaštva u odvojenom predmetu koji se protiv njega vodi po optužbama za ratne zločine, naložio im da utiču na svedočenje svedoka tužilaštva i davao im detaljna uputstva kako da to učine. U tom postupku ove i prošle sedmice iznošene su završne reči.

Bilo je i izmenjenih iskaza svedoka na samom suđenju četvorici lidera.

Pitanje bezbednosti svedoka bio je jedan od najvećih izazova ovog suda, zbog čega su primenjivane stroge zaštitne mere. Većina svedoka koji su dali iskaze svedočila je pod strogim merama zaštite – pod pseudonimima, sa izmenjenim glasom i sakrivenim licem. Radi bezbednosti svedoka, veliki deo suđenja i svedočenja bio je zatvoren za javnost kako ne bi bili otkriveni detalji koji bi mogli da otkriju njihov identitet.

Različita očekivanja, skupovi podrške i moguće tenzije

Očekivanja Srba i Albanaca na Kosovu od presude dijametralno su suprotna – dok Srbi iščekuju osuđujuću presudu, Albanci se nadaju oslobađanju i povratku vođa na Kosovu.

U subotu je u Prištini u znak podrške održan „Marš za slobodu“ sa kojeg je poručeno da „Kosovo čeka pravdu“, ali i da bi sudije trebalo da razmisle o posledicama svoje odluke pre nego što je donesu.

Kosovska policija saopštila je da preduzima dodatne bezbednosne mere uoči izricanja presud, kako bi se očuvali javni red i mir.

Inače, Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo Kosova osnovani su u skladu sa međunarodnim sporazumom koji je ratifikovala Skupština Kosova, ustavnim amandmanom i Zakonom o Specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu Kosova.

Oni su privremenog karaktera, sa konkretnim mandatom i nadležnošću u postupku za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela prema zakonima Kosova, koja su započeta ili izvršena na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. godine do 31. decembra 2000. godine od strane građana Kosova ili SRJ, odnosno protiv njih.

Sedište je u Hagu, osoblje je internacionalno, kao i sudije, specijalizovani tužilac i sekretar.