Garić: Nastavak velikoalbanske politike na Kosovu može da "zapali" zamrznuti konflikt

Pucanj na srpsku decu u blizini škole u Donjoj Brnjici kod Prištine predstavlja nastavak niza incidenata na Kosovu, u pokašaju provokacija i zastrašivanja Srba, ugrožavanja njihovih prava i pritisaka, i dokaz je kako zamrznuti konflikt može da se pretvori u nešto mnogo veće, ocenio je za RTS urednik portala Kosovo Onlajn Miloš Garić.

"Video snimak dovoljno govori. Na snimku vidite decu koja se druže ispred škole. Dolazi nepoznati čovek koji ih tera i napada, i na kraju se začuje pucanj. Ogroman strah koji inače vlada među Srbima samo se pojačava“, rekao je Garić dodajući da za Srbe, posebno u manjim enklavama, nema bezbednosti.

On je, gostujući na RTS, ukazao da je situacija na severu, u selima u okolini Gnjilana i Štrpca nešto drugačija, jer je tu više Srba i teže je da se dogode provokacije. Međutim, u poslednjih nedelju dana su se dogodila dva slučaja napada na decu.

"Ovo je sada još opasniji momenat kada čujemo da su deca na udaru. To nije bio slučaj u prethodnom periodu. To znači da Albanci ulaze u fazu još opasnijeg agresivnog pristupa - kako žele da reše pitanje svoje države, što je pogrešno“, smatra Garić.

Za Albance ne postoji kompromis, samo maksimalistički zahtevi

On je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče govorio o opasnostima koje nosi zamrznuti konflikt

"Vidimo sada u vremenu zamrznutog konflikta, kako možemo da nazovemo ovaj period posle 1999. i 2000. godine, da u poslednjih 20 godina imamo konstantne probleme sa kojima se suočavaju Srbi – progon srpskog stanovništva. Poslednjih godina je to došlo u neku malo mirniju fazu u odnosu na posleratni period kada je to bilo izraženo na svakodnevnom nivou, jer su Albanci tada osećali veliku podršku sa Zapada i osećali su da mogu da rade šta hoće. Sećamo se pogroma iz 2004. godine koji nam je doneo jezive slike paljenja crkvava, progon srpskog stanovništva, fizičke obračune sa Srbima. Poslednjih godina se to svelo na sporadične incidente, koji su takođe jako opasni i koji govore da se tendecija ne prekida, već da se naprotiv nastavlja ideja albanske politike da ne žele Srbe na Kosovu“, rekao je Garić.

Prema Garićevom mišljenju, ukoliko bi se u sadašnjim okolnostima dogodio ozbiljniji napad na Srbe na Kosovu, današnja Srbija to ne bi oćutala.

"Mi bi dobili Nagorno Karabah na Balkanu. U jednom danu bi došlo do problema, što ne treba ni Srbima ni Albancima. Taj kompromis o kome se priča je jako teško postići u ambijentu gde se skoro svkakodnevno dešavaju ružne scene, i gde se Srbi napadaju na raznorazne načine. Ono što je kompromis za Albance to je nešto što nije kompromis. Iz njihovog ugla, i iz onog što možemo svakodnevno da čujemo od njihovih političara, od njihove političke elite u Prištini, to su maksimalistički zahtevi, to je lista želja koju oni sakodnevno guraju i insistiraju na tome. Obostrano priznavanje, kako kaže pemijer Hoti. Sveobuhvatni sporazum u okviru kog bi se njima priznao trenutni status. Da budu prihvaćeni u UN i u međunarodnim organizacijama. Čak govore vrlo često o tome da hoće da otvore sud protiv Srba za genocid, hoće da traže ratnu odštetu. Oni imaju potpuno maksimalističke zahteve na tragu velikoalbanske politike koja je prethodnih decenija aktuelna, i to govori da će to sve ići jako teško, jer i od opozicije koja eventualno dođe posle  aktuelne vlasti u Prištini možemo da očekujemo da budu još agresivniji i ekstremniji“, rekao je Garić.

EU nema dobru nameru 

Upitan koliko Albancima EU pomaže u svemu što rade, Garić je uočio da je upravo u tome ključni problem.

"Kako da govorimo o komprimisu. Srbija koja je u prethodnih 20 godina na jedan primetan i drastičan način ponižena i ucenjena, prethodno bombardovana, pristaje da sarađuje, pristaje da ulazi u razgovore o normalizaciji odnosa, o građenju budućnosti i normalnog života sa Albancima. Imamo sporazum koji je potpisan i očekuje se da se sprovede nešto što je dogovoreno i što je potpisala EU, zajedno sa albanskom stranom i sa srpskom. Govorimo o ZSO. I to se ne dešava sedam godina. EU nema dobru nameru, nema želju da učini nešto što bi dovelo do kompromisa. Ne nudi ništa što bi bio iskorak, što bi za srpsku stranu predstavljalo dovoljno dobar razlog da u svemu tome vidi zaista mogućnost za dogovor“, rekao je Garić.

Prema njegovim  rečima, sve je to produžetak jedne iste politike koja se po pitanju Kosova i Srbije sprovodi 150 godina.

"U okviru te politike postoji jedna konstanta, jedna nit koja se vuče sve to vreme, a to je pristup koji dolazi sa Zapada, pre svega iz Beča i Berlina. Kao da je ideja da se Srbiji ne dozvoli da ostvari minimum svog interesa. Da ne može da napravi nikakvu mogućnost da u celoj priči dobije makar deo nekakve satisfakcije, kompenzacije za sve što joj je učinjeno u prethodnom periodu. To je politka koja govori da Srbija treba da bude zaustavljena, spuštena na nivo nekih drugih zemalja u regionu, da ne bude dominantna, da nema poziciju lideru u regionu. Sada vidimo da se to dešava u poslednje vreme, da Srbija snaži i dobija mnogo bolju poziciju u u međunarodnim okvirima. Ovo što dobijamo iz Brisela govori da to očigledno nije ideja EU. Nažalost“, rekao je Garić.

Tači je pred optužnicom i hapšenjem

Kada su u pitanju hapšenja bivših pripadnika OVK od strane Specijalnog suda u Hagu, koja smo videli prethodnih dana, Garić smatra je to nešto novo što nismo videli u prethodnih desetak godina.

"Prvi put od kad postoji Specijalni sud desilo se nešto konkretno. Podignuta je jedna optužnica, dva čoveka koji iza sebe očigledno imaju krivična dela su uhapšeni u Prištini i sprovedeni u Hag istog dana. Krenula su odmah suđenja. Pokušaj sudskog epiloga aktivnosti OVK i zločina koji su se desili, da bar deo toga bude sankcionisan i izveden pred lice pravde, je ono što bi Srbima napravilo kakvu takvu satisfakciju, obzirom da smo sa punim pravom došli do zaključka da se ništa od toga neće desiti, i da je u jednom momentu bilo neočekivano da se bilo koja optužnica podigne i da se bilo ko od tih ljudi nađe pred sudom“, rekao je Garić.

On je podsetio da je postojala situacija gde su se ljudi koji su dokazani zločinci na Kosovo vraćali kao junaci, jer su opštužnice protiv njih padale.

"Tu mislim na Haradinaja. Tači je sada pred optužnicom i pred hapšenjem. Tako se govori u Prištini. To deo njihove javnosti očekuje da se desi, jer i za albansku javnost i za deo albanskog društva je to potrebno. Vide potrebu da se očiste od ratne i kriminalne prošlosti koju su im doneli lideri OVK“, rekao je Garić.

On je istakao, da je pre  tri dana u Albaniji održana zajednička sednica dve vlade – kosovske i albanske, na kojoj se govorilo o ukidanju granica i davanja Kosovu luke Drač.

Rešenje u Vašingtonu

"Drač se pominje u kontekstu Vašingtonskog sporazuma, gde autoput i pruga treba da stignu od Beograda, preko Niša, Prištine, do Drača. Rama i Hoti pokušavaju na neki način da pošalju poruke koje su na tragu velikoalbanske politike i Prizrenske lige. Ali, sa  druge strane, to je i pokušaj zadovoljenja albanske javnosti koja je prethodnih dana progutala nekoliko gorkih pilula posle Vašingtonskog sporazuma - da moraju da prihvate ZSO,  Gazivode, i sve ostalo što njima predstavlja veliki problem. Oni doživljavaju na težak  način da moraju bilo kakav ustupak da naprave. Oni su poljuljani, jer vide da u Americi nemaju više tako dobre pozicije koje su nekada imali. To je šokantna situacija za albansku javnost i njima je prozor u svet Albanija. To je  jedina zemlja sa kojom oni mogu na taj način da sarađuju i da dobiju tu vrstu kompenzacije za sve ovo što misle da gube“, rekao je Garić.

On je mišljenja da će u odnosu sa Albancima ključni igrač  biti Brisel.

"Ako Brisel ne uspe, a Lajčak koji je iskusan političar, ozbiljan diplomata, na pitanju Kosova će očigledno pasti, sva  prilika je da ćemo imati vraćanje priče u Vašington. Politički deo priče će morati da se rešava u Vašingtonu, jer EU neće uspeti po svemu sudeći da učini tu ništa“, zaključio je Garić.