Garić: Priča o Račku ponovo aktuelizovana zbog očekivane presude Tačiju i drugim komandantima OVK

Novinar Miloš Garić kaže za Kosovo onlajn da je priča o navodnom genocidu nad Albancima na Kosovu aktuelna praktično od trenutka kada su Hašim Tači i ostali komandanti OVK prebačeni u Hag krajem 2020. godine i da je poslednjih dana ta tema ponovo intenzivirana i aktuelizovana, verovatno zbog činjenice da se u julu očekuje izricanje presude Hašimu Tačiju i ostalim komandantima OVK koji su u Hagu.

Garić ističe da od trenutka kada su bivši lideri OVK prebačeni u Hag, Aljbin Kurti preuzima vlast u Prištini i gotovo istovremeno pokreće priču o istragama navodnog genocida nad Albancima, kao i o istragama koje bi kosovski sudovi trebalo da vode o navodnim srpskim zločinima.

„U tome značajno mesto zauzima upravo priča o Račku. Sve to treba posmatrati i u nešto širem kontekstu. Priča o Račku i narativ koji se oko tog događaja gradi traje već 27 godina. Na njemu su zasnovani bombardovanje Srbije i kasniji proces izdvajanja Kosova iz ustavno-pravnog poretka Srbije. Reč je o dva potpuno različita pogleda na događaje iz tog perioda. Sa jedne strane postoji albanski narativ, a sa druge srpski. Albanska strana, uz podršku najuticajnijih zapadnih zemalja, događaje iz januara 1999. godine predstavlja kao dokaz sopstvenog stradanja, dok se srpska strana prikazuje kao isključivi krivac. Na talasu takvog narativa usledili su bombardovanje SR Jugoslavije, Nato intervencija i svi događaji koji su potom usledili. To je priča koja i danas opstaje i koja počiva na tvrdnji da su Albanci isključivo žrtve, a Srbi isključivo zločinci“, kaže Garić.

Naš sagovornik naglašava da se upravo zbog toga i danas insistira na održavanju takvog narativa, uprkos brojnim pitanjima koja se postavljaju u vezi sa događajima iz tog perioda.

„Suđenje u Hagu nije se dogodilo slučajno. Tokom procesa iznet je veliki broj dokaza o delovanju OVK tokom 1998. i 1999. godine, kao i o zločinima počinjenim nad civilima. Otvaranjem teme Račka i njenim ponovnim stavljanjem u fokus pokušava se da se održi narativ koji je godinama dominirao u međunarodnoj javnosti. Pri tome se često zanemaruju brojne kontroverze koje prate taj slučaj, uključujući i ulogu Verifikacione misije Oebsa na čelu sa Vilijamom Vokerom. Zbog toga se može steći utisak da deo zapadne javnosti, zajedno sa političkim strukturama u Prištini, i dalje nastoji da očuva isti narativ, uprkos brojnim činjenicama koje su se pojavile tokom proteklih godina“, ističe Garić.

On podseća i da poseban problem predstavlja činjenica da, prema nezvaničnim informacijama, postoji veliki broj tajnih optužnica protiv Srba za navodne ratne zločine.

„Takve optužnice ostavljaju prostor za različite zloupotrebe i stvaraju osećaj pravne nesigurnosti među Srbima. To se odnosi ne samo na Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji, već i na one koji žive u centralnoj Srbiji ili drugim zemljama regiona. Zbog toga postoji bojazan da bi pojedinci mogli da budu predmet istraga ili hapšenja na osnovu optužbi za koje unapred ne znaju da postoje. Istovremeno, kritičari prištinskih vlasti smatraju da se pravosudne i policijske institucije koriste i u političke svrhe, što dodatno produbljuje nepoverenje među Srbima. U tom smislu, poruka koja se šalje Srbima jeste da postoji određeni stepen neizvesnosti i bojazni prilikom odlaska na Kosovo i Metohiju. Zbog toga se ovakvi potezi u delu srpske javnosti doživljavaju kao pritisak na srpsku zajednicu i kao pokušaj da se dodatno oteža njen položaj. Ukoliko se takva praksa nastavi, biće sve teže graditi poverenje i stvarati uslove za normalizaciju odnosa, dijalog i trajne dogovore između Beograda i Prištine“, zaključuje Garić.